I ka­da je mla­di­ce u Dri­ni bi­lo ne­u­po­re­di­vo vi­še ne­go da­nas, va­ži­la je za »ri­bu od hi­lja­du za­ba­ča­ja«, ko­ju re­dov­no lo­ve sa­mo naj­ve­šti­ji i naj­u­por­ni­ji va­ra­li­ča­ri. Sa­da, me­đu­tim, ulov ni­je za­ga­ran­to­van ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma. Za­što je ta­ko i šta sa­da ra­di­ti da bi­ se uhva­ti­la kra­lji­ca sal­mo­ni­da ot­kri­va je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca sred­njeg to­ka Dri­ne i po mišljenju mno­gi­h naj­bo­lji mla­di­čar Bal­ka­na.

Ša­ran, ba­bu­ška i de­ve­ri­ka spa­da­ju u vr­ste ko­ji­ma pri­ja­ju vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, pa se naj­u­spe­šni­je pe­ca­ju od dru­ge po­lo­vi­ne pro­le­ća do sre­di­ne je­se­ni. Ali uz do­bro oda­bra­nu tak­ti­ku, pri­hra­nu i ma­mac, te ci­pri­ni­de mo­že­mo uspe­šno lo­vi­ti i zi­mi, na­ro­či­to fi­der teh­ni­kom, na ma­njim sta­ja­ći­ca­ma sa bo­ga­tim ri­bljim fon­dom.

U naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne se po pra­vi­lu hva­ta­ju naj­krup­ni­ji smu­đe­vi. Ali, to ni slu­čaj­no ne zna­či da je zim­sko va­ra­li­ča­re­nje te ple­me­ni­te gra­blji­vi­ce la­ko i jed­no­stav­no. Baš na­pro­tiv – če­sto ni od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bar iz­bor mam­ca i ve­li­ka upor­nost ni­su do­volj­ni za do­bar ulov ako ne­ma­mo i ma­lo sre­će.

Prem­da va­ra­li­ce od me­ke gu­me ko­šta­ju znat­no ma­nje od svih osta­lih, ni pe­ca­nje na njih ni­je jef­ti­no, jer se one do­sta ki­da­ju bu­du­ći da se vo­de po dnu i da se ko­ri­ste na te­re­ni­ma sa mno­štvom pre­pre­ka. Za­to mno­gi­ma pre ili ka­sni­je pad­ne na pa­met da poč­nu da pra­ve si­li­kon­ske ri­bi­ce ili tvi­ste­re za svo­je po­tre­be. U ovom tek­stu na­ći će­te sve in­for­ma­ci­je po­treb­ne da već za ne­ko­li­ko da­na poč­ne­te da hva­ta­te gra­blji­vi­ce na svo­je ru­ko­tvo­ri­ne.

Na­čin spa­ja­nja hra­ni­li­ce sa ostat­kom si­ste­ma je­dan je od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha u ri­bo­lo­vu fi­der teh­ni­kom. Re­še­nje ko­je vam ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo je jed­no­stav­no, a po­ka­za­lo se ve­o­ma do­brim u mno­gim si­tu­a­ci­ja­ma sa ko­ji­ma se sre­će­mo i u re­kre­a­tiv­nom i u tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu.

I to­kom naj­hlad­ni­jih da­na, ka­da iz ku­će iz­la­ze sa­mo oni ko­ji baš mo­ra­ju, naj­za­gri­že­ni­ji smu­đa­ro­ši na Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si i dru­gim re­ka­ma po­ku­ša­va­ju da sa oba­le ili iz čam­ca nad­mu­dre omi­lje­nu gra­blji­vi­cu. Sa­da se mo­že i uloviti ka­pi­ta­lac, ali to ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no – osim ve­li­ke upor­no­sti i iz­dr­žlji­vo­sti po­treb­ni su i od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bro iza­bran ma­mac i sa­vr­še­no uklo­pljen pri­bor, bez ijed­ne sla­be tač­ke.

Mno­gi­ma se či­ni da je pe­ca­nje na hleb kraj­nje jed­no­stav­no i da u nje­go­voj pri­pre­mi i upo­tre­bi za ma­mac ili pri­ma­mu ne­ma ni­ka­kve mu­dro­sti. To je, me­đu­tim, sa­mo de­li­mič­no tač­no. Za kom­pli­ko­va­njem uisti­nu ne­ma po­tre­be, ali uop­šte ni­je sve­jed­no ka­kav i ko­li­ko da­na star hleb će­mo upo­tre­bi­ti, ko­li­ko će­mo ga na­kva­si­ti, a ko­li­ko po­tom is­ce­di­ti i steg­nu­ti pri for­mi­ra­nju ku­gli, na ko­ji na­čin će­mo ga po­sta­vi­ti na udi­cu itd.

Iako spa­da u ri­be ko­je su ak­tiv­ne i u iz­ra­zi­to hlad­noj vo­di, štu­ka je u pe­ri­o­du pred mrest (u de­cem­bru i ja­nu­a­ru) mno­go ma­nje po­kret­na ne­go to­kom je­se­ni. Da bi­smo je sa­da uspe­šno lo­vi­li, bi­lo na ke­de­re ili na va­ra­li­ce, mo­ra­mo nje­nom uspo­re­nom me­ta­bo­li­zmu pri­la­go­di­ti i ve­li­či­nu mam­ca i pre­zen­ta­ci­ju.

Za­hva­lju­ju­ći sve ve­ćem bro­ju pro­iz­vo­đa­ča pri­bo­ra u da­le­ko­i­stoč­nim ze­mlja­ma sa jef­ti­nom rad­nom sna­gom i kon­ti­nu­i­ra­nom na­pret­ku teh­no­lo­gi­je, u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su ce­ne šta­po­va zna­tno pale. Oni ko­ji ne ma­re za zvuč­na ime­na da­nas na na­šem tr­ži­štu za tek ne­što vi­še od 30 evra mo­gu da ku­pe ve­o­ma upo­tre­bljiv va­ra­li­ča­rac za sred­nje te­žak ri­bo­lov.

Ogrom­na ve­ći­na va­ra­li­ča­ra u ne­pre­kid­noj je po­tra­zi za lov­ni­jim ve­štač­kim mam­ci­ma od onih ko­je već ima­ju. Za­to se na tr­ži­štu sva­ko­dnev­no po­ja­vlju­ju no­ve va­ra­li­ce, ma­nje ili vi­še na­lik već vi­đe­nim, od ko­jih mno­ge »igra­ju sa­mo jed­no le­to«, tj. br­zo pa­da­ju u za­bo­rav, jer ne do­no­se su­štin­ski na­pre­dak u od­no­su na po­sto­je­će. Ali, ne­ki od tih no­vi­te­ta se ve­o­ma br­zo iz­bo­re za me­sto pod sun­cem i zna­čaj­nu mi­nu­ta­žu na kop­ča­ma uspe­šnih ri­bo­lo­va­ca.