Veća voda, manja daljina

Sma­njen broj zi­mov­ni­ka u ko­ji­ma po­sto­je do­bre šan­se za bo­gat ulov be­le ri­be uti­cao je na to da na naj­i­zgled­ni­jim me­sti­ma prak­tič­no ne­pre­kid­no vla­da­ju ve­li­ke gu­žve, pa ni­je la­ko na­ći do­bro me­sto, a ta­ko ve­li­ki pri­ti­sak či­ni da ni ri­ba ni­je sva­kog da­na jed­na­ko ak­tiv­na. Sa ta­kvom si­tu­a­ci­jom i uz to sa ne­sta­bil­nim vo­do­sta­jem su­o­čio se i naš iz­ve­štač, ali je oba pu­ta le­po pe­cao

To­kom zi­me, mi lju­bi­te­lji lo­va be­le ri­be fi­der teh­ni­kom na re­ka­ma mo­že­mo i ve­o­ma le­po pe­ca­ti, ali na ma­lo me­sta sra­zmer­no bro­ju za­in­te­re­so­va­nih ri­bo­lo­va­ca, a uz to i ne u svim uslo­vi­ma. Na­i­me, la­ko se mo­že de­si­ti da ne­po­vo­ljan vo­do­staj, bo­ja vo­de, ve­tar ili ne­ki dru­gi fak­tor na ko­ji ne mo­že­mo uti­ca­ti pot­pu­no pro­me­ne si­tu­a­ci­ju i uči­ne da iz­gle­dan te­ren, ko­ji da­je do­sta ri­be, pre­ko no­ći po­sta­ne do zla bo­ga te­žak i škrt.

JE­DAN OD TIH PO­PU­LAR­NIH TE­RE­NA, ali ne uvek i jed­na­ko iz­da­šnih, na­la­zi se na Za­pad­noj Mo­ra­vi kod Kru­šev­ca, tač­ni­je kod se­la Či­tluk. Na nje­ga sam se kra­jem pr­ve de­ka­de fe­bru­a­ra iz mo­je To­po­le za­pu­tio sa do­zom tre­me, jer tu pe­ca­ju mno­gi maj­sto­ri fi­der teh­ni­ke, pred ko­ji­ma ni­sam že­leo da se obru­kam, a znao sam da je la­ko pod­ba­ci­ti, po­go­to­vo ka­da se ima u vi­du da se tih da­na pre­te­žno pe­cao sko­balj, ko­ji ume da bu­de iz­u­zet­no iz­bir­ljiv i zah­te­van, pa ga uop­šte ni­je la­ko lo­vi­ti čak ni na me­sti­ma gde je gru­pi­san u ve­li­kim ja­ti­ma na sra­zmer­no ma­lom pro­sto­ru.

JED­NA STVAR MI JE U STAR­TU mno­go olak­ša­la ži­vot, od­no­sno ri­bo­lov. Vla­dan Vu­či­će­vić Ja­za, moj ko­le­ga po šta­pu i pri­ja­telj, odr­žao je reč i obez­be­dio mi od­lič­nu po­zi­ci­ju, ta­ko da o to­me ni­sam mo­rao da bri­nem i da po­ku­ša­vam da »ce­dim su­vu dre­no­vi­nu« na ne­kom lo­šem me­stu.

Oba­la je na toj mi­kro­lo­ka­ci­ji pri­lič­no ure­đe­na, pa je pe­ca­nje bi­lo do­sta ko­mot­no, a Za­pad­na Mo­ra­va je ovog pu­ta bi­la ma­lo ve­ćeg vo­do­sta­ja ne­go što je uobi­ča­je­no za ovaj deo se­zo­ne, ali ide­al­ne bo­je za sko­ba­lja – mi­ni­mal­no za­mu­će­na.

ZA­ME­ŠAO SAM DO­KA­ZA­NO LOV­NU kom­bi­na­ci­ju od jed­na­kih de­lo­va Gi­ca Mix bra­šna­stih pri­hra­na Mr Bar­bel Sko­balj i Ri­ver Win­ter. Na­rav­no, vo­dio sam ra­ču­na o to­me da bu­de ona­kva ka­kva sko­ba­lju od­go­va­ra – ma­lo »su­vlja«, to jest ne pre­vi­še na­vla­že­na. U sme­su sam na­kon pro­se­ja­va­nja do­dao Gi­ca Mix pe­le­te od 2,5 mm, sa aro­mom si­ra, a hleb­ne mr­vi­ce i me­sne cr­vi­će ko­je sam uda­vio u vo­di sam do­da­vao u hra­ni­li­ce po po­tre­bi – »od­o­ka­tiv­no«.

Na pred­log ko­le­ga za­ba­cio sam na ivi­cu spo­ri­je vo­de i glav­nog to­ka, što je u ovom slu­ča­ju bi­lo na oko 20 me­ta­ra od oba­le sa ko­je sam pe­cao. Br­zo sam utvr­dio da je op­ti­mal­na te­ži­na ka­ve­zne hra­ni­li­ce u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji 60 g, pa sam do kra­ja sa ta­kvi­ma pe­cao, ko­ri­ste­ći 3,6 m dug štap Fil Fis­hing Ga­laxy, de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 90 g, ko­ji je po mo­jim kri­te­ri­ju­ma kao iz­mi­šljen za Mo­ra­vu.

NA­KON NE­KO­LI­KO ZA­BA­ČA­JA USLE­DIO je pr­vi uda­rac i ujed­no pr­vi pro­ma­šaj. To se po­no­vi­lo još ne­ko­li­ko pu­ta, sve dok pred­vez ni­sam sa 100 cm pro­du­žio na 130. Na­kon to­ga sam po­čeo da po­vre­me­no do­bi­jam sko­ba­lje, ko­ji ni­su bi­li krup­ni već te­ški od 300 do 450 g, a uz to su »pi­pa­vo« uzi­ma­li, ta­ko da je i da­lje bi­lo pro­ma­ša­ja, pa sam me­njao i is­pro­ba­vao raz­ne udi­ce dok ni­sam do­šao do mo­de­la od­go­va­ra­ju­ćeg ob­li­ka i ve­li­či­ne (No. 16 i 18, i to od tan­ke ži­ce), op­ti­mal­nog za dva ili tri me­sna cr­vi­ća, u obe va­ri­jan­te oba­ve­zno u be­loj i cr­ve­noj bo­ji.

BI­LO JE KI­DA­NJA SI­STE­MA, što je u zi­mov­ni­ci­ma i uobi­ča­je­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 657-)