Među ribolovcima koji smuđa ne love naročito često prilično je rasprostranjeno uverenje da je tu grabljivicu u toplijem delu godine, kada je aktivna, lako loviti na voblere, iako nema mnogo onih koji su u tome vrlo uspešni. Što ukazuje da tu ipak treba nešto znati. A evo i šta
O letnjem lovu smuđa na voblere u Kladovu već sam pisao davne 2019, u 486. broju Ribolova. Kada sam se 13. juna ove godine vratio sa višednevnog pecanja u Kladovu, prvo sam opet pročitao taj tekst i uverio se da se mnoge stvari nimalo nisu promenile iako sam tada opisivao julske, a sada junske ulove. I svi drugi letnji izlasci na smuđa u međuvremenu, neopisani na stranama našeg lista, daju manje-više istu sliku. Ukoliko ste u Kladovu ili okolini tokom letnjih meseci i nemate čamac te lovite sa obale, imate zapravo tri dobre opcije. Nijedan od izglednih terena, nažalost, nije blizu centra Kladova i kola su vam neophodna u svakom slučaju.
PRVA OPCIJA JE DA PECATE U JEZERU iznad brane, na probranim mestima sa velikim dubinama blizu obale. Tu se lovi na šedove, tvistere ili glavinjare, a najveću prepreku predstavlja teška pristupačnost najizglednijih pozicija. One u govoru lokalnih ribolovaca i ribara imaju »šifrovana« imena i drže se naravno u strogoj tajnosti, a sa strane pridošli ribolovci otkrivaju ih uglavnom pedantnim »špijuniranjem« obale i parkinga duž magistrale.
U velikim dubinama smuđa, a retko i soma, možete ovde leti očekivati i tokom dana, odnosno rano ujutru i kasno po podne. Lov smuđa voblerima uz obalu noću daje iznenađujuće slabe rezultate već decenijama, a možete se nadati samo ponekom bucovu, naročito uz vodenu travu.
DRUGA OPCIJA JE KEJ ISPOD brane HE Đerdap 1, gde se leti smuđ lovi isključivo noću: na dnu – na tvistere, šedove i glavinjare, kao i muvanjem, a u srednjem i površinskom sloju na voblere.
Prva ekipa blinkeraša okuplja se leti obično na dve lokacije: prva je »Rampa« (za automobile) ispod prevodnice, odnosno mesta uzvodno i nizvodno od nje, a druga je ispred uočljive »Pumpe« na samom kraju keja.
Druga ekipa, koju čine vobleraši, neuporedivo je manja i takođe grupisana uglavnom nizvodno od »Rampe«, gde je teren malo pristupačniji i lakše se prilazi samoj vodi.
Za prve dve opcije neophodna vam je godišnja dozvola Nacionalnog parka Đerdap, a on se prostire ne do brane, kako većina ribolovaca misli, već sve do »Pumpe«, nizvodno od koje opet važi jedinstvena dozvola.
TREĆA OPCIJA SU LEPI TERENI u selu Korbovo, nizvodno od Kladova, o kojima sam takođe pisao, ali u Ribolovu br. 559. Ovde se smuđ leti može loviti i na dnu i na voblere. Najveći problem je mali broj izglednih mesta, koja lako mogu biti zauzeta, te je svaki dolazak u Korbovo svojevrsna lutrija.
MOJ LETNJI IZBOR U LOVU smuđa na kladovskim terenima uvek su vobleri, pa je tako bilo i sada. Opredelio sam se za lov isključivo na keju. Dočekali su me očajni uslovi: nizak vodostaj Dunava, bistra i pretopla voda (23º C), srpska prevodnica nije radila, a jak severni vetar gotovo je neprekidno duvao. Svi ovi negativni faktori za lov voblerima malo su ublaženi otkrićem da se kaugler noću mresti u samoj obali. Iskustvo od ranijih godina govorilo mi je da za kauglerom obali tada priđe i smuđ. Miki i Rile, iskusni lokalni ribari, rekli su mi da ni smuđ ni som nisu na dnu, što mi je dodatno smanjilo ambicije da ih pecam na glavinjare i »gume«, pa sam sve večeri posvetio pretraživanju terena voblerima.
TEREN NA KEJU ISPOD BRANE VRLO je specifičan, budući da je obala sasvim ravna, sa veštački nasutim kamenom koji čini dugu pravu liniju. Nema na čitavom keju izdvojenih izrazito dobrih mesta za voblerisanje jer nema ni nekih većih prepreka u vodi. Zato je vrlo važno naći i one makar sasvim male prepreke, poput busena vodene trave ili malo većeg i isturenijeg kamena uz obalu. Ni na takvim mestima, međutim, ne treba se predugo zadržavati, već posle... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 666-)
