Ri­bo­lov­ci iz Be­o­gra­da i oko­li­ne sko­ro su sa­svim za­bo­ra­vi­li na ne­ka­da iz­u­zet­no po­pu­lar­ni ka­nal Sib­ni­ca, de­ce­ni­ja­ma je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­po­se­će­ni­jih re­vi­ra Pan­če­vač­kog ri­ta. Posle ne­ko­li­ko da­na pri­hra­nji­vanja me­sta ku­ku­ru­zom i dru­gim zr­ne­vljem, da li ova vo­da još ima šta da pru­ži?

Va­ljak za ša­ra­na i nje­go­ve srod­ni­ke ve­ći­na ov­da­šnjih pe­ca­ro­ša od­vaj­ka­da pra­vi po kraj­nje jed­no­stav­nom re­cep­tu – od dve tre­ći­ne ku­ku­ru­znog bra­šna, jed­ne tre­ći­ne pše­nič­nog i ma­lo vo­de. Eks­pe­ri­men­ti­sa­nje sa dodavanjem ne­kih svi­ma po­zna­tih sa­sto­jka ovom mamcu do­nelo je zanimljive rezultate.

Na ri­bom pre­bo­ga­tim ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma la­ko ćemo se na­pe­ca­ti ka­da po­go­di­mo dan u kom ona je­de kao lu­da. Me­đu­tim, ta­kve si­tu­a­ci­je su mno­go re­đe ne­go što ne­u­pu­će­ni mi­sle. I premda ve­o­ma če­sto sa­mo je­dan pri­stup da­je ulo­ve, ima rešenja za izbirljive ribe...

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma se za ve­ći­nu na­ših blin­ke­ra­ša svo­di na ba­ca­nje lep­ti­ra i ka­ši­ka na ba­ra­ma, šljun­ka­ra­ma, ka­na­li­ma ili spo­rim re­ka­ma. Ali štu­ke ima i u re­ka­ma mren­skog ti­pa, po­put Ju­žne Mo­ra­ve. Mla­di va­ra­li­čar Slav­ko Ar­sić uspe­šno je hva­ta na te­re­ni­ma u Gr­de­lič­koj kli­su­ri, i to uglav­nom na vo­ble­re.

Vre­me vi­še ni­je ide­al­no za ri­bo­lov, ali ape­tit mno­gih vr­sta ci­pri­ni­da ko­ji na­sta­nju­ju na­še sta­ja­će i te­ku­će vo­de, a po­go­to­vo krup­ni­jih je­din­ki, sa­da je na vr­hun­cu. Ne­nad Ko­sta­di­no­vić, re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je u fi­der ri­bo­lo­vu i je­dan od za­čet­ni­ka te teh­ni­ke kod nas, ot­kri­va svoj re­cept za uspeh u ovom de­lu se­zo­ne.

Na­o­ko kraj­nje jed­no­sta­van, lov smu­đa du­bin­skom teh­ni­kom iz čam­ca na ve­li­kim re­ka­ma za­pra­vo je vr­lo zah­tev­na di­sci­pli­na. Ri­bo­lo­vac mo­ra do­bro oda­bra­ti tač­ku u ko­joj će se usi­dri­ti, zo­nu u ko­ju će za­ba­ci­va­ti, a ni­je ni­ma­lo sve­jed­no ni ko­jim pri­bo­rom, mon­ta­žom i na ko­ji ma­mac pe­ca.

Za­hva­lju­ju­ći za­bra­ni pri­vred­nog ri­bo­lo­va na ovom de­lu Ti­se, lo­ka­li­tet Ka­me­njar kod Ka­nji­že je za na­še uslo­ve bo­gat ri­bom i ve­o­ma je po­pu­la­ran me­đu pe­ca­ro­ši­ma iz Su­bo­ti­ce i osta­lih me­sta na se­ve­ru Bač­ke i Ba­na­ta (ob­la­sti kojima je Tisa pri­rod­na gra­ni­ca).

Kao i pret­hod­nih go­di­na, i ove sam deo od­mo­ra odvo­jio za od­la­zak na Dri­nu. Ba­za mi je bi­la bli­zu gor­njeg kra­ja Zvor­nič­kog je­ze­ra, u apart­ma­ni­ma Drin­ske oaze u Ve­li­koj Re­ci, oko tri ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od ži­vog to­ka. Tu se mo­gu sa oba­le ili iz čam­ca pe­ca­ti sko­ro sve vr­ste ri­ba ko­je u Dri­ni ži­ve, ali sam ja po­neo sa­mo va­ra­li­čar­ski pri­bor, jer sam una­pred re­šio da se ovom pri­li­kom po­sve­tim lo­vu gra­blji­vi­ca.

Fi­der je ri­bo­lov­na teh­ni­ka ko­ja se za­sni­va na dva ključ­na ele­men­ta – na upo­tre­bi šta­po­va sa ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma i na pla­si­ra­nju pri­ma­me uz ma­mac po­mo­ću hra­ni­li­ce. Ma­da po­sto­je i plo­vak-hra­ni­li­ce, ovo je pre sve­ga du­bin­ski na­čin pe­ca­nja, i to iz­u­zet­no efi­ka­san za sko­ro sve vr­ste ci­pri­ni­da, od bo­dor­ke do ša­ra­na, i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, ka­ko zbog od­lič­ne in­di­ka­ci­je tr­za­ja i do­bre re­a­li­za­ci­je, ta­ko i zbog to­ga što stal­nim pla­si­ra­njem pri­ma­me na ma­lom pro­sto­ru pri­vla­či­mo mno­štvo ri­be i pod­sti­če­mo je na in­ten­ziv­no hra­nje­nje. Ali, mo­že se de­si­ti da u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lje re­zul­ta­te u lo­vu fi­der šta­pom po­sti­že­mo bez stal­nog do­hra­nji­va­nja – ta­ko što hra­ni­li­cu za­me­ni­mo olo­vom od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne. Za­to mno­gi uspe­šni fi­de­ra­ši u pri­bo­ru uvek ima­ju i gar­ni­tu­ru ute­ga raz­li­či­tih gra­ma­ža i ne li­be se da ih upo­tre­be.

Na na­šim vo­da­ma, pre sve­ga te­ku­ćim, je­dan od naj­­če­šće ko­ri­šće­nih ma­ma­ca u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na je­su si­li­kon­ske gla­vi­nja­re. Ce­na im ni­je pre­vi­so­ka, po­go­to­vo u po­re­đe­nju sa kva­li­tet­ni­jim vo­ble­ri­ma re­no­mi­ra­nih fir­mi, a po­ka­za­lo se da su ve­o­ma lov­ne za sve gra­blji­vi­ce – na njih se hva­ta­ju ban­dar, mre­na, jaz (prot­fiš), klen, bu­cov, smuđ, štu­ka, a na­rav­no i mla­di­ca i som. Iz­ra­da ovih ve­štač­kih ma­ma­ca ni­je kom­pli­ko­va­na, pa se njom mal­te­ne u sva­kom iole ve­ćem me­stu ne­ki ri­bo­lo­vac ba­vi, ta­ko da se po rad­nja­ma mo­gu na­ći gla­vi­nja­re ra­znih ob­li­ka (do­du­še ma­nje ili vi­še slič­nih, jer je tu te­ško bog zna šta no­vo iz­mi­sli­ti), de­ko­ra i te­ži­na.