Posle dugog zatišja, uprkos niskom vodostaju i natprosečno toplom vremenu, prvi deo pune sezone lova štuke na stajaćicama uz Drinu doneo je neočekivano dobre ulove

Iz godine u godinu na većini voda u našoj zemlji postaje sve teže sa obale po izlasku uloviti makar i jednog smuđa u meri. Razloga za to je mnogo, ali jedan smo često skloni da zanemarimo – nedovoljnu spremnost da na svakom pecanju tražimo pristup koji će u konkretnoj situaciji biti najefikasniji

Šarana na velikim rekama većina ribolovaca ciljano peca uz dugo prethodno hranjenje pažljivo odabranog mesta. Međutim, uz dosta iskustva, malo sreće i dobro osmišljenu taktiku i kratki boravci na potpuno nepoznatom terenu mogu doneti odlične ulove

Kada sa strane gledamo verzirane ribolovce kako pecaju belu ribu vožnjom plovka na velikoj i brzoj reci kakva je Drina, može nam se činiti da je to vrlo jednostavno. A u praksi stvari stoje potpuno drugačije, jer treba odabrati mesto na kom ima ribe i gde možemo plasirati privlačnu primamu na dno baš tamo gde treba i potom po idealnoj liniji puštati sistem, i to tako sastavljen da ne bude pregrub za neke ribe a preslab za druge

Plo­ti­ca se po­o­dav­no sa­svim odo­ma­ći­la i u do­njem to­ku Sa­ve, u kom je do pre dva­de­se­tak go­di­na bi­la vr­lo re­dak ulov, a sa­da se de­ša­va da bu­de i če­šća od osta­le be­le ri­be na udi­ca­ma plov­ka­ro­ša i fi­de­ra­ša. A da sve u ve­zi te atrak­tiv­ne vr­ste bu­de još bo­lje, uz pra­vi­lan pri­stup, opi­san u pri­lo­gu ko­ji sle­di, evi­dent­no je i kod Be­o­gra­da mo­gu­će lo­vi­ti ko­ma­de ka­kvi su se do sko­ra mo­gli oče­ki­va­ti sa­mo na Dri­ni i Li­mu!

Iako su zbog ma­le tran­sport­ne du­ži­ne vi­še­del­ni va­ra­li­čar­ci ve­o­ma prak­tič­ni, znat­no se ma­nje pro­da­ju od dvo­del­nih, jer ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sma­tra da broj­ni spo­je­vi kva­re ak­ci­ju šta­pa i či­ne ga sla­bi­jim i ma­nje upo­tre­blji­vim. Is­pro­ba­li smo za­to je­dan ta­kav mo­del pri­stu­pač­ne ce­ne, na­me­njen za la­ko blin­ke­ri­sa­nje i pri­jat­no se iz­ne­na­di­li onim što pru­ža za ma­nje od 5.000 di­na­ra.

Mno­ge ša­ran­dži­je su u po­sled­njih de­se­tak go­di­na iz ra­znih raz­lo­ga pro­na­šle se­be u fi­de­ru i pot­pu­no se okre­nu­le toj teh­ni­ci. Me­đu­tim, sa­da stva­ri idu i u dru­gom prav­cu, pa sve vi­še lju­bi­te­lja mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va na­sto­ji da ci­lja­no lo­vi baš »kra­lja ci­pri­ni­da«. Evo za­ni­mlji­ve pri­če jed­nog od njih.

Če­sto is­ku­sni štu­ka­ro­ši na­kon ne­re­a­li­zo­va­nog na­pa­da na va­ra­li­cu ili ke­de­ra ka­žu se­bi i dru­gi­ma: »Ba­ci po­no­vo na isto me­sto, ako se ni­je ubo­la na udi­cu, la­ko mo­že da uda­ri po­no­vo! Ako se ubo­la, pro­me­ni me­sto, ta ne­ko vre­me ne­će je­sti.« Ali i to ne­pi­sa­no ri­bo­lo­vač­ko pra­vi­lo, kao i mno­ga dru­ga, če­sto uop­šte ne va­ži, jer glad­na i agre­siv­na štu­ka ne zna za oprez.

U lo­vu ša­ra­na na otvo­re­nim vo­da­ma, sla­žu se mno­gi is­ku­sni pe­ca­ro­ši, ne va­že ista pra­vi­la kao na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma. Ulo­vi tu ne sti­žu na br­zi­nu i ne do­no­si ih nu­žno sku­pa pri­ma­ma - osnov­no je kon­ti­nu­i­ra­no hra­ni­ti do­bro oda­bra­no me­sto i što če­šće pe­ca­ti na nje­mu. Ta­kav pri­stup do­neo je re­kord Ti­se i ulov ži­vo­ta, ko­ji je vra­tio u vo­du.

Šta tre­ba da se de­si da bi dvo­ji­ca za­gri­že­nih va­ra­li­ča­ra naj­ve­ći deo vre­me­na to­kom bo­rav­ka na mo­ru pro­ve­la sa bo­lo­nje­zi­ma u ru­ka­ma? Pa, naj­kra­će re­če­no, po­treb­no je da na plo­vak i pri­rod­ne ma­mac poč­nu od­lič­no da ra­de raz­ne ve­o­ma bor­be­ne ri­be, od ko­jih su naj­o­zbilj­ni­ji pro­tiv­nik ovog pu­ta bi­li le­pi ci­po­li