Ri­bo­lo­vci sa slat­kih vo­da na mo­re naj­češće idu pre­ko le­ta, ka­da su uslo­vi za pe­ca­nje ve­ći­ne vr­sta sa oba­le naj­lo­ši­ji ne sa­mo zbog ve­li­kih gu­žvi u tu­ri­stič­kim me­sti­ma već i zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra usled ko­jih se ve­ći­na vr­sta po­me­ra u du­blje vo­de. Već je po­čet­kom je­se­ni si­tu­a­ci­ja znat­no bo­lja, što oni­ma ko­ji mo­gu ta­da na od­mor da­je pri­li­ku da se na­u­ži­va­ju  

Do­bro je po­zna­to svim iole is­ku­sni­jim lju­bi­te­lji­ma lo­va ci­pri­ni­da da mre­na u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri na­sta­nju­je one de­lo­ve na­ših sred­njih i ve­li­kih re­ka na ko­ji­ma je tok naj­br­ži i da sva­ke go­di­ne u je­sen ima vr­lo iz­ra­žen cug, to­kom kog se in­ten­ziv­no hra­ni ka­ko bi se spre­mi­la za zi­mu i pro­du­že­nje vr­ste ko­je po­sle to­ga sle­di. Naš sa­rad­nik je du­go če­kao pra­vu pri­li­ku za bli­ski su­sret sa krup­nim ri­ba­ma te vr­ste, a to str­plje­nje mu se na kra­ju i te ka­ko is­pla­ti­lo...  

Če­sto se od ri­bo­lo­va­ca ko­ji su se spe­ci­ja­li­zo­vali za lov ša­ra­na mo­že ču­ti da je pe­ca­nje amu­ra »pro­sto kao pa­sulj«, jer je po­treb­no sa­mo is­tre­sa­ti ne­ko vre­me na oda­bra­no me­sto po ko­fu ku­ku­ru­za dnev­no i spre­mi­ti do­volj­no jak pri­bor. Me­đu­tim, sva­ki us­pe­šan lo­vac na tog krup­nog i iz­u­zet­no ja­kog ci­pri­ni­da ima ne­ke svo­je taj­ne, ko­je do­no­se bo­lje re­zul­ta­te.  

Ne­ma spo­ra oko to­ga da su sko­ro svi ka­na­li Pan­če­vač­kog ri­ta iz vi­še raz­lo­ga već du­go mno­go si­ro­ma­šni­ji ri­bom ne­go pre 3-4 de­ce­ni­je. Ipak, mno­gi za­lju­blje­ni­ci i da­lje re­dov­no po­se­ću­ju te vo­de ko­je na­sta­nju­ju raz­ne ci­pri­nid­ne i gra­blji­ve vr­ste. A ne­ki od njih nam iz go­di­ne u go­di­nu po­ka­zu­ju da je le­po pe­ca­nje tu bar po­vre­me­no i da­lje vr­lo mo­gu­će. I to čak bez ve­li­ke mu­ke  

Ni­je ni­ka­kva ve­li­ka ri­bo­lo­vač­ka taj­na da smuđ od­lič­no vi­di i da ga po ja­koj me­se­či­ni u bi­stroj vo­di če­sto ni­je la­ko na­ve­sti da uda­ri na bi­lo ko­ji ve­štač­ki ma­mac. Ali i u ta­kvim uslo­vi­ma mo­gu se iz ve­če­ri u ve­če hva­ta­ti krup­ne ri­be, uz do­bro oda­bra­ne va­ra­li­ce i ma­lo sre­će sa vre­me­nom  

Ni naj­i­sku­sni­je ša­ran­dži­je se u do­sa­da­šnjem de­lu ove se­zo­ne ni­su na­hva­ta­le ri­be na Du­na­vu kod Groc­ke, bez ob­zi­ra na to što taj te­ren i da­lje va­ži za vr­lo iz­da­šan. A ka­da su mno­gi već pri­vre­me­no di­gli ru­ke od če­ka­nja, je­dan ri­bo­lo­vac po­ka­zao je da kom­bi­na­ci­ja kla­sič­nog pri­stu­pa i do­bro oda­bra­nog te­re­na i u te­škim uslo­vi­ma mo­že do­ne­ti na­gra­du u vi­du le­pih ulo­va