Ključna važnost dvodnevnih priprema

Ne­ma spo­ra oko to­ga da su sko­ro svi ka­na­li Pan­če­vač­kog ri­ta iz vi­še raz­lo­ga već du­go mno­go si­ro­ma­šni­ji ri­bom ne­go pre 3-4 de­ce­ni­je. Ipak, mno­gi za­lju­blje­ni­ci i da­lje re­dov­no po­se­ću­ju te vo­de ko­je na­sta­nju­ju raz­ne ci­pri­nid­ne i gra­blji­ve vr­ste. A ne­ki od njih nam iz go­di­ne u go­di­nu po­ka­zu­ju da je le­po pe­ca­nje tu bar po­vre­me­no i da­lje vr­lo mo­gu­će. I to čak bez ve­li­ke mu­ke  

Na­kon du­gog, vre­log i iz­u­zet­no su­šnog le­ta, sti­gla je je­sen – go­di­šnje do­ba ko­je svi stra­stve­ni ri­bo­lov­ci želj­no iš­če­ku­ju. Sa pr­vim hlad­ni­jim no­ći­ma i pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de ri­ba po­či­nje in­ten­ziv­ni­je da se hra­ni, pri­pre­ma­ju­ći se za pred­sto­je­ću zi­mu. Ka­na­li Pan­če­vač­kog ri­ta, ko­ji su to­kom le­ta bi­li po­pri­lič­no ob­ra­sli tra­vom i uz to po­go­đe­ni ni­skim vo­do­sta­jem, u ra­nu je­sen po­sta­ju pra­va ri­zni­ca pre­le­pih pri­me­ra­ka ba­bu­ške, ali ume­ju da da­ju i po­ne­kog ša­ra­na.

​STRA­TE­GI­JU KO­JU NA NJI­MA GO­DI­NA­MA pri­me­nju­jem u ovo vre­me ni sa­da ni­sam me­njao – pre pr­vog iz­la­ska dva da­na za­re­dom sa­mo pri­hra­nim oda­bra­no me­sto. Pe­ca­nje na ovom te­re­nu pro­sto mi je ne­za­mi­sli­vo bez ta­kvog uvo­da, ko­ji, iako ve­ro­vat­no ne de­lu­je na­ro­či­to svr­sis­hod­no, me­ni ve­o­ma če­sto da do­bar re­zul­tat. U uslo­vi­ma ka­kvi vla­da­ju na mre­ži ka­na­la Pan­če­vač­kog ri­ta, gde tr­ske, vo­de­ne tra­ve, dre­zge i dru­gog ra­sti­nja još uvek ima do­sta, na­su­mič­no za­ba­čen štap ret­ko do­no­si vr­hun­ske re­zul­ta­te. Na­su­prot to­me, ključ uspe­šnog ri­bo­lo­va na ovom te­re­nu je­ste stva­ra­nje na­vi­ke kod ri­be da poč­ne re­dov­no da svra­ća na ne­ku mi­kro­lo­ka­ci­ju. A da bi se to po­sti­glo, sre­ćom po me­ne i sve dru­ge ko­le­ge ko­je ne­ma­ju mno­go slo­bod­nog vre­me­na, do­volj­na je i krat­ka kam­pa­nja pri­hra­nji­va­nja.

​Njen cilj za me­ne je uvek isti – da na tač­no od­re­đe­nom po­te­su, u ovom slu­ča­ju po­red sa­mog po­ja­sa tr­ske, na­pra­vim hra­ni­li­šte na kom će se sa­ku­plja­ti krup­ni­je je­din­ke ci­pri­nid­nih vr­sta. Uobi­ča­je­na jed­no­stav­na kom­bi­na­ci­ja zr­na­ste hra­ne, u ko­joj su pre­o­vla­đi­va­li ku­va­ni sta­ri ku­ku­ruz i ku­ku­ruz še­će­rac, od­ra­di­la je po­sao – ri­ba je ste­kla po­ve­re­nje i po­če­la da re­dov­no do­la­zi na hra­nje­no me­sto, ko­je sam odr­ža­vao ba­ca­ju­ći po ma­lo pri­ma­me po­sle sva­kog pe­ca­nja.

​PR­VI VI­ZU­EL­NI UTI­SAK O ME­STU ko­je sam oda­brao bio je pre­lep – mir­na vo­da ka­na­la »po­ru­blje­na« gu­stim tr­šća­kom pred­sta­vlja ti­pi­čan am­bi­jent Pan­če­vač­kog ri­ta. Sa ri­bo­lo­vom sam za­po­čeo u ka­snim po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma, una­pred zna­ju­ći da je pra­vo do­ba za­pra­vo su­mrak, ka­da se krup­ni­ja ri­ba pri­vre­me­no oslo­ba­đa opre­za i kre­će u ak­tiv­nu po­tra­gu za hra­nom.

​To mo­je uve­re­nje po­tvr­di­lo se sa pr­vim mra­kom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 673-)