Iznenađenje usred grada

Ka­da bi se pra­vi­la go­di­šnja rang-li­sta naj­bo­ljeg od­no­sa ulo­že­nog vre­me­na i uhva­će­nih ri­ba u ni­zu iz­la­za­ka, naš va­ra­li­čar­ski eks­pert iz Zre­nja­ni­na bi si­gur­no bio pri sa­mom vr­hu za­hva­lju­ju­ći ne­dav­noj se­ri­ji ulo­va ostva­re­nih to­kom tri uza­stop­na pe­ca­nja »is­pred ku­će«

Le­to za nas ko­ji vo­li­mo va­ra­li­ča­re­nje mo­že da bu­de ve­o­ma lo­še ali i iz­u­zet­no do­bro, po­go­to­vo u me­ni omi­lje­nom pe­ri­o­du, po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne ju­na, po za­vr­šet­ku lo­vo­sta­ja na so­ma. Ta­da su raz­ne gra­blji­vi­ce ak­tiv­ne i re­a­gu­ju na mno­ge va­ra­li­ce, sa­mo je bit­no po­go­di­ti pra­vu vi­bra­ci­ju, na ko­ju će ri­ba u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji re­a­go­va­ti na­pa­dom.

ZBOG RA­ZNIH OBA­VE­ZA SAM PO­SLED­NJIH me­se­ci do­sta ret­ko iz­la­zio na vo­du, ali sam sti­ca­jem okol­no­sti us­peo da na­đem na­čin da po­ve­žem tri krat­ka iz­la­ska na Be­gej kod Zre­nja­ni­na, i to mi se is­pla­ti­lo čak pre­ko oče­ki­va­nja.

No­sio sam ši­ro­ko pri­men­ljiv kom­plet, sa­sta­vljen od dvo­del­nog šta­pa He­arty Ri­se Rock’n’For­ce II 862L (du­ži­ne 2,58 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 4–21 g) i ma­ši­ni­ce Shi­ma­no Twin­Po­wer C 3000, sa osmo­nit­nom ple­te­ni­com de­blji­ne PE 1,0 (0,17 mm) i krat­kim pred­ve­zom od flu­o­ro­kar­bo­na preč­ni­ka 0,265 mm. Una­pred sam znao i ko­je mi va­ra­li­ce mo­gu do­ne­ti ak­ci­ju a i ko­li­ko mi to­ga mo­že za­tre­ba­ti za oko sat i po pe­ca­nja, pa sam po­neo sa­mo po ne­ko­li­ko gla­vi­nja­ra ti­pa »se­bi­la« (du­ži­ne 4,5 cm i te­ži­ne 8 g), še­do­va, tvi­ste­ra i džig gla­va u ra­spo­nu te­ži­ne od 7 do 10 g.

Da ne bih krat­ko vre­me ko­je mi je bi­lo na ras­po­la­ga­nju tro­šio na vo­žnju do ne­kog uda­lje­ni­jeg te­re­na, opre­de­lio sam se za po­tes oko zre­nja­nin­ske grad­ske ma­ri­ne, na kom u ovo do­ba ima do­sta be­le ri­be i dru­gih ci­pri­ni­da, što pri­vla­či i gra­blji­vi­ce, od ko­jih sam se naj­vi­še na­dao smu­đu i bu­co­vu.

NA­MON­TI­RAO SAM ZA PO­ČE­TAK SI­LI­KON­SKOG še­da Ke­i­tech Easy Shi­ner, du­ži­ne 8,75 cm (3,5 in­ča), na džig udi­cu sa olov­nom gla­vom od 10 g i od­mah pre­va­rio smu­đa u me­ri (ne­što du­žeg od 40 cm do ko­re­na re­pa). Ta­kve si­tu­a­ci­je ne obo­ža­vam, jer mi se ni­je jed­nom de­si­lo da na­kon što iz pr­ve ulo­vim ri­bu vi­še ni­šta ne uhva­tim do kra­ja pe­ca­nja. Sre­ćom, ovo ni­je bio je­dan od ta­kvih da­na.

Već u sle­de­ćem za­ba­ča­ju po­no­vo do­bi­jam smu­đa, do­du­še is­pod me­re ali do­volj­no le­pog da iz­ma­mi osmeh. Usle­di­la je ma­la pa­u­za u de­ša­va­nji­ma na dnu, ali su po­če­li ra­u­bo­vi na po­vr­ši­ni, ot­pri­li­ke na sre­di­ni re­ke. Bi­lo je oči­gled­no da ka­u­gle­ri gru­pi­sa­ni u ja­ta (što je nor­mal­na po­ja­va u vre­me mre­sta ove ri­be) pli­va­ju tik is­pod po­vr­ši­ne, pa sam re­šio da pro­bam da vo­de­ći gla­vi­nja­re i ma­le dži­go­ve kroz taj sloj vo­de pre­va­rim ne­kog bu­co­va.

ME­ĐU­TIM, KA­KO NI­JE BI­LO UDA­RA­CA, po svoj pri­li­ci za­to što se bu­cov još uvek za­dr­ža­va u du­bljim slo­je­vi­ma vo­de, od­lu­čio sam da pro­bam da ne­kog pre­da­to­ra is­pro­vo­ci­ram sit­nim dži­go­va­njem gla­vi­nja­re Ma­ster Lu­res pri dnu. To mi od­mah do­no­si na­pad i na mo­je iz­ne­na­đe­nje smuđ od 45-50 cm se po­ja­vlju­je na po­vr­ši­ni. Po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja u ko­ji­ma sam gla­vi­nja­ru le­po vo­dio kroz glav­ni tok (jer na tom me­stu Be­gej pra­vi ta­kvu kri­vi­nu da je ma­ti­ca uz oba­lu sa ko­je sam lo­vio), imam jak uda­rac, ka­kvom sam se sve vre­me na­dao. Usle­di­la je po­du­ža bor­ba, či­ji je sko­ri kraj na­ja­vi­la po­ja­va ve­li­kih me­hu­ro­va na po­vr­ši­ni, što je bio znak da je som ve­ro­vat­no do­bro za­mo­ren, i za­i­sta, ri­ba te­ška 11,2 kg usko­ro se na­šla na oba­li i u mo­jim ru­ka­ma. Us­hi­ćen, ali i umo­ran od bor­be, za­vr­ša­vam sa pe­ca­njem tog da­na i je­dva če­kam na­red­ni.

NA­RAV­NO, DO­ŠAO SAM NA ISTU LO­KA­CI­JU, s na­me­rom da u pre­tra­ži­va­nju dna for­si­ram še­do­ve, ko­ji su za­hval­ni­ja va­ra­li­ca za lov smu­đa u tom slo­ju vo­de. Na oba­li sre­ćem tro­ji­cu dru­ga­ra po šta­pu, ko­ji­ma po­kla­njam po jed­nog 8 cm du­gog si­li­kon­skog še­da Mo­narch-Dok Trig­ger u ne­sva­ki­da­šnjem de­ko­ru, po­god­nom za bi­stru vo­du, pro­vid­nom ali sa UV ak­tiv­nom pla­vi­ča­stom bo­jom. I sam mon­ti­ram tu va­ra­li­cu na džig gla­vu i kre­ćem sa pre­tra­gom te­re­na. Dru­ga­ri su ima­li ne­ko­li­ko smu­đe­va i štu­ka – uglav­nom is­pod me­re, ali i jed­nog le­pog ban­da­ra i dva do­bra smu­đa, po mo­joj pro­ce­ni te­ška pre­ko 2,5 kg.

Dok sam jed­nim uve­tom slu­šao pri­ču sta­rog ko­le­ge či­ka Jo­ce, isto­vre­me­no vr­lo kon­cen­tri­sa­no vo­de­ći še­da, ose­tio sam jak uda­rac, re­flek­sno kon­tri­rao i od­mah vik­nuo da imam so­ma! Ni ovaj se ni­je br­zo pre­dao, iako je bio ma­nji od onog od pret­hod­nog da­na – te­žak 7,5 kg... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 666-)