Krupna bela na liniji

Pre­ma tan­de­mu vr­snih plov­ka­ro­ša Dri­na je ovog pu­ta bi­la ma­nje go­sto­lju­bi­va ne­go ina­če, bu­du­ći da se u sa­mo jed­nom da­nu vo­do­staj na­glo me­njao ne­ko­li­ko pu­ta. Ali uz zna­lač­ki oda­bra­nu pri­ma­mu, me­sto, si­stem i pre­zen­ta­ci­ju ni­je iz­o­sta­lo iz­u­zet­no uspe­šno pe­ca­nje plo­ti­ca i sko­ba­lja, me­đu ko­je se ume­ša­la i po­ne­ka ve­o­ma le­pa mre­na 

Često me ka­da raz­go­va­ra­mo o ri­bo­lo­vu ko­le­ge pi­ta­ju ko­ja mi je omi­lje­na vo­da u Sr­bi­ji. Od­go­vor na to pi­ta­nje ni­je lak, po­što ima­mo do­sta le­pih re­ka, je­ze­ra i ka­na­la, ali ne­ka­ko uvek iz­dvo­jim Sa­vu i Dri­nu. Na Sa­vi od Um­ke do Ču­ka­rič­kog ru­kav­ca (tj. do­njeg špi­ca Ade Ci­gan­li­je) pro­vo­dio sam još kao de­te do­sta vre­me­na, pa me za nju ve­že mno­go le­pih uspo­me­na, dok me je Dri­na odav­no op­či­ni­la svo­jom le­po­tom i nepredvidljivošću.

PRE NE­GO ŠTO SE OD­LU­ČIM da se iz Be­o­gra­da za­pu­tim na Dri­nu, uvek ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je pra­tim vo­do­staj. Ovog pu­ta to mi je po­mo­glo sa­mo uto­li­ko što sam vi­deo da su osci­la­ci­je ve­o­ma ve­li­ke i neo­bič­no uče­sta­le. Mi­ni­mal­ni ni­vo bio je 30 cm, a mak­si­mal­ni čak 200. Te vi­sin­ske raz­li­ke u su­šti­ni ni­su ni­šta no­vo na Dri­ni, ali ove se­zo­ne u od­no­su na ra­ni­je dru­ga­či­je je to što usled ne­do­stat­ka pa­da­vi­na već du­že vre­me tur­bi­ne hi­dro­e­lek­tra­na ra­de vr­lo krat­ko (sa­mo 2-3 sa­ta dnev­no), pa je vo­do­staj ve­o­ma ret­ko sta­bi­lan i sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti. Mo­že­mo za­to da ka­že­mo da je sva­ki dan za ri­bo­lov dru­ga­či­ji na ve­ći­ni na­ših vo­da, ali na Dri­ni u tre­nut­nim uslo­vi­ma to va­ži prak­tič­no za sva­ki sat, baš zbog tih ve­li­kih osci­la­ci­ja. 

Ka­da sam ko­nač­no kre­nuo na pe­ca­nje, sa klup­skim ko­le­gom Mi­la­nom Iva­ni­ćem, po­da­ci su go­vo­ri­li da je ni­vo to­kom ve­ćeg de­la no­ći bio re­la­tiv­no vi­sok, ali da je uju­tru po­čeo da opa­da. Ka­ko bi po ne­pi­sa­nom pra­vi­lu bar u pre­po­dnev­nim sa­ti­ma tre­ba­lo da bu­de ni­zak, oda­brao sam jed­no me­sto sa ve­o­ma br­zim to­kom, slič­no oni­ma na ka­kvi­ma sam pret­hod­nih go­di­na uspe­šno lo­vio ve­o­ma krup­ne mre­ne.

Čim smo do­šli na po­zi­ci­ju, na dva­de­se­tak me­ta­ra od oba­le, gde je du­bi­na iz­no­si­la oko 0,5 m, po­sta­vio sam »plat­for­mu« na ko­joj mi sto­je pri­ma­ma, ču­var­ka, me­re­dov i si­tan pri­bor, ka­ko ne bih mo­rao sva­ki čas da iz­la­zim iz vo­de. Za­tim sam se po­sve­tio mon­ti­ra­nju si­ste­ma na bo­lo­nje­zu, ali ta­da sam uvi­deo da je vo­da već po­če­la da na­do­la­zi, če­ga sam se naj­vi­še pri­bo­ja­vao jer je tok na ovom me­stu i po mi­ni­mal­nom vo­do­sta­ju ve­o­ma brz, a ka­da je ve­ći, tu je ap­so­lut­no ne­mo­gu­će pe­ca­ti. Zbog to­ga smo se hi­tro spa­ko­va­li i svu opre­mu vra­ti­li u ko­la. 

OD­MAH SMO OTI­ŠLI NA DRU­GO me­sto, sa do­sta spo­ri­jim to­kom, gde smo is­pr­va  gle­da­li ka­ko se ni­vo re­ke ta­ko­đe ubr­za­no po­di­že. Ipak sam po­sta­vio plat­for­mu i na ovoj  po­zi­ci­ji, ali sa­mo de­se­tak mi­nu­ta ka­sni­je i ona sa­mo što ni­je bi­la pod vo­dom, pa smo od­lu­či­li da na­pra­vi­mo ma­lu pa­u­zu, ko­ju sam is­ko­ri­stio da na oba­li mon­ti­ram si­ste­me i pri­pre­mim pri­ma­mu dok se vo­do­staj even­tu­al­no ne sta­bi­li­zu­je. 

Po­što sam na pr­voj po­zi­ci­ji na bo­lo­njez od 6 m već bio na­mon­ti­rao si­stem sa plov­kom od 10 g, ski­nuo sam ga i na osnov­nu stru­nu sta­vio ma­nji, od 6 g. Si­stem je bio kla­si­čan »drin­ski«, sa­mo sa olov­nom su­zom te­ži­ne jed­na­ke no­si­vo­sti plov­ka, du­plom vr­ti­li­com is­pod nje i oko 70 cm du­gač­kim pred­ve­zom od naj­lo­na preč­ni­ka 0,125 mm, na či­jem je kra­ju bi­la udi­ca Col­mic MR 200, ve­li­či­ne 14. 

NA PR­VOJ LO­KA­CI­JI SAM PLA­NI­RAO DA JU­RIM krup­nu mre­nu, dok sam ov­de, zbog do­sta mir­ni­jeg to­ka, oče­ki­vao i dru­ge vr­ste be­le ri­be, pa sam za­to re­šio da na­pra­vim ne­što dru­ga­či­ju pri­ma­mu ne­go što sam pr­vo­bit­no za­mi­slio. Po­neo sam pe­le­te od 4 mm, na ba­zi ri­bljeg bra­šna, ko­ji po­seb­no jak me­sni mi­ris ima­ju na­kon što se na­kva­se, ali njih sa­da ni­sam do­dao u sme­su, kao ni teč­nu aro­mu si­ra, ko­jom sam na­me­ra­vao da po­ja­čam mi­ris hra­ne pre­vas­hod­no na­me­nje­ne mre­ni.

Za­to sam u jed­noj po­su­di za­me­šao po 2 kg hra­ne Ti­mar Ri­ver Che­e­se Red i Cham­pion Feed Sen­za­ro­me + Che­e­se sa 4 kg te­ške ze­mlje, pa u sve to do­dao to­nu­će hleb­ne mr­vi­ce u bo­ji (žu­te i cr­ve­ne), oko 0,5 l za­le­đe­nih me­snih cr­vi­ća i sto­ti­nak gra­ma ži­vih, a u dru­goj po­su­di sam za­le­pio oko 1,5 l cr­vi­ća i 700 g sit­nog ka­me­na (»ri­zle«). Pri­pre­mio sam ve­ću ko­li­či­nu pri­ma­me ne­go ina­če po­što sam pret­po­sta­vio da će vo­do­staj na­red­nih sa­ti ići go­re-do­le, zbog če­ga će­mo vi­še pu­ta mo­ra­ti da pra­vi­mo no­ve »li­ni­je hra­nje­nja«. 

NI­VO VO­DE JE RA­STAO I DA­LJE, A U ME­ĐU­VRE­ME­NU JE po­če­la i ki­ša, ali Mi­lan i ja ni­smo vi­še ima­li str­plje­nja i mo­ra­li smo da za­ba­ci­mo. Ba­ci­li smo sa­mo par ma­njih ku­gli na ne­kih 25 m od plat­for­me, te po­če­li sa vo­žnjom plo­va­ka.

Na ovom me­stu sa re­la­tiv­no mir­nim i ujed­na­če­nim to­kom, po­vr­ši­na vo­de se uz­bur­ka­la zbog na­glog po­ra­sta, pa plov­ci ni­su »išli« ona­ko ka­ko tre­ba. Gor­nji sloj vo­de bio je, na­i­me, mno­go br­ži od prid­ne­nog, usled če­ga se plo­vak »kri­vio« (tj. na­gi­njao) niz­vod­no. I prem­da je do­bro po­zna­to ne­pi­sa­no drin­sko pra­vi­lo da je ri­ba ak­tiv­na u po­ra­stu, vr­lo br­zo smo vi­de­li da to ovog da­na ne­će bi­ti slu­čaj. Vo­zi­li smo plov­ke još ne­ko vre­me bez­u­spe­šno, pa smo re­ši­li da na­pra­vi­mo još jed­nu pa­u­zu, ovog pu­ta za ka­sni do­ru­čak. 

U ME­ĐU­VRE­ME­NU JE VO­DO­STAJ PO­ČEO DA stag­ni­ra i po­vr­ši­na vo­de je de­lo­va­la mno­go lep­še ne­go sa­mo tri­de­set mi­nu­ta ra­ni­je. Ovo­ga pu­ta do­hra­ni­li smo ma­lo obil­ni­je, sa šest ku­gli pri­ma­me ve­li­či­ne po­mo­ran­dže i dve ne­što ma­nje ku­gle le­plje­nih cr­vi­ća. 

Ki­ša je po­la­ko sla­bi­la, ali mi smo i da­lje bi­li bez tr­za­ja, pa smo do­hra­ni­li još jed­nom. I tek je to tre­će ba­ca­nje hra­ne do­ne­lo re­zul­tat – imao sam je­dan mu­nje­vit tr­zaj de­se­tak me­ta­ra is­pod hra­ni­li­šta, a po­sle kon­tre i bor­be­nu ri­bu na šta­pu. Na­kon kra­ćeg za­ma­ra­nja, iz­va­dio sam le­pu plo­ti­cu, te­šku oko ki­lo­gra­ma. Već u sle­de­ćem za­ba­ča­ju do­bio sam još jed­nu slič­ne ve­li­či­ne, što nam je vra­ti­lo osme­he na li­ce i da­lo na­du da će ovo ipak bi­ti lep dan na Dri­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 648-)