Ka­da se po­me­ne Go­lu­bac, sva­ki naš fi­de­raš pr­vo po­mi­sli na krup­ne ba­bu­ške, uz ko­je se kod tog me­sta sme­šte­nog na ula­zu u Đer­dap­sku kli­su­ru če­sto hva­ta­ju i le­pi ša­ra­ni. Ali ovog pu­ta su dvo­ji­ca vr­snih ri­bo­lo­va­ca osim te dve vr­ste iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­li i sko­ba­lja, šlji­va­ra i plo­ti­cu

Ša­ra­na na na­šim ve­li­kim re­ka­ma ci­lja­no pe­ca­ju hi­lja­de lju­di, od ko­jih mno­gi ima­ju vi­še­de­ce­nij­sko is­ku­stvo i ve­li­ko zna­nje. Ali ma­lo je onih ko­ji se mo­gu po­hva­li­ti ulo­vi­ma po ne­ko­li­ko ri­ba te­žih od 10 kg sva­ke se­zo­ne. Je­dan od ta­kvih za na­še či­ta­o­ce ot­kri­va bit­ne ele­men­te svog uspe­ha, uklju­ču­ju­ći hi­dro­lo­ško-me­te­o­ro­lo­ške uslo­ve ko­ji mu re­dov­no da­ju krup­nu ri­bu

Jed­na od či­nje­ni­ca ko­je i ve­li­ki broj is­ku­snih ša­ran­dži­ja če­sto gu­bi iz vi­da je­ste to da na hra­ni­li­štu mo­že bi­ti ve­o­ma mno­go ri­ba, ali da se one naj­krup­ni­je če­sto dr­že ma­lo po stra­ni. Naš naj­u­spe­šni­ji tak­mi­čar, ko­ji po­sled­njih go­di­na ve­li­ki deo vre­me­na po­sve­ću­je lo­vu »kra­lja ci­pri­ni­da«, ne­dav­no je to ve­o­ma do­bro is­ko­ri­stio

Ako se za ne­ku va­ri­jan­tu pe­ca­nja na fi­der mo­že re­ći da je eks­trem­na po pri­bo­ru ko­ji se ko­ri­sti i na­po­ru ko­ji iz­i­sku­je, on­da je to lov mre­ne na Du­na­vu. Ali ka­da krup­na kra­lji­ca br­za­ka uda­ri i po­tom u ja­koj stru­ji kre­ne si­lo­vi­to da se opi­re va­đe­nju, sve se te­ško­će mo­men­tal­no za­bo­ra­ve

Ka­da se či­ni­lo da će krat­ka ali do­bro pla­ni­ra­na kam­pa­nja pro­ći bez vred­ni­jeg ulo­va, usle­dio je uda­rac ko­ji će vr­sni ri­bo­lo­vac za­u­vek pam­ti­ti jer mu je do­neo ulov ži­vo­ta

Vr­sni fi­de­raš ko­ji od­lič­no po­zna­je sjaj­ne te­re­ne za lov ba­bu­ške oko Go­lup­ca u krat­kom raz­ma­ku ob­i­šao je dva me­sta na ko­ji­ma ni­je ra­ni­je pe­cao. Okol­no­sti su ga na­te­ra­le da pri­me­ni do­ne­kle raz­li­či­te pri­stu­pe, a i ri­ba se ni­je isto po­na­ša­la, ali je uz ma­lo tru­da i eks­pe­ri­men­ti­sa­nja oba pu­ta na­šao for­mu­lu uspe­ha

Hra­ni­li­ce me­tod ti­pa pu­nje­ne le­plji­vom hra­nom i krat­ke pred­ve­ze ši­rom Evro­pe ri­bo­lov­ci uglav­nom ko­ri­ste na sta­ja­ći­ca­ma po­ri­blje­nim ša­ra­nom, ba­bu­škom i krup­nim pri­mer­ci­ma dru­gih ci­pri­ni­da. Kod nas se me­đu­tim ta­kvim pri­stu­pom vr­lo uspe­šno pe­ca i na mno­gim otvo­re­nim vo­da­ma, uklju­ču­ju­ći i ve­li­ke re­ke. Ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta na Du­na­vu bli­zu Ko­vi­na, a je­dan do­da­tak pri­ma­mi imao je po­seb­no va­žnu ulo­gu

Is­ku­sni fi­de­ra­ši ve­o­ma do­bro zna­ju ko­li­ko ne­ke vr­ste be­le ri­be, me­đu nji­ma i plo­ti­ca i de­ve­ri­ka, ume­ju če­sto da bu­du iz­bir­lji­ve kad je reč o ve­li­či­ni udi­ce i mam­ca, de­blji­ni i du­ži­ni pred­ve­za, te­ži­ni hra­ni­li­ce, pri­ma­mi itd. A sve to po­seb­no je bit­no u uslo­vi­ma ve­li­ke pro­vid­no­sti vo­de

Po­če­lo je sa­svim slu­čaj­no, de­lom iz ri­bo­lo­vač­ke zna­ti­že­lje a de­lom iz po­tre­be da se pro­ve­re vla­sti­te mo­guć­no­sti. Kre­nu­lo je vr­lo lo­še, sa dve pu­ne go­di­ne bez ijed­ne upe­ca­ne ri­be, što je na­šeg naj­u­spe­šni­jeg tak­mi­ča­ra do­dat­no mo­ti­vi­sa­lo da istra­je u na­sto­ja­nju da pro­na­đe for­mu­lu uspe­ha za lov ša­ra­na na ve­li­koj pla­nin­skoj aku­mu­la­ci­ji. Ipak, sve je preokrenuo dobar savet, a upornost je donela i vi­še ne­go što je oče­ki­vao...

I ka­da se či­ni da su šan­se za pe­ca­nje iole krup­ni­je ri­be sla­be, do­bro osmi­šlje­na tak­ti­ka, pra­vil­no oda­bra­na pri­hra­na, mam­ci i si­ste­mi, pa­žlji­vo ana­li­zi­ra­nje si­tu­a­ci­je i ma­lo sre­će mo­gu do­ne­ti neo­če­ki­va­ni uspeh