Iako su zbog ma­le tran­sport­ne du­ži­ne vi­še­del­ni va­ra­li­čar­ci ve­o­ma prak­tič­ni, znat­no se ma­nje pro­da­ju od dvo­del­nih, jer ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sma­tra da broj­ni spo­je­vi kva­re ak­ci­ju šta­pa i či­ne ga sla­bi­jim i ma­nje upo­tre­blji­vim. Is­pro­ba­li smo za­to je­dan ta­kav mo­del pri­stu­pač­ne ce­ne, na­me­njen za la­ko blin­ke­ri­sa­nje i pri­jat­no se iz­ne­na­di­li onim što pru­ža za ma­nje od 5.000 di­na­ra.

Mno­ge ša­ran­dži­je su u po­sled­njih de­se­tak go­di­na iz ra­znih raz­lo­ga pro­na­šle se­be u fi­de­ru i pot­pu­no se okre­nu­le toj teh­ni­ci. Me­đu­tim, sa­da stva­ri idu i u dru­gom prav­cu, pa sve vi­še lju­bi­te­lja mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va na­sto­ji da ci­lja­no lo­vi baš »kra­lja ci­pri­ni­da«. Evo za­ni­mlji­ve pri­če jed­nog od njih.

Če­sto is­ku­sni štu­ka­ro­ši na­kon ne­re­a­li­zo­va­nog na­pa­da na va­ra­li­cu ili ke­de­ra ka­žu se­bi i dru­gi­ma: »Ba­ci po­no­vo na isto me­sto, ako se ni­je ubo­la na udi­cu, la­ko mo­že da uda­ri po­no­vo! Ako se ubo­la, pro­me­ni me­sto, ta ne­ko vre­me ne­će je­sti.« Ali i to ne­pi­sa­no ri­bo­lo­vač­ko pra­vi­lo, kao i mno­ga dru­ga, če­sto uop­šte ne va­ži, jer glad­na i agre­siv­na štu­ka ne zna za oprez.

U lo­vu ša­ra­na na otvo­re­nim vo­da­ma, sla­žu se mno­gi is­ku­sni pe­ca­ro­ši, ne va­že ista pra­vi­la kao na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma. Ulo­vi tu ne sti­žu na br­zi­nu i ne do­no­si ih nu­žno sku­pa pri­ma­ma - osnov­no je kon­ti­nu­i­ra­no hra­ni­ti do­bro oda­bra­no me­sto i što če­šće pe­ca­ti na nje­mu. Ta­kav pri­stup do­neo je re­kord Ti­se i ulov ži­vo­ta, ko­ji je vra­tio u vo­du.

Šta tre­ba da se de­si da bi dvo­ji­ca za­gri­že­nih va­ra­li­ča­ra naj­ve­ći deo vre­me­na to­kom bo­rav­ka na mo­ru pro­ve­la sa bo­lo­nje­zi­ma u ru­ka­ma? Pa, naj­kra­će re­če­no, po­treb­no je da na plo­vak i pri­rod­ne ma­mac poč­nu od­lič­no da ra­de raz­ne ve­o­ma bor­be­ne ri­be, od ko­jih su naj­o­zbilj­ni­ji pro­tiv­nik ovog pu­ta bi­li le­pi ci­po­li

Ban­da­ri se svrstavaju u naj­ve­će lu­ta­li­ce me­đu slat­ko­vod­nim ri­ba­ma. Ni­je ret­kost da se se­le­ s me­sta na me­sto i vi­še pu­ta u to­ku sa­mo jed­nog da­na. Za­to ih ni­je uvek la­ko uspe­šno lo­vi­ti ni ta­mo gde ih ima mno­go. Ali ka­da se na­le­ti na ja­to ras­po­lo­že­no za je­lo, uz do­bro oda­bra­ne va­ra­li­ce i la­gan pri­bor ve­li­ko uži­va­nje je za­ga­ran­to­va­no

Pre­ma tan­de­mu vr­snih plov­ka­ro­ša Dri­na je ovog pu­ta bi­la ma­nje go­sto­lju­bi­va ne­go ina­če, bu­du­ći da se u sa­mo jed­nom da­nu vo­do­staj na­glo me­njao ne­ko­li­ko pu­ta. Ali uz zna­lač­ki oda­bra­nu pri­ma­mu, me­sto, si­stem i pre­zen­ta­ci­ju ni­je iz­o­sta­lo iz­u­zet­no uspe­šno pe­ca­nje plo­ti­ca i sko­ba­lja, me­đu ko­je se ume­ša­la i po­ne­ka ve­o­ma le­pa mre­na 

Na velikom de­lu to­ka kroz na­šu ze­mlju, pa i bli­zu ušća, Ti­sa je vr­lo bo­ga­ta raz­nom ri­bom, zbog če­ga je ka­da se ču­je da je be­la pro­ra­di­la na fi­der ma­sov­no po­ho­de i ri­bo­lov­ci iz uda­lje­ni­jih me­sta. Ta­da ni­je la­ko na­ći slo­bod­nu iole iz­gled­nu po­zi­ci­ju, ali su naš sa­rad­nik i nje­go­vi pri­ja­te­lji us­pe­li u to­me i ve­o­ma le­po pro­šli

Kad se fi­de­ra­ši­ma isto­vre­me­no ja­vlja­ju krup­ne ri­be ko­je tra­že sup­til­ni­ji pri­stup i one ko­je je te­ško iz­va­di­ti bez gru­bljeg si­ste­ma, ni­je la­ko opre­de­li­ti se tj. na­ći na­čin da se jed­na­ko uspe­šno lo­ve i jed­ne i dru­ge. Ali ta­kvo pe­ca­nje je baš zbog to­ga vr­lo za­ni­mlji­vo, a mo­že bi­ti i iz­u­zet­no uspe­šno...

Ako po­sto­ji je­dan pro­iz­vod či­ju po­zi­ci­ju za­sad ni­je us­pe­la da po­lju­lja ni­jed­na re­vo­lu­ci­ja u ri­bo­lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma, on­da je to lep­ti­ra­sta va­ra­li­ca. Ovog pu­ta se ba­vi­mo mo­de­li­ma mi­ni­mal­ne te­ži­ne, ko­ji su po mi­šlje­nju na­šeg sa­rad­ni­ka ne­pre­va­zi­đe­ni za lov štu­ke na plit­kom te­re­ni­ma