Krupna riba voli kvas

Lju­bi­te­lji pe­ca­nja tzv. mir­nih vr­sta u stal­noj su po­tra­zi za »ča­rob­nim« do­da­ci­ma hra­ni i mam­ci­ma ko­ji uspe­šno pri­vla­če ri­bu i pod­sti­ču je na in­ten­ziv­no hra­nje­nje. Ši­ro­ko je ras­pro­stra­nje­no mi­šlje­nje da ta­kvi sa­stoj­ci ba­sno­slov­no ko­šta­ju, a da ih je uz to te­ško na­ba­vi­ti. To ni­je sa­svim ne­tač­no, ali ima i mno­go to­ga što je svi­ma la­ko do­stup­no i uz to jef­ti­no, a mo­že u od­re­đe­nim uslo­vi­ma do­ne­ti iz­van­red­ne ulo­ve. Ovo je pri­ča o jed­nom ta­kvom svi­ma po­zna­tom adi­ti­vu, o či­joj pri­vlač­no­sti za ri­bu sko­ro ni­ko ni­šta ne zna

Kao pa­si­o­ni­ra­ni plov­ka­roš ko­ji po­seb­no vo­li da omi­lje­nom teh­ni­kom lo­vi što krup­ni­ju ri­bu, sre­ćan sam što ži­vim u Sme­de­re­vu, pa mi je is­pred no­sa Že­le­za­rin ka­nal, ide­a­lan baš za to što mi je naj­vi­še sr­cu dra­go. To, da­ka­ko, ni­je vo­da sa­mo za re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov, već je i do­bra tak­mi­čar­ska sta­za, ali je mno­gi sport­ski ri­bo­lov­ci ne vo­le jer tu ne pro­la­zi ve­ći­na kla­sič­nih tak­mi­čar­skih »še­ma« i mo­že se la­ko de­si­ti da onaj ko ne na­đe pra­vi pri­stup jed­nom ulo­vi 5 kg ri­be a sle­de­ćeg da­na 100 gra­ma. No po­sto­ji jed­na sta­ra pe­ca­ro­ška »fo­ra« – nju sam po­ku­pio još pre če­tvrt ve­ka (2001) u Bel­gi­ji, na ču­ve­nom Al­ber­to­vom ka­na­lu – ko­ja pod­ra­zu­me­va upo­tre­bu svi­ma iz­u­zet­no la­ko do­stup­nih i uz to jef­ti­nih sa­sto­ja­ka, a ra­di na Že­le­za­ri­nom ka­na­lu i ka­da sve osta­lo za­ka­že, i mo­že se bez ika­kve sum­nje sa uspe­hom ko­ri­sti­ti i na ra­znim dru­gim vo­da­ma istog ti­pa.

TIH DAV­NIH DA­NA RU­SKI TAK­MI­ČA­RI su mi pri­vu­kli pa­žnju ti­me što su pe­ca­li uspe­šno ali i to­tal­no ne­pred­vi­di­vo, bi­lo gde da se na­đu na sta­zi, jer su u raz­li­či­tim sek­to­ri­ma do­bi­ja­li iz­u­zet­no krup­ne bo­dor­ke (od oko 350 do 500 g) i uz njih re­dov­no po ne­ko­li­ko de­ve­ri­ka od pre­ko 1 kg, što ni­jed­nom tak­mi­ča­ru iz dru­gih re­pre­zen­ta­ci­ja na tim de­lo­vi­ma sta­ze ni­je po­la­zi­lo za ru­kom.

Na za­vr­šnom ban­ke­tu, po­sle pro­gla­še­nja po­bed­ni­ka i do­de­le pe­ha­ra i me­da­lja, upi­tao sam ru­ske re­pre­zen­ta­tiv­ce ko­je su hra­ne ko­ri­sti­li, jer sam bio ube­đen da je u to­me taj­na nji­ho­vih ulo­va. Iz­ne­na­dio sam se ka­da su mi re­kli da su im pri­ma­me bi­le ili Sen­sas Gar­dons ili Van den Eynde Gold Pro, da­kle sme­se za ko­je smo i mi iz dru­gih se­lek­ci­ja zna­li i ko­ji­ma smo ta­ko­đe pri­ma­mlji­va­li. Is­po­sta­vi­lo se kroz da­lji raz­go­vor da je taj­na za­pra­vo bi­la u naj­pro­sti­jem »di­pu« (»pre­li­va­ču«) u kom su ru­ski ri­bo­lov­ci dr­ža­li ka­ste­re (ča­u­re), mr­tve (u vo­di uda­vlje­ne) me­sne cr­ve i ku­ku­ruz še­će­rac, te ko­jim su kva­si­li hra­nu. A taj »dip« je za­pra­vo bi­lo tra­di­ci­o­nal­no ru­sko bez­al­ko­hol­no pi­će kvas (ne­kad dav­no po­pu­lar­no i kod nas) – fer­men­ti­sa­ni na­pi­tak ko­ji se pra­vi od cr­nog ili ra­ža­nog hle­ba (ili ra­ža­nog i ječ­me­nog sla­da), vo­de, te ma­lo še­će­ra i kva­sca. Na­i­me, na­kon što fer­men­ti­še, kvas po­sta­je pra­va he­mij­ska bom­ba za ri­bo­lov, pre­pu­na ra­znih ami­no­ki­se­li­na i dru­gih za ri­bu pri­vlač­nih sa­sto­ja­ka.

PRO­CES FER­MEN­TA­CI­JE KVA­SCA I SLA­DA oslo­ba­đa glu­ta­min­sku ki­se­li­nu i nu­kle­o­ti­de. To su za ri­bu naj­ja­či mo­gu­ći sig­na­li, ko­ji uka­zu­ju da je pred njom od­no­sno u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ne­što hran­lji­vo i la­ko svar­lji­vo.

Kvas ima bla­go ki­se­lu no­tu (zbog pri­rod­ne mleč­ne i uglje­ne ki­se­li­ne), pa u to­pli­joj vo­di, ko­ja je če­sto bla­go al­kal­na, zr­no ku­ku­ru­za, cr­vić ili ka­ster umo­čen u kvas stva­ra tre­nut­nu »oštru« in­for­ma­ci­ju, ko­ju he­mo­re­cep­to­ri bo­dor­ke, de­ve­ri­ke, ba­bu­ške i ša­ra­na mo­men­tal­no re­gi­stru­ju.

Ta iz­ra­že­na i bo­ga­ta aro­ma pr­že­nog ra­ža­nog ili pra­vog cr­nog hle­ba i kva­sca, na ko­ju krup­na ri­ba re­a­gu­je bez za­dr­ške, pod­se­ća na naj­fi­ni­je hleb­ne mr­vi­ce, skrob iz ži­ta­ri­ca ili fer­men­ti­sa­nu ko­no­plju.

NA­RAV­NO, MO­GU­ĆE JE KU­PI­TI raz­ne bo­či­ce sku­pe ri­bo­lo­vač­ke »he­mi­je«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br 672-)