Fi­der je u Sr­bi­ji i mno­gim dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma do­ži­veo ogrom­nu eks­pan­zi­ju u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je. Ogro­man broj ri­bo­lo­va­ca za­gre­jao se za sa­vre­me­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­ca­ma i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih iz­men­lji­vih vr­ho­va sa ve­li­kim bro­jem gu­sto ras­po­re­đe­nih spro­vod­ni­ka ma­log preč­ni­ka. Pr­vi pr­vak Sr­bi­je u fi­de­ru i uče­snik dva svet­ska pr­ven­stva je u ovom pri­lo­gu sa­žeo sve naj­va­žni­je od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja mu­če ma­nje is­ku­sne lju­bi­te­lje ove teh­ni­ke.

Sve vi­še be­o­grad­skih plov­ka­ro­ša ne pre­ki­da se­zo­nu ni u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Takvi upravo ta­da če­sto iz­la­ze na Sa­vu uz­vod­no od gra­da, da bi se na te­re­ni­ma iz­me­đu Ma­ki­ša i Obre­nov­ca nad­mu­dri­va­li sa sko­ba­ljem. Evo ka­ko »no­so­nju« bo­lo­nje­zom tu lo­vi naš vr­sni tak­mi­čar i biv­ši ju­ni­or­ski pr­vak sve­ta.

Kad se mart pri­bli­ži, ve­ći­nu pa­si­o­ni­ra­nih smu­đa­ro­ša poč­ne da hva­ta pra­va gro­zni­ca, jer sva­ki dan pred za­bra­nu va­lja što bo­lje is­ko­ri­sti­ti. Ove go­di­ne je ta gro­zni­ca bi­la utoliko ja­ča što je po­pu­lar­ni gra­blji­vac ma­lo gde na na­šim vo­da­ma do­bro ra­dio, pa ni­je čud­no što je vest da su dva ko­ma­da ukup­ne te­ži­ne 15 kg ulovljena za sa­mo po­la sa­ta na Du­na­vu kod Do­njeg Mi­la­nov­ca na­ve­la na­šeg sa­rad­ni­ka da pra­vo sa jed­nog pe­ca­nja za­pu­ca dve­sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra da­le­ko, na dru­go.

Ve­ći­na plov­ka­ro­ša bi po­sle vi­še od dva sa­ta bez ijed­nog tr­za­ja di­gla ru­ke od pe­ca­nja ili bi bar pro­me­ni­la me­sto. I dvo­ji­ca pri­ja­te­lja ko­ji su tog fe­bru­ar­skog pre­po­dne­va upor­no pu­šta­li svo­je si­ste­me is­pod Sef­ke­rin­skog mo­sta su u vi­še na­vra­ta po­mi­šlja­li da pre­ki­nu ago­ni­ju, ali im ne­što ni­je da­lo mi­ra. I na kra­ju im se upor­nost is­pla­ti­la.

Po­nu­da šta­po­va za va­ra­li­ča­re­nje ni­ka­da ni­je bi­la ve­ća i ra­zno­vr­sni­ja. Ri­bo­lo­vcu ni­je ni­ma­lo la­ko da se sna­đe u tom ne­pre­gled­nom mno­štvu mo­de­la raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka i ce­na, po­go­to­vo ako ne­ma do­volj­no is­ku­stva, pa ne ume ni da pro­ce­ni šta bi mu naj­bo­lje od­go­va­ra­lo s ob­zi­rom na po­tre­be i ka­ko da za no­vac ko­ji mo­že da odvo­ji do­bi­je naj­vi­še. Ako se spre­ma­te za ku­po­vi­nu, a ni­ste si­gur­ni šta vam tač­no tre­ba, pre ne­go što se uhva­ti­te za džep od­go­vo­ri­te se­bi na ne­ko­li­ko pi­ta­nja i pro­či­taj­te pa­žlji­vo ovaj tekst.

Naj­u­spe­šni­ji ri­bo­lov­ci su oni ko­ji ume­ju da se pri­la­go­de sva­koj si­tu­a­ci­ji i da iz­vu­ku mak­si­mum i u naj­te­žim uslo­vi­ma. A pe­riod u ko­me ri­ba je­de ma­lo i ret­ko, pri tom se mal­te­ne ne po­me­ra­ju­ći s me­sta,  sve je sa­mo ne lak za pe­ca­nje. No spe­ci­ja­li­sti za mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com zna­ju put do uspe­ha i u ta­kvim okol­no­sti­ma.

Na aku­mu­la­ci­o­nim je­ze­ri­ma ni­je la­ko lo­vi­ti smu­đa va­ra­li­ča­re­njem pre­ko da­na, bu­du­ći da on u bi­stroj sta­ja­ćoj vo­di ne sa­mo da do­bro vi­di, već ima i do­volj­no vre­me­na da pro­ce­ni da li je to što mu pro­mi­če pred oči­ma je­sti­vo. Ipak, mo­gu­će ga je i u ta­kvim uslo­vi­ma hva­ta­ti na ve­štač­ke mam­ce, po­go­to­vo zi­mi, da­ka­ko uz do­bar iz­bor me­sta, va­ra­li­ca i pre­zen­ta­ci­je.

Al­ga kla­do­fo­ra je pri­rod­na hra­na sko­ba­lja i dru­gih ci­pri­ni­da iz Dri­ne, Li­ma i ostalih te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na. Ni­ti te bilj­ke su od­li­čan ma­mac za lov vo­žnjom plov­ka, ali pre­ko zi­me se ne­ret­ko još bo­lje pro­la­zi na nji­ho­vu imi­ta­ci­ju, tj. na »fi­la­ment« – oko 6 cm dug sno­pić sin­te­tič­kih vla­ka­na.

Efi­ka­snost u pe­ca­nju na plo­vak umno­go­me za­vi­si od pra­vil­nog iz­bo­ra mo­de­la, tj. ob­li­ka i no­si­vo­sti tog in­di­ka­to­ra tr­za­ja i jed­nog od naj­bit­ni­jih de­lo­va na­šeg si­ste­ma. Što vi­še is­ku­stva ri­bo­lo­vac ima, to mu je lak­še da do­bro oda­be­re, ali će i po­čet­ni­ci­ moći da se sna­đu ako se pri­dr­ža­va­ju ne­kih osnov­nih pra­vi­la.

Ri­bo­lov­ni pri­bor se po­ste­pe­no me­nja i mo­der­ni­zu­je. Mno­ge re­kvi­zi­te veo za­bo­ra­va pre­kri­je br­zo na­kon pre­stan­ka pro­iz­vod­nje, ali ima i onih či­ja vred­nost ra­ste sa pro­to­kom vre­me­na. Kra­jem ja­nu­a­ra je u Be­o­gra­du odr­ža­na iz­lo­žba na ko­joj se vi­de­lo da i u Sr­bi­ji ima mno­go pri­bo­ra ko­ji bi do­bio me­sto i u pre­sti­žnim ko­lek­ci­ja­ma »ri­bo­lo­vač­kih old­taj­me­ra«