Na rav­ni­čar­skim re­ka­ma u se­ver­nom de­lu Sr­bi­je (Du­na­vu, Ti­si, Sa­vi, Ta­mi­šu, Be­ge­ju itd.) ci­lja­no se uglav­nom va­ra­li­ča­re smuđ, som, štu­ka i bu­cov, a znat­no re­đe smuđ ka­me­njar i ban­dar. Prak­tič­no sve osta­le ri­be ko­je se tu i ta­mo uhva­te na ve­štač­ke mam­ce pred­sta­vlja­ju tek uz­gre­dan i slu­ča­jan ulov, a to va­ži i za prot­fi­ša (ja­za, lat. Le­u­ci­scus idus), naj­bli­žeg kle­no­vog srod­ni­ka, iako on ne sa­mo da se na va­ra­li­ce i ve­štač­ke mu­ši­ce mo­že lo­vi­ti već je to i iz­u­zet­no za­ni­mlji­vo, iza­zov­no i di­na­mič­no pe­ca­nje, ko­je ni­je uvek la­ko, ali mo­že pru­ži­ti ve­li­ko za­do­volj­stvo

De­ce­ni­ja­ma Bo­sut va­ži za jed­nu od ba­bu­škom naj­bo­ga­ti­jih ma­njih rav­ni­čar­skih re­ka u na­šoj ze­mlji, ali i za vo­du na ko­joj ni­je uvek la­ko do­bro pro­ći. Ovog pu­ta je naš sa­rad­nik na­šao i do­bro me­sto i do­bar pri­stup, a po­sle ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­nja i je­dan ma­mac ko­ji je bio mno­go efi­ka­sni­ji od svih osta­lih ko­je je is­pro­bao

Odav­no je po­zna­to da kad na ne­kom te­re­nu na­đeš slo­bod­no me­sto usred ve­li­ke gu­žve mo­žeš bi­ti sko­ro si­gu­ran da ćeš na­le­te­ti na ne­ki pro­blem. I ovog pu­ta je to bio slu­čaj, ali se sre­ćom is­po­sta­vi­lo i da je pro­blem re­šiv a i da se baš sa te po­zi­ci­je mo­že vr­lo le­po pe­ca­ti

Ve­ći­na nas pr­ve ri­bo­lo­vač­ke ko­ra­ke na­či­ni­la je pe­ca­ju­ći na plo­vak, pa po­tom po­ste­pe­no osva­ja­la i dru­ge teh­ni­ke. Ali uz­bu­đe­nje ko­je iza­zo­ve po­ska­ki­va­nje an­te­ne na po­vr­ši­ni, pa la­ga­na vo­žnja i ne­sta­ja­nje plovka pod vo­dom za­u­vek pam­ti­mo i gra­bi­mo sva­ku pri­li­ku da to po­no­vo do­ži­vi­mo

Upre­de­ne stru­ne ima­ju mno­go pred­no­sti u od­no­su na naj­lon­ski mo­no­fil, ali i ne­ko­li­ko ma­na. Jed­na od ve­ćih je to što se ne­ke od njih na­iz­gled vr­lo la­ko mr­se to­kom pe­ca­nja, a ni­je ih la­ko ot­pe­tlja­ti, po­go­to­vo ne one ma­log preč­ni­ka i iz­ra­zi­to me­ka­ne, kod ko­jih su »gne­zda« ve­li­ka, a čvo­ro­vi če­sto od­mah ta­ko za­teg­nu­ti da ih je ne­mo­gu­će raz­ve­za­ti. U tek­stu ko­ji sle­di po­bro­ja­ni su glav­ni raz­lo­zi za to i da­ta uput­stva ka­ko ovu ne­pri­jat­nost sve­sti na što ma­nju me­ru

Te­ško da ne­što vi­še is­fru­stri­ra ri­bo­lov­ca od ve­li­kog bro­ja tr­za­ja ko­ji se za­vr­ša­va­ju kon­tri­ra­njem u pra­zno. De­ša­va se to po­vre­me­no pri pe­ca­nju svim teh­ni­ka­ma, pa i me­tod fi­de­rom, i to iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga, na ko­je vam ovog pu­ta skre­će­mo pa­žnju

Iako du­go pri­sut­ni u po­nu­di ve­ći­ne fir­mi pro­gra­mom iole ozbilj­ni­je ori­jen­ti­sa­nih na lov gra­blji­vi­ca, vi­še­del­ni blin­ke­ra­ški šta­po­vi se tek u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ne­što če­šće vi­đa­ju u ru­ka­ma ri­bo­lo­va­ca. Da­nas, na­ime, kon­struk­to­ri i pro­iz­vo­đa­či lakše uspe­va­ju da na­pra­ve ova­kve va­ra­li­čar­ce ta­ko da oni po ak­ci­ji, ba­lan­su, ose­tlji­vo­sti i osta­lim bit­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ne za­o­sta­ju za dvo­del­ci­ma. Evo jed­nog do­brog pri­me­ra za to...

Va­ri­jan­ta fi­der ri­bo­lo­va, osmi­šlje­na pre sve­ga za lov ša­ra­na i krup­nih ba­bu­ški i de­ve­ri­ka na ve­li­kim ci­pri­ni­di­ma vr­lo bo­ga­tim ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, a me­đu ri­bo­lov­ci­ma ši­rom Evro­pe pa i kod nas po­zna­ta pod ime­nom me­tod, sve se vi­še ko­ri­sti i na tzv. otvo­re­nim vo­da­ma. I tu se po­ka­za­la kao vr­lo efi­ka­sna u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma, ali uz po­što­va­nje od­re­đe­nih pra­vi­la 

Eki­pa na­ših vr­snih ba­so­lo­va­ca za­pu­ti­la se ovog pro­le­ća na oko 500 km dug put iz Ku­le do Opu­ze­na ka­ko bi se opro­ba­la u lo­vu ve­li­ko­u­stog ba­sa na te­re­ni­ma bli­zu ušća Ne­re­tve u mo­re, ko­ji­ma po bo­gat­stvu tom ri­bom i pro­seč­noj lov­noj ve­li­či­ni te­ško da ima prem­ca na na­šem kon­ti­nen­tu

Naj­jed­no­stav­ni­je kla­sič­ne va­ra­li­ce na­pra­vlje­ne od me­ta­la kao da su po­sled­njih de­ce­ni­ja ma­lo is­pa­le iz mo­de pred na­le­tom hi­per­re­a­li­stič­nih ve­štač­kih ma­ma­ca ra­znih ti­po­va. Oni ko­ji od ka­ši­ka ne od­u­sta­ju svo­jim re­zul­ta­ti­ma nas, me­đu­tim, če­sto pod­se­ća­ju da nji­ho­va efi­ka­snost ni da­nas ni­je ni­šta ma­nja ne­go ra­ni­je i da ih ne tre­ba tek ta­ko za­bo­ra­vi­ti