(Skoro) klasična jesenja priča

Ban­da­ri se svrstavaju u naj­ve­će lu­ta­li­ce me­đu slat­ko­vod­nim ri­ba­ma. Ni­je ret­kost da se se­le­ s me­sta na me­sto i vi­še pu­ta u to­ku sa­mo jed­nog da­na. Za­to ih ni­je uvek la­ko uspe­šno lo­vi­ti ni ta­mo gde ih ima mno­go. Ali ka­da se na­le­ti na ja­to ras­po­lo­že­no za je­lo, uz do­bro oda­bra­ne va­ra­li­ce i la­gan pri­bor ve­li­ko uži­va­nje je za­ga­ran­to­va­no

Kada me je sve­stra­ni ze­mun­ski ri­bo­lo­vac Ne­ma­nja Nin­ko­vić (o či­jem smo ume­ću u va­ra­li­ča­re­nju gra­blji­vi­ca pi­sa­li pro­šle zi­me) po­zvao da mu se jed­nog ok­to­bar­skog po­po­dne­va pri­dru­žim u iz­la­sku čam­cem na Du­nav kod Pu­pi­no­vog mo­sta, pri­stao sam i pre ne­go što mi je re­kao bi­lo šta kon­kret­ni­je. Tek na­knad­no sam ga pi­tao šta od pri­bo­ra da po­ne­sem i šta se ja­vlja, što on od­lič­no zna jer mu se ku­ća na­la­zi bu­kval­no na oba­li Du­na­va i skoro svakodnevno je na vodi.

»KLA­SIČ­NA JE­SE­NJA PRI­ČA«, OB­JA­SNIO mi je u tri re­či i on­da do­pu­nio: »Smuđ se mno­go bo­lje hva­ta na ke­de­re i 'ver­ti­ka­lu' ne­go na si­li­kon­ce, mo­že na dnu da se ja­vi i ne­ko som­če, a tu i ta­mo i do­bar bu­cov. A ako ho­ćeš da hva­taš le­pe ban­da­re, po­ne­si i ne­ke ma­le si­li­kon­ce i la­ga­ne džig gla­ve – na­pa­da­li su mi pre ne­ki dan u ti­ša­ku ke­de­re za smu­đa kao lu­di, ali su im bi­li ve­li­ki, pa su do­sta pro­ma­ši­va­li i sa­mo sam dva do­bio, a imao sam bar 10 uda­ra­ca.«

S ob­zi­rom na to da je 2025. go­di­na mal­te­ne na iz­ma­ku a da ban­da­ra bu­kval­no ni­jed­nom ni­sam iole uspe­šni­je pe­cao, po­sled­nja re­če­ni­ca bi­la je do­volj­na da se istog se­kun­da gro­zni­ča­vo dam na pa­ko­va­nje, tim pre što se či­ni­lo da bi ovo mo­gla bi­ti ide­al­na pri­li­ka da na jed­noj od svo­jih omi­lje­nih gra­blji­vi­ca do­vr­šim te­sti­ra­nje pe­to­del­nog va­ra­li­čar­ca For­max Ari­es Tra­vel (du­ži­ne 2,13 m i t.b. 3–15 g), ko­ji sam za­jed­no sa na nje­ga od­ra­ni­je na­mon­ti­ra­nom ma­ši­ni­com For­max Vi­sa­ge Air 1004 uba­cio u tor­bu pre bi­lo če­ga dru­gog (uti­ske o tom šta­pu ob­ja­vi­će­mo u sle­de­ćem bro­ju).

ČVR­STO RE­ŠEN DA U NA­RED­NOM PE­RI­O­DU ozbilj­no po­ra­dim na to­me da sma­njim već go­di­na­ma de­be­lo pre­ko­mer­nu ko­li­či­nu pri­bo­ra i opre­me ko­ju no­sim na vo­du, a ra­ču­na­ju­ći na to da mi za­i­sta ne tre­ba mno­go stva­ri za ne­ko­li­ko sa­ti »mu­va­nja« smu­đa i lo­va ban­da­ra na po­zna­tom te­re­nu, po­ku­šao sam da ovog pu­ta za­i­sta bu­dem mak­si­mal­no ra­ci­o­na­lan. Za smu­đa sam po­neo 2,44 m dug dvo­de­lac Crazy Fish Ver­sus, t.b. 4–24 g, sa če­kr­kom Shi­ma­no Twin Po­wer 2500 FA, te ma­lu ku­ti­ju sa dva­de­se­tak džig udi­ca ve­li­či­ne 3/0–5/0, sa olov­nim gla­va­ma te­ži­ne od 11 do 21 g (bu­du­ći da je Du­nav ma­li i tok ni­je brz, sma­trao sam da te­že ne­će tre­ba­ti), a za ban­da­ra sa­mo jed­nu ku­ti­ji­cu »kor­nja­ču« u ko­joj su džig gla­ve, če­bu­ra­ške, olo­va za dži­ka-rig i drop-šot u te­ži­na­ma od 2 do 11 g, ma­lo udi­ca te pet­na­e­stak še­di­ća i tvi­ste­ra; uz to sam u tor­bu uba­cio još sa­mo tri ke­si­ce Ke­i­tech si­li­ko­na­ca od 5 cm – Easy Shi­ne­re u pri­rod­nom i ru­ži­ča­sto-be­lom de­ko­ru, te Sexy Im­pact u bo­ji sit­ne ri­be (tam­nih le­đa a siv­ka­stog sto­ma­ka). U ma­loj tor­bi na­šlo se me­sta i za dva ka­le­ma flu­o­ro­kar­bo­na de­blji­na 0,31 mm i 0,20 mm (za pred­ve­ze), po jed­nu re­zer­vnu špul­nu sa de­bljim upre­de­nim stru­na­ma za obe ma­ši­ni­ce, vi­še­na­men­ska ri­bo­lo­vač­ka kle­šta, se­či­ce za me­tal, ma­lu tur­pi­ju za oštre­nje is­tu­plje­nih udi­ca, »gric­ka­li­cu« za mo­no­fil i ple­te­ni­cu, dve ke­si­ce kop­či raz­li­či­tih ve­li­či­na i sna­ge, po­la­ri­za­ci­o­ne na­o­ča­re, kr­pu za ru­ke i fla­šu vo­de.

PO DO­LA­SKU DO MO­STA SA »BOR­ČAN­SKE« STRA­NE (tj. uz le­vu oba­lu), Ne­ma­nja se ba­cio na lov ka­u­gle­ra (naj­bo­ljeg mam­ca za ver­ti­kal­no dži­go­va­nje smu­đa), a ja sam naj­br­že što sam mo­gao sklo­pio pe­to­del­ni va­ra­li­ča­rac, pro­vu­kao kroz ka­ri­ke osmo­nit­nu upre­de­nu stru­nu de­blji­ne 0,10 mm, na či­ji sam kraj još kod ku­će do­dao pred­vez od flu­o­ro­kar­bo­na pro­me­ra 0,20 mm, pa ve­zao na nje­ga naj­ma­nju kop­ču ko­ju sam imao, oka­čio džig udi­cu VMC 9147, ve­li­či­ne 6, sa BN fi­ni­šom i olov­nom gla­vom od 3 g, na nju na­ta­kao Easy Shi­ner u pri­rod­nom de­ko­ru i ba­cio ga u ti­šak bu­kval­no dva me­tra is­pred se­be, gde je du­bi­na bi­la oko 3 m.

Čim je stru­na sa špul­ne pre­sta­la da se od­mo­ta­va, što je znak da je va­ra­li­ca pa­la na dno, za­tvo­rio sam pre­klop­nik, na­mo­tao vi­šak stru­ne i po­čeo da »cin­cu­li­ram«, tj. da la­ga­nim po­kre­ti­ma zglo­ba ša­ke cim­kam va­ra­li­cu tik iz­nad dna, mal­te­ne u me­stu. Ni­sam ni 3-4 pu­ta po­kre­nuo še­di­ća, a usle­dio je pre­po­zna­tlji­vi oštar uda­rac i po­tom »pum­pa­nje« šta­pi­ća ma­le te­ži­ne ba­ca­nja (ko­ji će se u na­red­nih sat i po po­ka­za­ti kao sa­vr­še­na alat­ka za ova­kvo pe­ca­nje), De­se­tak se­kun­di ka­sni­je u mo­joj ru­ci bio je de­be­li du­nav­ski ban­dar od oko 250 gra­ma, kog sam br­zo sli­kao i vra­tio u vo­du, da bih od­mah po­no­vo za­ba­cio... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 648-)