Luda morska skobaljijada

Šta tre­ba da se de­si da bi dvo­ji­ca za­gri­že­nih va­ra­li­ča­ra naj­ve­ći deo vre­me­na to­kom bo­rav­ka na mo­ru pro­ve­la sa bo­lo­nje­zi­ma u ru­ka­ma? Pa, naj­kra­će re­če­no, po­treb­no je da na plo­vak i pri­rod­ne ma­mac poč­nu od­lič­no da ra­de raz­ne ve­o­ma bor­be­ne ri­be, od ko­jih su naj­o­zbilj­ni­ji pro­tiv­nik ovog pu­ta bi­li le­pi ci­po­li

Sa pri­ja­te­ljem Dar­kom Pe­ši­ćem, vla­sni­kom fir­me Ma­le­strom Fis­hing, ko­ja za Sr­bi­ju uvo­zi ja­pan­ske va­ra­li­ce DUO i pri­bor Jac­kson, još le­tos sam se do­go­vo­rio da u ok­to­bru ode­mo u Grč­ku ka­ko bi­smo ma­lo va­ra­li­ča­ri­li na mo­ru. A on­da je u ne­kom tre­nut­ku Dar­ko, na mo­je ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje, re­kao: »Ja ću po­ne­ti i bo­lo­njez, ta­mo ima baš lepih cipola.«

NA­RAV­NO, ZNA­JU­ĆI DA ON OD­LIČ­NO po­zna­je te­ren na ko­ji će­mo ići, a ima­ju­ći u vi­du i to da je od mog po­sled­njeg ozbilj­nog plov­ka­re­nja pro­šlo mno­go go­di­na, u pri­pre­mi za taj na­čin pe­ca­nja pot­pu­no sam se oslo­nio na nje­go­ve sa­ve­te – po­čev od oda­bi­ra šta­pa, pre­ko ve­li­či­ne ma­ši­ni­ce i de­blji­ne osnov­nog naj­lo­na, pa sve do udi­ca. Ku­pio sam sve u skla­du sa nje­go­vim pre­po­ru­ka­ma i ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je bi­li smo u lu­ci ma­log ri­bar­skog me­sta ko­je je Dar­ko po­se­tio vi­še pu­ta po­sled­njih go­di­na.

Sa­če­kao nas je jak ve­tar, ko­ji je sre­ćom du­vao ta­ko da smo u lu­ci na­šli je­dan de­li­mič­no za­klo­nje­ni deo. Du­bi­na i da­lji­na na ko­je je tre­ba­lo pla­si­ra­ti mam­ce bi­le su ide­al­ne za moj štap od 5 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 30 g, na kom je bi­la ma­ši­ni­ca meč ti­pa i ve­li­či­ne 4000, sa osnov­nim naj­lo­nom de­blji­ne 0,18 mm. Na­mon­ti­rao sam na nje­ga plo­vak vit­kog te­la, na­me­njen za pe­ca­nje na je­ze­ri­ma, no­si­vo­sti 4 g, pa sam na kraj osnov­nog naj­lo­na na­vu­kao olov­nu »su­zu« od 4 g, kao ote­ža­nje, a za­tim i par­čen­ce si­li­kon­skog bu­ži­ra – da bi od uda­ra olo­va šti­ti­lo čvor ko­jim sam ve­zao ma­lu vir­blu, ve­li­či­ne 8, za či­je sam slo­bod­no ok­ce on­da fik­si­rao 20-25 cm dug pred­vez od naj­lo­na de­blji­ne 0,16 mm, sa udi­com ve­li­či­ne 10.

DOK SAM SE BO­RIO SA MON­TI­RA­NJEM si­ste­ma ka­kav odav­no ni­sam pra­vio, Dar­ko je od me­ša­vi­ne sta­rog hle­ba (po­ne­tog od ku­će) i ku­pov­ne bra­šna­ste hra­ne za ci­pla i ora­du spre­mio pri­ma­mu. Od nje smo pra­vi­li ku­gle ve­li­či­ne pe­sni­ce, u ko­je smo uba­ci­va­li ka­me­ni oblu­tak ka­ko bi br­zo sti­gle na dno, tač­no is­pod tač­ke u ko­ju smo ih ba­ca­li. Ina­če, na­red­nih da­na smo is­pro­ba­li ne­ko­li­ko pri­hra­na i is­po­sta­vi­lo se da ce­na ni­je bi­la pre­sud­na za uspeh jer je ri­ba jed­na­ko pri­la­zi­la i na sku­plje i na jef­ti­ni­je sme­se.

Dar­ko mi je ob­ja­snio da je bit­no ne hra­ni­ti od­mah in­ten­ziv­no, već naj­pre ba­ci­ti sa­mo par ku­gli i če­ka­ti pr­ve udar­ce, ko­ji su usle­di­li vr­lo br­zo. Na hra­nu je pr­vo do­šla sit­na ora­da, pa su se ja­vi­li po­ko­ji fra­tar i špa­rić, sve to na du­bi­ni od oko 4 m i na udi­cu na­mam­če­nu hleb­nom ru­žom. Moj pri­ja­telj je čak ulo­vio i par li­ca mo­dru­lja, ko­je od­li­ku­je iz­u­zet­na bor­be­nost za ri­be te ve­li­či­ne, a ja sam br­zo na­u­čio za­što je bit­no stal­no pro­ve­ra­va­ti da li su čvo­ro­vi pra­vil­no ve­za­ni, naj­lon neo­šte­ćen i dril pra­vil­no po­de­šen. Po­sle po­ta­pa­nja plov­ka i kon­tre, na šta­pu sam imao pr­vu ve­ću ri­bu! Po to­me ka­ko se bo­ri­la, Dar­ko je pro­ce­nio da je to bio kru­pan ci­pol, ali ni­smo sti­gli da se uve­ri­mo u to jer je zbog pre­vi­še steg­nu­te koč­ni­ce čvor na vr­ti­li­ci po­pu­stio... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 648-)