I u Sr­bi­ji je iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na otvo­re­nim vo­da­ma vra­ća­ju u vo­du upe­ca­ne ri­be, uklju­ču­ju­ći i one tro­fej­ne. Ali slu­čaj o ko­me ovog pu­ta pi­še­mo je­din­stven je ne sa­mo u na­šim okvi­ri­ma nego ve­ro­vat­no i u svet­skim. Je­dan kru­pan du­nav­ski smuđ već se tri pu­ta sli­kao sa istim ri­bo­lov­cem i sva­ki put na­kon to­ga vra­ćao se u svo­je vo­de­no car­stvo.

U ovom na­stav­ku felj­to­na o jed­noj od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka lo­va štu­ke, na re­du su uput­stva za la­ko, da­le­ko i pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje, ana­li­za naj­bo­ljih pred­ve­za i pred­sta­vlja­nje ne­kih od naj­lov­ni­jih džer­ko­va svih vre­me­na.

Ka­da se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži tač­ki mr­žnje­nja, smu­đa je mno­go te­že uhva­ti­ti na va­ra­li­cu ne­go sta­ci­o­nar­nim me­to­dom, na pri­rod­ni ma­mac (ži­vog ili mr­tvog ke­de­ra, fi­let, par­če...). No va­ra­li­ča­ri ko­ji do­bro po­zna­ju te­re­ne na ko­ji­ma pe­ca­ju i ume­ju da oda­be­ru va­ra­li­cu i pre­zen­tu­ju je na pra­vi na­čin mo­gu da u uslo­vi­ma po­volj­nog vo­do­sta­ja ra­ču­na­ju na uspeh i u pe­ri­o­du pred sam po­če­tak lo­vo­sta­ja.

Ma­lo ko­je pi­ta­nje u ve­zi s pri­bo­rom iza­zi­va to­li­ko in­te­re­so­va­nje kao ono o kva­li­te­tu sta­rih i no­vih če­kr­ka. Jed­ni tvr­de da su old­taj­me­ri bo­lji po svim bit­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, dok dru­gi isto to ka­žu za sa­vre­me­ne ma­ši­ni­ce. A naj­re­al­ni­je bi bi­lo re­ći da je isti­na, kao i u mno­go če­­mu dru­gom, ne­gde na sre­di­ni.

Glav­na stru­na je u fi­de­ru jed­na­ko bit­na kao i u svim dru­gim teh­ni­ka­ma. Ali ni­je ne­va­žno ni šta će bi­ti iza nje, a šta is­pred. Sa­znaj­te ka­ko da ušte­di­te do­sta nov­ca a da pri tom ima­te pot­pu­no po­uz­dan si­stem do­bro iz­ba­lan­si­ra­ne sna­ge.

Iako ne spa­da u ri­be ko­je u hlad­noj vo­di po­seb­no do­bro ra­de, klen se i u ovom pe­ri­o­du, uz pra­vi­lan pri­stup, mo­že uspe­šno lo­vi­ti. Vi­ro­vi uz sa­mu oba­lu i na ma­lim re­ka­ma če­sto kri­ju krup­ne ko­ma­de, ko­ji če­ka­ju da im naš ma­mac do­spe pred nos.

Ma­lo je šta u ri­bo­lo­vu ta­ko uz­bu­dlji­vo kao ne­sta­ja­nje pli­va­ju­ćeg mam­ca u usti­ma ve­li­kog ša­ra­na. Jed­nom kada vide tu ribu upravo u tre­nu­tku dok ku­pi udi­cu, mno­gi za ceo život postanu privrženici pecanja na samoj površini. A ono je naj­lak­še sa kon­tro­le­ri­ma – spe­ci­jal­nim plov­ci­ma ko­ji omo­gu­ća­va­ju ide­al­nu pre­zen­ta­ci­ju

Plov­ka­re­nje na Dri­ni po­seb­no je pro­duk­tiv­no pre­ko zi­me, jer se ta­da po pra­vi­lu pe­ca­ju naj­krup­ni­ji sko­ba­lji, plo­ti­ce i mre­ne. Ali to ni­je ni la­ko ni jed­no­stav­no. Tre­ba oda­bra­ti pra­vo me­sto, pri­vlač­nu pri­ma­mu, do­bar si­stem i ma­mac, a uz sve to ima­ti br­ze re­flek­se, smi­re­nost i ume­će.

Je­di­ni pri­pad­nik po­ro­di­ce ba­ka­la­ra ko­ji se adap­ti­rao na ži­vot u slat­koj vo­di ve­o­ma je ce­njen kod nas. Iako je ret­ko te­žak pre­ko ki­lo­gra­ma, a naj­bo­lje se lo­vi u eks­trem­nim uslo­vi­ma – po naj­ve­ćoj zi­mi, i to ne­ret­ko no­ću, broj onih ko­ji ga s namerom pe­ca­ju to­kom naj­hlad­ni­jeg de­la se­zo­ne ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu. Evo šta tre­ba da ima­te u vi­du ako re­ši­te da se po­sve­ti­te ma­ni­ću.

De­ve­ri­ka je od­u­vek jed­na od ri­bo­lov­no naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta ko­je na­sta­nju­ju Sav­sko je­ze­ro u Be­o­gra­du. Ta­ko je i po­sled­njih go­di­na, upr­kos ve­li­kim ukup­nim pro­me­na­ma u struk­tu­ri nje­go­vog ri­bljeg fon­da. Pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te vr­ste je ve­li­ka za na­še pri­li­ke, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što mno­gi fi­de­ra­ši ju­re baš nju, po­go­to­vo u je­sen, ka­da se po pra­vi­lu ja­vlja­ju krup­ni ko­ma­di