Super mamac, hrana i dodatak

Da mo­ra­ da bi­ra je­dan pri­rod­ni ma­mac ko­ji bi uvek ima­la pri ru­ci, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, bi­li tak­mi­ča­ri ili re­kre­a­tiv­ci, bez di­le­me bi iza­bra­la me­sne cr­vi­će. To je la­ko ob­ja­šnji­vo – osim što ih ra­do uzi­ma­ju sko­ro svi ci­pri­ni­di i mno­gi pre­da­to­ri, cr­vi­ći su la­ko do­stup­ni, na udi­ci po­sto­ja­ni i uz to su ve­o­ma do­bar do­da­tak hra­ni, a i sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Sve to, me­đu­tim, uz uslov da su na pra­vi na­čin pro­iz­ve­de­ni i ču­va­ni do upo­tre­be

Cr­vi­ći iz me­sa su je­dan od naj­bit­ni­jih ma­ma­ca za pe­ca­nje. Do pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, mno­gi na­ši tak­mi­ča­ri pa i am­bi­ci­o­zni­ji »re­kre­a­tiv­ci« sa­mi su ih pra­vi­li jer su se ma­lo gde mo­gli ku­pi­ti, a i ce­ne su bi­le ta­kve da je na­bav­ka ve­će ko­li­či­ne pred­sta­vlja­la ve­li­ki iz­da­tak. Ta­da su mno­gi ima­li i ne­ke svo­je pro­iz­vod­ne taj­ne, pre sve­ga u ve­zi s »pod­lo­ga­ma« ko­je su po­sta­vlja­li da mu­ve u njih po­lo­že svo­ja ja­ja i na­či­ni­ma na ko­je su cr­ve po­tom »či­sti­li« i ču­va­li.

Od ta­da do da­nas se mno­go šta u upo­tre­bi cr­va u ri­bo­lo­vu pro­me­ni­lo, pa se na njih odav­no ne gle­da kao na pu­ki ma­mac, već kao na pri­ro­dan sti­mu­la­tor ape­ti­ta ri­be, iz­vor he­mij­skih sig­na­la, pri­rod­ni vi­zu­el­ni atrak­tor i »se­lek­tor« vr­sta ri­be. Shod­no si­tu­a­ci­ji upo­tre­bi­će­mo od­go­va­ra­ju­ćeg cr­va i u naj­po­god­ni­joj for­mi, jer svo­ju ide­al­nu ulo­gu i me­sto u tak­ti­ci, u za­vi­sno­sti od vr­ste vo­de, nje­ne tem­pe­ra­tu­re, du­bi­ne, vr­ste dna i ri­be ko­ju že­li­mo da lo­vi­mo od­no­sno ko­je ima tu gde pe­ca­mo, ima­ju i »kla­sič­ni« ži­vi be­li me­sni crv i pin­ki i ka­ster i mr­tav crv (uda­vljen u vo­di ili smr­znut), i plu­ta­ju­ći i na­men­ski »oži­la­vlje­ni« i sec­ka­ni itd.

DA BI RI­BO­LO­VAC, BI­LO DA JE RE­KRE­A­TI­VAC ili tak­mi­čar, mo­gao uvek oda­bra­ti od­go­va­ra­ju­će cr­ve i pra­vil­no ih pri­pre­mi­ti i za mam­če­nje i za pri­hra­nji­va­nje – kao do­da­tak ili sa­mo­stal­nu pri­ma­mu, tre­ba­lo bi da zna ka­ko se crv do­bi­ja i na ko­joj pod­lo­zi naj­bo­lje ra­ste, ka­ko mu se me­nja­ju tek­stu­ra i mi­ris, ka­ko ga ri­ba vi­di i ka­ko ose­ća nje­gov ukus.

BE­LI ME­SNI CRV, ko­ji se da­le­ko naj­vi­še ko­ri­sti u ri­bo­lo­vu, lar­va je kuć­ne mu­ve (obič­no vr­ste Mu­sca do­me­sti­ca), ko­ja se uz­ga­ja na pro­te­i­ni­ma ži­vo­tinj­skog po­re­kla. Pod­lo­ga na ko­ju će mu­ve po­lo­ži­ti svo­ja ja­ja iz ko­jih će se te lar­ve iz­le­ći je ključ sve­ga. Naj­če­šće se ko­ri­ste mle­ve­na dži­ge­ri­ca, pi­le­će iz­nu­tri­ce, ri­blji ot­pa­ci, krv­no bra­šno, ko­šta­na ma­sa, mle­ve­ni me­sni osta­ci ili, u spe­ci­jal­nim va­ri­jan­ta­ma, ja­ja, iz­met od­re­đe­nih vr­sta ži­vo­ti­nja i raz­ne me­ša­ne pod­lo­ge. Bu­du­ći da cr­vi sa raz­li­či­tih pod­lo­ga ni­su istih ka­rak­te­ri­sti­ka, pa ni iste upo­tre­blji­vo­sti, va­lja zna­ti sle­de­će:

1) Vr­lo ma­sna pod­lo­ga, npr. od svinj­skih ot­pa­da­ka, da­je cr­ve ko­ji su vr­lo me­ka­ni i pu­ni teč­no­sti. Ta­kav ceo crv ni­je loš kao sa­sto­jak pri­ma­me i do­bar je za sec­ka­nje, ali ni­je baš po­go­dan za mam­če­nje jer se la­ko ošte­ću­je pri pro­ba­da­nju i ve­li­ki deo te­le­snog sa­dr­ža­ja mu br­zo is­cu­ri, pa na udi­ci sa­mo osta­ne ri­bi ne­pri­vlač­na i ne­po­kret­na ko­ži­ca.

2) Su­va pod­lo­ga sa ve­li­kim ude­lom pro­te­i­na či­ni da crv spo­ro ra­ste ali ima čvr­stu ko­žu, ži­la­vi­ji je ne­go crv »sa ma­sti« i od­li­čan za udi­cu.

3) Ri­blja pod­lo­ga da­je cr­vi­ma jak mi­ris i tam­nu bo­ju. Ta­kav crv je na­bi­jen i iz­u­zet­no pri­vla­čan ne­kim vr­sta­ma (re­ci­mo sko­ba­lju i de­ve­ri­ki)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 656-)