Ko­jom god teh­ni­kom da pe­ca­mo, kad se spre­mi­mo za iz­la­zak na jed­nu vo­du, a za­vr­ši­mo na dru­goj, ni­ma­lo slič­noj, naj­če­šće je ne­iz­ve­sno sa­mo da li će­mo pro­ći pri­lič­no lo­še ili ka­ta­stro­fal­no. Ali ima i sa­svim dru­ga­či­jih ras­ple­ta. Ovo je je­dan od njih

Da mo­ra­ da bi­ra je­dan pri­rod­ni ma­mac ko­ji bi uvek ima­la pri ru­ci, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, bi­li tak­mi­ča­ri ili re­kre­a­tiv­ci, bez di­le­me bi iza­bra­la me­sne cr­vi­će. To je la­ko ob­ja­šnji­vo – osim što ih ra­do uzi­ma­ju sko­ro svi ci­pri­ni­di i mno­gi pre­da­to­ri, cr­vi­ći su la­ko do­stup­ni, na udi­ci po­sto­ja­ni i uz to su ve­o­ma do­bar do­da­tak hra­ni, a i sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Sve to, me­đu­tim, uz uslov da su na pra­vi na­čin pro­iz­ve­de­ni i ču­va­ni do upo­tre­be

Va­ra­li­ča­re­nje je­ste za­ba­van, a ne­ret­ko i vr­lo pro­duk­ti­van na­čin lo­va gra­blji­vi­ca, ali ima si­tu­a­ci­ja i pe­ri­o­da ka­da je pe­ca­nje na pri­rod­ni ma­mac znat­no pro­duk­tiv­ni­je. Baš je ta­kav slu­čaj i ove zi­me na Ti­si

Is­ku­sni va­ra­li­čar, ko­ji du­go lo­vi na te­re­nu iz­u­zet­no bo­ga­tom gra­blji­vi­ca­ma, du­go je pe­cao na kla­si­čan na­čin, bez upo­tre­be mo­der­nih elek­tron­skih po­ma­ga­la, i imao do­sta uspe­ha. Ali za­hva­lju­ju­ći pra­vil­noj pri­me­ni mo­der­ne teh­no­lo­gi­je (tj. so­na­ra po­sled­nje ge­ne­ra­ci­je), ot­krio je i ne­ke no­ve va­ra­li­ce i efi­ka­sne na­či­ne da ih pre­zen­tu­je, te je svo­ju efi­ka­snost po­di­gao na znat­no vi­ši ni­vo

Ve­ći­na če­kr­ka na ko­je se pe­ca­lo pre ula­ska upre­de­nih stru­na u ma­sov­nu upo­tre­bu da­nas se sma­tra pre­va­zi­đe­nim i even­tu­al­no in­te­re­sant­nim sa­mo ko­lek­ci­o­na­ri­ma sta­rog pri­bo­ra. Me­đu­tim, po­sto­ji je­dan iz­u­ze­tak – ma­ši­ni­ca ko­ja pre­ko po­la ve­ka na­kon što je na­pra­vlje­na još uvek odu­še­vlja­va i naj­i­zbir­lji­vi­je

Što je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bli­ža tač­ki mr­žnje­nja, to zo­ne u ko­ji­ma je ma­lo to­pli­je sna­žni­je pri­vla­če ra­znu ri­bu. Za­to se u ovom de­lu godine po­ve­ća­na kon­cen­tra­ci­ja ri­be mo­že oče­ki­va­ti na grad­skim te­re­ni­ma, a to ri­bo­lov­ci ko­ji­ma hlad­no­ća ne sme­ta i te­ ka­ko ume­ju da is­ko­ri­ste

Sta­ra ri­bo­lo­vač­ka do­set­ka da ni­je mo­gu­će ima­ti pre­vi­še pri­bo­ra, prem­da ne­spor­no du­ho­vi­ta, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma mo­žda od­go­va­ra re­al­no­sti i vi­še ne­go što se či­ni. Pri­me­ra ra­di, ako ne­ko pe­ca fi­der teh­ni­kom na raz­li­či­tim vo­da­ma na ko­ji­ma je ta teh­ni­ka pri­men­lji­va, ni pet gar­ni­tu­ra pri­bo­ra sa po dva šta­pa raz­li­či­tih ba­cač­kih ka­rak­te­ri­sti­ka, du­ži­ne i sna­ge ne mo­ra bi­ti do­volj­no da po­kri­je sve si­tu­a­ci­je 

Kad se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži nuli, oba­le za­be­le od sne­ga i uz to du­va le­de­ni ve­tar, na rav­ni­čar­ske re­ke iz­la­ze sa­mo naj­za­gri­že­ni­ji va­ra­li­ča­ri, ko­ji tra­že smu­đa i štu­ku... i po­ne­kad ih i te ­ka­ko iz­ne­na­di ka­pi­tal­ni lju­bi­telj vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra

Sportski ri­bo­lov­ci mno­go tru­da i vre­me­na ula­žu u ot­kri­va­nje na­oko naj­be­zna­čaj­ni­jih ni­jan­si u konfiguraciji terena na sva­kom mestu na kom pecaju i na time određeno ponašanje ribe. Za­hva­lju­ju­ći i to­me, a ne sa­mo kva­li­tet­noj pri­ma­mi, mam­ci­ma i pri­bo­ru, oni če­sto uspe­va­ju da i ta­mo gde ne­ma mno­go ri­be ili gde ona ni­je pri na­ro­či­tom ape­ti­tu ostva­re od­lič­ne ulo­ve. Evo ne­kih od nji­ho­vih taj­ni i ko­ri­snih za­pa­ža­nja

Ka­da su im pro­pa­li pla­no­vi za uobi­ča­je­no otva­ra­nje se­zo­ne na vo­da­ma u oko­li­ni nji­ho­vog me­sta, dvo­ji­ca Ba­na­ća­na za­pu­ca­la su na je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih zi­mov­ni­ka u Sr­bi­ji, ka­ko bi se opro­ba­li u lo­vu be­le ri­be sa ko­jom se na svo­jim te­re­ni­ma ve­o­ma ret­ko sre­ću