Iako sva­što­jed, klen ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv i opre­zan, a uz to je i sklon mi­gra­ci­ja­ma, ne sa­mo se­zon­skim, već če­sto i dnev­nim. Zbog sve­ga to­ga ga ni­je la­ko lo­vi­ti, ali dvo­ji­ca pri­ja­te­lja i du­go­go­di­šnjih ri­bo­lo­vač­kih kom­pa­njo­na po­seb­no vo­le baš ta­kve iza­zo­ve. Ovo­ga pu­ta su se, da sve bu­de za­ni­mlji­vi­je, opre­de­li­li za raz­li­či­te teh­ni­ke.

Za ve­ći­nu na­ših ri­bo­lo­va­ca pr­vi mra­ze­vi ozna­ča­va­ju kraj se­zo­ne, jer se sa većim pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de i ape­ti­t mno­gih ci­pri­ni­da zna­tno sma­nju­je. Me­đu­tim, baš ta­da po­či­nje pu­na se­zo­na lo­va sko­ba­lja na mno­gim re­ka­ma, pa i na Ibru kod Kra­lje­va, gde se po­čet­kom de­cem­bra na naj­i­zgled­ni­jim po­zi­ci­ja­ma tra­ži­lo me­sto vi­še.

Lov mre­ne u je­se­njem pe­ri­o­du staviće na iskušenje i najveće istraživačke duhove. Ali oni ko­ji su sprem­ni da se po­tru­de i pro­na­đu ovu kra­lji­cu br­za­ka, ukoliko po­go­de njen dnev­ni je­lov­nik i do­bro uklo­pe sve ele­men­te pri­bo­ra i si­ste­ma, bi­će na­gra­đe­ni ri­bo­lo­vom za uži­va­nje i pam­će­nje.

Prem­da je na­sta­nje­na mno­gim vr­sta­ma ri­ba i po­vre­me­no ve­oma iz­da­šna, Ti­sa ni­je la­ka re­ka za pe­ca­nje. Če­sto ume da bu­de i vr­lo ću­dlji­va, a na mno­gim me­sti­ma se na bo­gat ulov mo­že ra­ču­na­ti sa­mo uz do­bre pri­pre­me, ve­li­ki trud, vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju to­kom ce­log pe­ca­nja, pod uslovom da se do­bro oda­beru mi­krolo­ka­ci­ja, ma­mac i pre­zen­ta­ci­ja.

Ba­bu­ška spa­da u vr­ste ko­ji­ma to­pli­ja vo­da pri­ja vi­še od hlad­ne, pa se kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me ma­lo gde do­bro lo­vi. Je­dan od iz­u­ze­ta­ka su po­je­di­ni ma­li ka­na­li u oko­li­ni Po­ža­rev­ca, na ko­ji­ma u ovom pe­ri­o­du po­ne­kad bu­de i gu­žva, jer se na njih sja­te broj­ni lju­bi­te­lji la­kog plov­ka­re­nja.

Bu­cov i prot­fiš se na na­šim re­ka­ma mo­gu uspe­šno va­ra­li­ča­ri­ti od ra­nog pro­le­ća do kra­ja je­se­ni. Ali na­čin na ko­ji se te dve vr­ste na Ta­mi­šu lo­ve kra­jem se­zo­ne u ve­li­koj se me­ri raz­li­ku­je od onog efi­ka­snog na nje­nom vr­hun­cu. Ka­da tem­pe­ra­tu­ra vo­de poč­ne oset­no da pa­da, ci­pri­ni­di ko­ji se hra­ne sit­nom ri­bom me­nja­ju i na­čin lo­va i sta­ni­šte.

Lov štu­ke na ma­loj, plit­koj i sko­ro sa­svim za­tra­vlje­noj sta­ja­ći­ci, či­je su oba­le uz to str­me i vi­so­ke, ni­je ni­ma­lo lak. Me­sta za za­ba­ci­va­nje ima ma­lo, kao i pro­sto­ra za vo­đe­nje va­ra­li­ce (ka­ko po prav­cu, ta­ko i po du­bi­ni). No baš ta­kve vo­de, ko­je ne­ra­do po­se­ću­ju mno­gi ri­bo­lov­ci, ali i kri­vo­lov­ci, če­sto kri­ju krup­nu ri­bu, oko ko­je se vre­di po­tru­di­ti.

Ju­žna Mo­ra­va pro­ti­če kroz ne­ko­li­ko atrak­tiv­nih kli­su­ra i ko­tli­na. Od kli­su­ra je naj­po­zna­ti­ja Gr­de­lič­ka, a u njoj se na­la­zi i Mr­tvič­ki vir – je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­bo­lov­nih te­re­na u ovom de­lu ju­žne Sr­bi­je. Tu se raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma mo­gu pe­ca­ti sko­ro sve ri­bo­lov­no za­ni­mlji­ve vr­ste ri­ba ko­je na­sta­nju­ju tu re­ku.

Si­ste­mi sa­sta­vlje­ni od ote­ža­ne džig udi­ce iz­ra­zi­to krat­kog vra­ta i do­dat­ne tro­kra­ke se naj­vi­še ko­ri­ste za lov smu­đa (ka­ko na pri­rod­ne mam­ce, ta­ko i na ke­de­re). Me­đu­tim, oni su, uz iz­ve­sne mo­di­fi­ka­ci­je, ve­o­ma efi­ka­sni i za lov štu­ke, ka­ko na sta­ja­ći­ca­ma, ta­ko i na spo­rim re­ka­ma.

Iole is­ku­sni­ji smu­đa­ro­ši zna­ju da sva­ki na­do­la­zak vo­de na ve­li­kim re­ka­ma do­no­si pro­me­nu ži­vot­nih uslo­va za sve ri­be. Mno­ge od njih, uključujući i smuđa, neposredno pred porast i u njegovim prvim danima intenzivno se hrane. Za­to u pe­ca­nju te gra­blji­vi­ce naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji pom­no pra­te vo­do­sta­nje i oba­ve­zno iz­la­ze na vo­du on­da ka­da su iz­gle­di za tro­fej­ni ulov naj­ve­ći.