Za­hva­lju­ju­ći pre sve­ga ru­skim va­ra­li­ča­ri­ma i kod nas po­sled­njih go­di­na ra­ste broj onih ko­ji ci­lja­no lo­ve raz­ne ma­nje ci­pri­ni­de na naj­fi­ni­ji pri­bor i sit­ne va­ra­li­ce od me­ke gu­me. A ove zi­me jed­na od glav­nih za­ba­va za ne­ke »ul­tra­laj­ti­ste« bi­lo je va­ra­li­ča­re­nje ba­bu­ške, po mno­go če­mu zah­tev­ni­je od lo­va sko­ro svih dru­gih »mir­nih« vr­sta

Bu­du­ći da u njoj ne ži­vi sit­na ri­ba (ka­u­gler, dvo­pru­ga­sta ukli­ja i sl.), bu­gar­ska re­ka Stru­ma omo­gu­ća­va sko­ba­lja­ši­ma pri­me­nu ne­što dru­ga­či­jeg pri­stu­pa od na­ših te­ku­ći­ca, a uz šan­se da ostva­re ulo­ve ka­kvi se kod nas mal­te­ne mo­gu sa­mo sa­nja­ti

Kraj zi­me mno­gi ov­da­šnji ri­bo­lov­ci želj­no iš­če­ku­ju zbog to­ga što se ba­bu­ška bu­di iz le­tar­gi­je i po­či­nje ak­tiv­no da se hra­ni, pa ju je mo­gu­će le­po lo­vi­ti. Mar­ko­vač­ko je­ze­ro jed­na je od sta­ja­ći­ca na ko­ji­ma ta ri­ba naj­pre pro­ra­di, ali je i ka­da se ja­vlja ne lo­ve svi jed­na­ko uspe­šno

Sma­njen broj zi­mov­ni­ka u ko­ji­ma po­sto­je do­bre šan­se za bo­gat ulov be­le ri­be uti­cao je na to da na naj­i­zgled­ni­jim me­sti­ma prak­tič­no ne­pre­kid­no vla­da­ju ve­li­ke gu­žve, pa ni­je la­ko na­ći do­bro me­sto, a ta­ko ve­li­ki pri­ti­sak či­ni da ni ri­ba ni­je sva­kog da­na jed­na­ko ak­tiv­na. Sa ta­kvom si­tu­a­ci­jom i uz to sa ne­sta­bil­nim vo­do­sta­jem su­o­čio se i naš iz­ve­štač, ali je oba pu­ta le­po pe­cao

Zi­mi smuđ na ras­po­la­ga­nju ima ma­nje pri­rod­ne hra­ne ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, a ose­ća da mu pred­sto­ji mrest, pa ne­će ni u hlad­noj vo­di pro­pu­sti­ti pri­li­ku da se po­ča­sti sva­kim la­kim ple­nom ko­ji mu se na­đe is­pred no­sa. Ali s ob­zi­rom na to da se ne kre­će mno­go, mo­ra­mo ga in­ten­ziv­no tra­ži­ti, a i ima­ti u vi­du da iz­gle­da vi­še ne va­ži ono ne­ka­da­šnje pra­vi­lo da se pred za­bra­nu udar­ci mo­gu oče­ki­va­ti pre­ko ce­log da­na

Ja­pan je po mno­go če­mu svet­ski li­der u obla­sti ri­bo­lo­va, pa i po na­či­nu or­ga­ni­za­ci­je i sa­dr­ža­ju saj­mo­va pri­bo­ra i opre­me za tu ak­tiv­nost, na ko­ji­ma ima i kla­sič­nog pred­sta­vlja­nja pro­iz­vo­da i pro­da­je, ali i naj­ra­zli­či­ti­jih for­mi edu­ka­ci­je pe­ca­ro­ša svih ge­ne­ra­ci­ja i za­ba­ve i za naj­mla­đe i za sta­ri­je – od vi­so­ko­teh­no­lo­ških igri­ca do svo­je­vr­snih po­zo­ri­šnih pred­sta­va. Sve­mu to­me ovog pu­ta pri­su­stvo­vao je i naš sa­rad­nik

Ka­da je pe­ca­nje fi­der teh­ni­kom na re­ci mo­gu­će sa­mo na jed­noj li­ni­ji ili je sva ri­ba ta­ko po­sta­vlje­na, a dva ri­bo­lov­ca pe­ca­ju je­dan do dru­gog, naj­če­šće onaj ko­ji za­ba­cu­je uz­vod­ni­je bu­de »ise­čen«. Me­đu­tim, i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, ko­ju mno­gi fi­de­ra­ši iz­be­ga­va­ju, ni­ko ne mo­ra da bu­de hen­di­ke­pi­ran i us­kra­ćen za uži­va­nje, ako su ko­le­ge uigra­ne i vo­de ra­ču­na je­dan o dru­gom

U pe­ri­o­du pred mrest, smuđ se hra­ni i još je mo­gu­će uhva­ti­ti i vr­lo kru­pan ko­mad. Ali ne na sva­kom me­stu, bi­lo ka­kvom pre­zen­ta­ci­jom i ma ko­jom va­ra­li­com. A uz zna­nje su po­treb­ni i upor­nost i ja­ka vo­lja, od­no­sno sprem­nost da se vi­še sa­ti bu­de na hlad­no­ći. No kad se koc­ki­ce slo­že, do­la­zi na­gra­da u vi­du ja­kih uda­ra­ca i le­pih smu­đe­va

Ko­jom god teh­ni­kom da pe­ca­mo, kad se spre­mi­mo za iz­la­zak na jed­nu vo­du, a za­vr­ši­mo na dru­goj, ni­ma­lo slič­noj, naj­če­šće je ne­iz­ve­sno sa­mo da li će­mo pro­ći pri­lič­no lo­še ili ka­ta­stro­fal­no. Ali ima i sa­svim dru­ga­či­jih ras­ple­ta. Ovo je je­dan od njih

Da mo­ra­ da bi­ra je­dan pri­rod­ni ma­mac ko­ji bi uvek ima­la pri ru­ci, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, bi­li tak­mi­ča­ri ili re­kre­a­tiv­ci, bez di­le­me bi iza­bra­la me­sne cr­vi­će. To je la­ko ob­ja­šnji­vo – osim što ih ra­do uzi­ma­ju sko­ro svi ci­pri­ni­di i mno­gi pre­da­to­ri, cr­vi­ći su la­ko do­stup­ni, na udi­ci po­sto­ja­ni i uz to su ve­o­ma do­bar do­da­tak hra­ni, a i sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Sve to, me­đu­tim, uz uslov da su na pra­vi na­čin pro­iz­ve­de­ni i ču­va­ni do upo­tre­be