Iako Ta­miš u svom do­njem to­ku kroz Sr­bi­ju ni­je ni br­ži ni hlad­ni­ji ne­go što je bio do pre ne­ku de­ce­ni­ju, či­ni se da su ulo­vi kle­na i mre­ne i na va­ra­li­ce i na pri­rod­ne mam­ce ne­u­po­re­di­vo uče­sta­li­ji, bar na po­je­di­nim lo­ka­ci­ja­ma

Ka­da re­ke na­bu­ja­ju i tok im bu­de iz­ra­zi­to jak, fi­de­ra­ši po pra­vi­lu po­se­žu za te­škim hra­ni­li­ca­ma, s ko­ji­ma i u ta­kvim uslo­vi­ma nji­hov ma­mac osta­je na od­go­va­ra­ju­ćem me­stu. Naš sa­rad­nik i nje­gov pri­ja­telj pri­be­gli su pot­pu­no dru­ga­či­jem re­še­nju i to im se i te ­ka­ko is­pla­ti­lo

Pe­ca­nje me­tod va­ri­jan­tom fi­der teh­ni­ke sve je po­pu­lar­ni­je iz­me­đu osta­log i zbog to­ga što omo­gu­ća­va da na ra­zne na­či­ne br­zo pri­vu­če­mo krup­ne ri­be i pod­stak­ne­mo ih da in­ten­ziv­no uzi­ma­ju na­šu pri­ma­mu i mam­ce. Je­dan od pro­ve­re­nih na­či­na da se to po­stig­ne je »do­ra­đi­va­nje« sme­se ko­jom pu­ni­mo hra­ni­li­cu

Lju­bi­te­lji lo­va bu­co­va na jed­nom od naj­o­mi­lje­ni­jih te­re­na na na­šem de­lu Ta­mi­ša sva­kog pro­le­ća s ne­str­plje­njem če­ka­ju da ta ri­ba pro­ra­di po­sle zim­skog »za­tiš­ja« jer zna­ju da se ta­da go­to­vo bez iz­u­zet­ka ak­ti­vi­ra­ju i raz­ne dru­ge vr­ste ri­ba ko­je se mo­gu lo­vi­ti na ve­štač­ke mam­ce

Po pra­vi­lu bi u ra­no pro­le­će, dok su vo­de još pri­lič­no hlad­ne, be­la ri­ba tre­ba­lo da se naj­bo­lje hra­ni u naj­to­pli­jem de­lu da­na, tj. oko po­dne­va, po­go­to­vo na vo­da­ma na ve­ćoj nad­mor­skoj vi­si­ni. Ovog pu­ta ni­je bi­lo ta­ko – tek je pred za­la­zak sun­ca po­čeo je in­ten­zi­van cug

U na­sto­ja­nju da iz­beg­nu cver­gla­na ko­li­ko god mo­gu, fi­de­ra­ši ko­ji pe­ca­ju ba­bu­šku po­sled­njih go­di­na na mno­gim vo­da­ma u to­pli­jem de­lu se­zo­ne uglav­nom ne ko­ri­ste me­sne mam­ce već for­si­ra­ju raz­ne ma­le pop-apo­ve, pre­te­žno s voć­nim aro­ma­ma. Ne­ka­da, me­đu­tim, uspeh do­ne­se pot­pu­no dru­ga­či­ji pri­stup

Već kra­jem zi­me je som na Be­ge­ju ne­da­le­ko od Zre­nja­ni­na od­lič­no ra­dio, pa su ga če­sto do­bi­ja­li mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji su ta­da ju­ri­li smu­đa. Na­sta­vi­lo se to i sre­di­nom mar­ta, ka­da je oto­plje­nje po­kre­nu­lo na­šu naj­ve­ću slat­ko­vod­nu ri­bu na još in­ten­ziv­ni­ju ak­tiv­nost i do­ne­lo sjaj­ne ulo­ve oni­ma ko­ji su ci­lja­no išli na »br­ku«

Ne­pred­vi­dlji­vost Sa­ve kao fi­de­ra­škog te­re­na još jed­nom je po­tvr­đe­na. U ju­tar­njim sa­ti­ma je ri­ba ra­di­la ve­o­ma lo­še i či­ni­lo se da ne­će bi­ti mo­gu­će pod­sta­ći je da se in­ten­ziv­no hra­ni, a on­da se si­tu­a­ci­ja, s po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de, pot­pu­no pro­me­ni­la

Od šta­pa ko­ji ko­šta tek ne­što vi­še od 30 evra ni­smo na­vi­kli da oče­ku­je­mo bog­zna šta. U ovom su slu­ča­ju, bez pre­te­ri­va­nja, i op­ti­mi­stič­na oče­ki­va­nja nad­ma­še­na, a lju­bi­te­lji naj­lak­šeg va­ra­li­ča­re­nja do­bi­li su pri­li­ku da u na­šim rad­nja­ma ku­pe za­i­sta vr­lo upo­tre­blji­vu alat­ku

Ako ri­bo­lov­ci ne­što ne vo­le, to je da se ku­ći s vo­de vra­te uz kon­sta­ta­ci­ju da je ri­ba bi­la sit­na i da je po­vrh to­ga ret­ko ra­di­la. Baš ta­kav is­hod na­go­ve­šta­va­li su iz­ve­šta­ji ko­ji su sti­za­li sa Ta­mi­ša kod Pan­če­va, no to ni­je po­ko­le­ba­lo na­šeg stal­nog sa­rad­ni­ka da ode baš na taj te­ren. I po­ka­za­lo se da ni­je po­gre­šio, jer je uz do­bar iz­bor pri­ma­me, ma­ma­ca i tak­ti­ke uži­vao u vr­lo di­na­mič­nom i uspe­šnom ri­bo­lo­vu