Tamna hrana i koktel na udici

Sta­ro pra­vi­lo da je po­na­ša­nje ri­be te­ško u pot­pu­no­sti pred­vi­de­ti čak i na te­re­nu ko­ji od­lič­no po­zna­je­mo, zbog če­ga je za do­bar ulov po­treb­no pra­vil­no se pri­pre­mi­ti, ali i bi­ti spre­man na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i kon­ti­nu­i­ra­ni rad od pr­vog do po­sled­njeg za­ba­ča­ja, po­tvr­di­lo se i po­čet­kom le­ta na po­pu­lar­nom ri­bo­lov­nom od­re­di­štu na Sa­vi

Na­kon pri­nud­ne dvo­me­seč­ne pa­u­ze, ko­nač­no sam po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne ju­na ugra­bio ma­lo vre­me­na za iz­la­zak na vo­du. Dva da­na pre to­ga, moj dru­gar De­jan bio je na Sa­vi kod Srem­skog se­la Mar­tin­ci, ne­da­le­ko od Srem­ske Mi­tro­vi­ce, a na­kon što sam čuo ka­ko je pro­šao i vi­deo fo­to­gra­fi­je, vr­lo la­ko sam od­lu­čio gde ću pro­ve­sti taj slo­bod­ni dan.

KA­KO BIH UJU­TRU ŠTO PRE KRE­NUO na od­re­di­šte, na kom sam oče­ki­vao gu­žvu, uobi­ča­je­nu ka­da se ču­je da tu ri­ba do­bro ra­di, a i ka­ko bih čim stig­nem mo­gao po­če­ti da pe­cam, kom­ple­tan pri­bor i opre­mu sam spre­mio uve­če. Od ku­će sam po­šao već u 3,30 č, ali sam se po do­la­sku na mar­ti­nač­ku pla­žu iz­ne­na­dio vi­dev­ši da osim me­ne ne­ma bu­kval­no ni­ko­ga!

To mi je znat­no olak­ša­lo po­sao jer sam mo­gao da sta­nem baš na me­sto sa kog je moj pri­ja­telj pe­cao. Tu sam od­mah pri­pre­mio pri­bor, a pri­ma­mu je tre­ba­lo sa­mo da sta­vim na­do­hvat ru­ke jer sam je ra­di ušte­de vre­me­na za­me­šao, na­kva­sio i pro­se­jao još pret­hod­ne ve­če­ri. Osno­va je bi­la bra­šna­sta hra­na Cham­pion Feed Sen­za­ro­me Che­e­se – sme­sa sve­tle bo­je, krup­ne gra­nu­la­ci­je, sa mno­go cr­ve­nih hleb­nih mr­vi­ca i cr­ve­nog dro­blje­nog pe­le­ta, te sa slat­ka­stom aro­mom si­ra.

PO­ŠTO JE SA­VA TU PRI­LIČ­NO BR­ZA i uz to bi­stra, na 2 kg hra­ne do­dao sam 1,5 kg te­ške cr­ne ze­mlje da bih isto­vre­me­no ote­žao pri­ma­mu i uči­nio je tam­ni­jom, te ta­ko na­pra­vio hra­ni­li­šte baš ta­mo gde že­lim i ujed­no uči­nio da se ri­ba na nje­mu ose­ća si­gur­no, jer na tam­nom dnu ista ta­kva pri­hra­na ne de­lu­je kon­trast­no i na njoj ri­ba gle­da­na od­o­zgo vi­zu­el­no ne upa­da gra­blji­vi­ca­ma u oči, pa se tu du­že za­dr­ža­va i spo­koj­no hra­ni. Na­kon što sam sve raz­me­stio, pri­stu­pio sam for­mi­ra­nju si­ste­ma na šta­pu Pre­ston Ascen­sion, du­ži­ne 4 m i te­ži­ne ba­ca­nja 120 g, na ko­ji sam sta­vio vrh no­si­vo­sti 112 g (4 oz) i ma­ši­ni­cu Pre­ston Ex­tre­mity 620, na či­joj je špul­ni ple­te­ni­ca preč­ni­ka 0,12 mm. A po­što mi je osnov­na stru­na go­to­vo pot­pu­no ne­te­glji­va, ra­di amor­ti­zo­va­nja uda­ra ri­be to­kom bor­be na kraj »kon­ca« sam ve­zao par­če fi­der gu­me, za ko­je sam on­da fik­si­rao 80 cm dug pred­vez od naj­lo­na de­blji­ne 0,12 mm, sa no­vom Ta­ka­ra udi­com ve­li­či­ne 14.

KA­KO MI JE DRU­GAR RE­KAO DA JE tu pe­cao na 39 m od oba­le, a vo­do­staj se ni­je pro­me­nio, ni­sam gu­bio vre­me na tra­že­nje ne­ke dru­ge da­lji­ne već sam »za­kli­po­vao« stru­nu ta­ko da i ja za­ba­cu­jem prak­tič­no na isto me­sto na kom se ri­ba par da­na ra­ni­je ja­vlja­la.

De­jan mi je na­po­me­nuo da mu je ka­ve­zne hra­ni­li­ce od 80 g vo­da ko­tr­lja­la, pa sam od­mah uzeo AS hra­ni­li­cu sa ote­ža­njem od 100 g i »kram­po­ni­ma«, ko­ja je sta­ja­la na dnu bez pro­ble­ma, ta­ko da sam una­pred znao da ću mo­ći da na­pra­vim hra­ni­li­šte na ma­lom pro­sto­ru, što je u fi­de­ru uvek od pre­sud­nog zna­ča­ja za uspeh jer gru­pi­še ri­bu tu gde su nam hra­ni­li­ca i na­mam­če­na udi­ca.

Za do­da­va­nje u pri­ma­mu sam spre­mio mr­tve cr­ve (uda­vlje­ne u vo­di) i ku­ku­ruz še­će­rac, a imao sam uz to i ži­ve be­le i ša­re­ne cr­vi­će, ko­je sam ko­ri­stio za ma­mac i po­ma­lo do­da­vao u hra­ni­li­cu.

NA PR­VI TR­ZAJ ČE­KAO SAM MA­NJE OD PO­LA mi­nu­ta po­sle pr­vog za­ba­ča­ja, a ubr­zo na­kon tog le­pog udar­ca i pra­vo­vre­me­ne kon­tre u mom me­re­do­vu se na­šla pr­va plo­ti­ca. Dru­gi za­ba­čaj je do­neo još jed­nu, što je bio si­gu­ran znak... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 666-)