Iako u mno­go če­mu su­per­i­or­na u od­no­su na kla­sič­no du­bin­sko pe­ca­nje, fi­der teh­ni­ka ni­je sve­mo­gu­ća. To se po­ka­za­lo i ovog pu­ta na Gru­žan­skom je­ze­ru, ka­da je naš sa­rad­nik re­še­nje za če­ste gu­bit­ke krup­nih ba­bu­ški zbog ula­ska u gu­stu tra­vu, na­šao u za­me­ni mo­der­nih hra­ni­li­ca kla­sič­nim i odav­no (ne­pra­ved­no) za­po­sta­vlje­nim

Ka­da je čuo da se na Ta­mi­šu kod Glo­go­nja iole krup­ni­je je­din­ke ma ko­je vr­ste na fi­der tre­nut­no ne mo­gu pe­ca­ti zbog na­je­zde sit­ne ri­be, is­ku­sni fi­de­raš je bez raz­mi­šlja­nja oti­šao baš ta­mo, mo­ti­vi­san da na­đe re­še­nje tog pro­ble­ma. I u to­me je us­peo, pro­šav­ši bo­lje ne­go što je oče­ki­vao

Sma­njen broj zi­mov­ni­ka u ko­ji­ma po­sto­je do­bre šan­se za bo­gat ulov be­le ri­be uti­cao je na to da na naj­i­zgled­ni­jim me­sti­ma prak­tič­no ne­pre­kid­no vla­da­ju ve­li­ke gu­žve, pa ni­je la­ko na­ći do­bro me­sto, a ta­ko ve­li­ki pri­ti­sak či­ni da ni ri­ba ni­je sva­kog da­na jed­na­ko ak­tiv­na. Sa ta­kvom si­tu­a­ci­jom i uz to sa ne­sta­bil­nim vo­do­sta­jem su­o­čio se i naš iz­ve­štač, ali je oba pu­ta le­po pe­cao

Ja­pan je po mno­go če­mu svet­ski li­der u obla­sti ri­bo­lo­va, pa i po na­či­nu or­ga­ni­za­ci­je i sa­dr­ža­ju saj­mo­va pri­bo­ra i opre­me za tu ak­tiv­nost, na ko­ji­ma ima i kla­sič­nog pred­sta­vlja­nja pro­iz­vo­da i pro­da­je, ali i naj­ra­zli­či­ti­jih for­mi edu­ka­ci­je pe­ca­ro­ša svih ge­ne­ra­ci­ja i za­ba­ve i za naj­mla­đe i za sta­ri­je – od vi­so­ko­teh­no­lo­ških igri­ca do svo­je­vr­snih po­zo­ri­šnih pred­sta­va. Sve­mu to­me ovog pu­ta pri­su­stvo­vao je i naš sa­rad­nik

U pe­ri­o­du pred mrest, smuđ se hra­ni i još je mo­gu­će uhva­ti­ti i vr­lo kru­pan ko­mad. Ali ne na sva­kom me­stu, bi­lo ka­kvom pre­zen­ta­ci­jom i ma ko­jom va­ra­li­com. A uz zna­nje su po­treb­ni i upor­nost i ja­ka vo­lja, od­no­sno sprem­nost da se vi­še sa­ti bu­de na hlad­no­ći. No kad se koc­ki­ce slo­že, do­la­zi na­gra­da u vi­du ja­kih uda­ra­ca i le­pih smu­đe­va

Da mo­ra­ da bi­ra je­dan pri­rod­ni ma­mac ko­ji bi uvek ima­la pri ru­ci, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, bi­li tak­mi­ča­ri ili re­kre­a­tiv­ci, bez di­le­me bi iza­bra­la me­sne cr­vi­će. To je la­ko ob­ja­šnji­vo – osim što ih ra­do uzi­ma­ju sko­ro svi ci­pri­ni­di i mno­gi pre­da­to­ri, cr­vi­ći su la­ko do­stup­ni, na udi­ci po­sto­ja­ni i uz to su ve­o­ma do­bar do­da­tak hra­ni, a i sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Sve to, me­đu­tim, uz uslov da su na pra­vi na­čin pro­iz­ve­de­ni i ču­va­ni do upo­tre­be