Kru­pan klen je jed­na od naj­o­pre­zni­jih ri­ba na­ših vo­da. A iako je sva­što­jed sa iz­u­zet­no ra­zno­vr­snim je­lov­ni­kom, ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv. Ipak, ka­da mu u pra­vo vre­me is­pred no­sa po­nu­di­mo zre­lu du­di­nju, te­ško će odo­le­ti.

Pe­ca­nje ban­da­ra na pri­rod­ne mam­ce u Sr­bi­ji nema na­ro­či­to mnogo po­klonika, pre sve­ga za­to što pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te atrak­tiv­ne ri­be ma­lo gde do­sti­že dve­sto­ti­nak gra­ma. Ali je­dan od raz­lo­ga što se kod nas uglav­nom hva­ta­ju sit­ne je­din­ke te u velikom delu Evro­pe ve­o­ma po­pu­lar­ne vr­ste mo­že bi­ti i u neo­d­go­va­ra­ju­ćem iz­bo­ru ma­ma­ca.

Iako uvek u sen­ci krup­ni­jih i u krugovima ri­bo­lov­aca po­pu­lar­ni­jih srod­ni­ka iz fa­mi­li­je ci­pri­ni­da – sko­ba­lja, mre­ne, plo­ti­ce i kle­na – šlji­var (no­sa­ra) ume da pru­ži ve­li­ko uži­va­nje oni­ma ko­ji ume­ju da ga pro­na­đu i od­go­va­ra­ju­ćom pri­ma­mom i pre­zen­ta­ci­jom pod­stak­nu na hra­nje­nje.

Ka­da je zbog ka­ta­stro­fal­nih po­pla­va ko­je su sre­di­nom ma­ja po­go­di­le Sr­bi­ju ni­vo Đer­dap­skog je­ze­ra obo­ren prak­tič­no na isto­rij­ski mi­ni­mum, a vo­da se uz to za­mu­ti­la, neo­če­ki­va­no su se ste­kli uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje smu­đa uz sa­mu oba­lu

Prem­da va­ži za ala­vu ri­bu, ba­bu­ška ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­lji­va, pa ni­je uvek la­ko pro­na­ći efi­ka­san ma­mac i pre­zen­ta­ci­ju. A sve se do­dat­no kom­pli­ku­ju ako ta­mo gde po­ku­ša­va­mo da je pe­ca­mo ima do­sad­nih i ne­za­si­tih cver­gla­na.

Prem­da je ba­bu­ška u mno­gim vo­da­ma vr­lo broj­na, a uz to ni­je na­ro­či­to ve­li­ki pro­bi­rač u po­gle­du pri­hra­ne i ma­ma­ca, ipak tre­ba do­sta is­ku­stva i ume­ća da bi se na pro­seč­no bo­ga­toj vo­di ču­var­ka na­pu­ni­la krup­nim ko­ma­di­ma. Evo re­cep­ta za uspeh u ovom pe­ri­o­du...

Iako su mi­nu­le zi­me iz­o­sta­le obil­ni­je sne­žne pa­da­vi­ne na na­šem pod­ruč­ju, kraj pr­ve po­lo­vi­ne pro­le­ća ipak je do­neo vi­so­ke vo­do­sta­je mno­gih re­ka, a po­go­to­vo onih sred­njih i ve­li­kih. Mno­ge vr­ste riba su spas od bu­ji­ca po­tra­ži­le u ka­na­li­ma i na raz­li­vi­ma, na ko­ji­ma se u ovom pe­ri­o­du mo­že i te­ ka­ko uspe­šno pe­ca­ti.

To­kom apri­la i ma­ja, ka­da je ša­ran u za­bra­ni na otvo­re­nim vo­da­ma, mno­gi lju­bi­te­lji lo­va ci­pri­ni­da bar po­ko­ji put odu na ne­ki od ko­mer­ci­jal­nih re­vi­ra ka­ko bi pre­kra­ti­li vre­me do po­čet­ka se­zo­ne i is­pro­ba­li sve ono o če­mu su raz­mi­šlja­li to­kom zim­ske pa­u­ze. Za fi­de­ra­še su rib­njač­ka je­ze­ra po­se­ban iza­zov, jer se na nji­ma mo­že ve­o­ma do­bro lo­vi­ti tzv. me­to­dom.

U pe­ri­o­du ka­da su sko­balj, mre­na i plo­ti­ca u lo­vo­sta­ju, mno­gi ri­bo­lov­ci sa te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na okre­ću se lo­vu po­toč­ne mre­ne. Ta ne­ve­li­ka ali vr­lo sna­žna i za pe­ca­nje za­ni­mlji­va ri­ba kod nas se naj­vi­še lo­vi na raz­ne gli­ste, a spe­ci­ja­li­sti je još bo­lje pe­ca­ju na ve­li­ku lar­vu ko­ju ri­bo­lov­ci sa ju­ga i is­to­ka Sr­bi­je zo­vu šum­skim cr­vom.

Ključ uspe­šnog va­ra­li­ča­re­nja ve­o­ma če­sto le­ži u iz­bo­ru ta­kvog mam­ca ko­ji kroz sloj vo­de u ko­m se gra­blji­vi­ca za­dr­ža­va mo­že­mo vo­di­ti tako da mu ona ne­ mo­že odo­leti. A ka­da bu­cov ni­je na po­vr­ši­ni, na na­pad ga ne­ret­ko mo­že­mo iza­zva­ti pro­vla­če­ći mu is­pred no­sa ma­lu va­ra­li­cu sna­žne vi­bra­ci­je.