Noćno zatišje pa popodnevni cug

Is­ku­sni fi­de­raš spre­mio se za pe­ca­nje na osno­vu po­u­zda­nih in­for­ma­ci­ja sa te­re­na na kom je ri­ba du­že vre­me od­lič­no ra­di­la. Ka­da se na­šao na po­zi­ci­ji, stva­ri su kre­nu­le neo­če­ki­va­nim to­kom, ali ga to ni­je po­ko­le­ba­lo ni­ti zbu­ni­lo. Uz ma­lo str­plje­nja i eks­pe­ri­men­ti­sa­nja, na­šao je for­mu­lu uspe­ha

Po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne sep­tem­bra od vi­še ko­le­ga sam do­bio in­for­ma­ci­ju da je po­čeo uobi­ča­je­ni je­se­nji cug mre­ne na Du­na­vu kod No­vog Sa­da, tač­ni­je kod na­se­lja Rib­njak. Na­rav­no,  ni­je me tre­ba­lo mno­go ube­đi­va­ti da se or­ga­ni­zu­jem za pe­ca­nje na tom atrak­tiv­nom te­re­nu i pr­vog na­red­nog vi­ken­da sam se za­pu­tio ta­mo ka­ko bih is­ko­ri­stio ve­o­ma le­po vre­me i pred­u­hi­trio na­ja­vlje­ni po­rast vo­do­sta­ja, za ko­ji ni­sam bio si­gu­ran ka­ko će se od­ra­zi­ti na uslo­ve za ri­bo­lov i na ape­tit ri­be.

KA­KO SAM ČUO DA SE ri­ba ja­vlja is­klju­či­vo no­ću, re­šio sam da na ču­ve­ni te­ren, na kom su tih da­na vla­da­le ve­li­ke gu­žve, do­đem već oko po­dne­va ne bih li na­šao ne­ko do­bro me­sto i mo­gao da se na­te­na­ne pri­pre­mim za pe­riod kad ri­ba poč­ne da se ja­vlja.

Du­nav je no­sio mno­go tra­ve, ko­ja mi je pra­vi­la ve­li­ke pro­ble­me, na­ro­či­to u pr­vo vre­me, dok sam po­ku­ša­vao da pe­cam na dva šta­pa. To se ve­o­ma br­zo po­ka­za­lo kao ne­mo­gu­ća mi­si­ja jer se u ne­ko­li­ko na­vra­ta de­si­lo da mi go­mi­le ve­ge­ta­ci­je isto­vre­me­no po­ku­pe oba si­ste­ma i po­ne­su ih niz­vod­no, pa bih se na­pa­tio da mi pri­bor ne za­vr­ši u vo­di, a ki­da­nja su bi­la ne­mi­nov­na, te sam se usko­ro pre­o­ri­jen­ti­sao na sa­mo je­dan štap.

PE­CAO SAM NA DA­LJI­NI od 30 m, na ko­joj su bi­le do­volj­ne hra­ni­li­ce od 120 g, a da­lje od to­ga na mo­joj po­zi­ci­ji zbog ja­ke vo­de ovog pu­ta i ni­je ima­lo smi­sla po­ku­ša­va­ti. Te­ren je bio čist, tj. bez za­kač­ki, ta­ko da ni­sam imao ki­da­nja zbog za­pi­nja­nja za dno pri va­đe­nju ri­be ili pak sa­mog si­ste­ma.

Po mra­ku ni­je bi­lo mno­go de­ša­va­nja, tj. imao sam sve­ga par ri­ba, ali ni­sam od­u­sta­jao ne­gde do 3,30 č. Ta­da sam re­šio da ma­lo od­spa­vam u ko­li­ma, ali da po­tom na­sta­vim sa ri­bo­lo­vom i osta­nem na Du­na­vu do na­red­nog po­po­dne­va, u na­di da će si­tu­a­ci­ja u ne­kom mo­men­tu pro­me­ni­ti na­bo­lje. I is­po­sta­vi­lo se da ni­sam po­gre­šio, jer je ne­gde oko po­dne­va, ka­da je re­ka pre­sta­la da no­si tra­vu, ri­ba od­jed­nom po­če­la mno­go če­šće da se ja­vlja.

KRUP­NE MRE­NE SU UDA­RA­LE jed­na za dru­gom, a... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 673-)