Kod nas se ne­ka­ko pod­ra­zu­me­va da se mo­der­ni pri­stup lo­vu ša­ra­na (uz upo­tre­bu rod-po­da i elek­tron­skih sig­na­li­za­to­ra, sa ra­zno­li­kom i kva­li­tet­nom pri­hra­nom, te sa po­sta­vlja­njem ma­ma­ca na dla­ku) pri­me­nju­je na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, dok se na re­ka­ma i dru­gim tzv. di­vljim vo­da­ma »vo­de­na li­si­ca« pe­ca na prak­tič­no isti na­čin kao pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Bu­di­mir To­mić, uspe­šni ša­ran­dži­ja iz Kru­šev­ca, ni­zom sjaj­nih ulo­va go­di­na­ma do­ka­zu­je iz­u­zet­nu efi­ka­snost kom­bi­na­ci­ja sta­rog i no­vog na­či­na

Sko­ro dve tre­ći­ne le­ta 2014. go­di­ne pro­šlo je u zna­ku pro­men­lji­vog vre­me­na i ne­po­volj­nih hi­dro­lo­ških uslo­va na ve­li­kim re­ka­ma. Za­to ni­je ni čud­no što su ve­ći so­mo­vi u ovom de­lu se­zo­ne hva­ta­ni re­đe ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma oni naj­u­por­ni­ji i naj­u­me­šni­ji uspe­va­ju da do­đu do iz­u­zet­no vred­nih ulo­va

Ne­ma spo­ra oko to­ga da za va­ra­li­ča­re­nje na re­ka­ma po­put Du­na­va, Sa­ve i Ti­se ča­mac mo­že bi­ti od ve­li­ke ko­ri­sti. Ali so­ma, smu­đa i dru­ge gra­blji­vi­ce mo­že­mo na ve­li­kim te­ku­ći­ca­ma lo­vi­ti i sa oba­le, u ne­kim okol­no­sti­ma čak i uspe­šni­je ne­go iz plo­vi­la. Na­rav­no, ako zna­mo šta tre­ba ra­di­ti, gde, ka­da i ka­ko.

Ne­ma mno­go ri­bo­lov­nih te­re­na usred na­se­lja ko­ji mo­gu da bu­du ta­ko iz­da­šni kao Sa­va na po­te­su od Ade Ci­gan­li­je do ušća. Tu se uspe­šno pecaju mno­ge vr­ste ri­ba, a na­ro­či­to ci­pri­ni­di, kao što su jaz (prot­fiš) i de­ve­ri­ka. U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne ni­su ret­ki ni ulovi pra­vih ka­pi­tal­aca, uz pra­vi­lan pri­stup, do­bro uklo­pljen pri­bor i pra­vi ma­mac.

Sa­mo oni ri­bo­lov­ci ko­ji ni­ka­da ni­su pe­ca­li na rib­njač­kim je­ze­ri­ma mi­sle da na ta­kvim vo­da­ma sva­ko ko ume da za­ba­ci pet me­ta­ra sva­ki na­pu­ni ču­var­ku za ne­ko­li­ko sa­ti ili hva­ta ka­pi­tal­ce kao na te­ku­ćoj tra­ci. Stva­ri, me­đu­tim, ni­su ni iz­bli­za ta­ko jed­no­stav­ne – čak i ta­mo gde ri­be mal­te­ne ima vi­še ne­go vo­de, naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji se naj­te­melj­ni­je pri­pre­me i naj­o­zbilj­ni­je pri­stu­pe pe­ca­nju.

To­kom pe­ri­o­da iz­ra­zi­te ak­tiv­no­sti gra­blji­vi­ca če­sti su udar­ci u krat­kim vre­men­skim raz­ma­ci­ma. De­ša­va se u ta­kvim pri­li­ka­ma i da dvo­ji­ca ri­bo­lo­va­ca ko­ji pe­ca­ju je­dan do dru­gog isto­vre­me­no ima­ju ri­bu na šta­pu. Ali ko­li­ko pu­ta ste ču­li da je jed­na ri­ba go­to­vo isto­dobno uze­la dva ve­štač­ka mam­ca?!

Iako se mla­di­ča­ri sa du­žim ri­bo­lo­vač­kim sta­žom sla­žu da je ve­li­kih ri­ba u Dri­ni sve ma­nje, upor­ni va­ra­li­ča­ri uz do­sta tru­da i sre­će mo­gu još uvek do­ći do tro­fe­ja. Mla­di Lo­zni­ča­nin Alek­san­dar Đo­kić ostva­rio je kra­jem ju­la ono o če­mu ma­šta ve­ći­na onih ko­ji­ma je Dri­na u sr­cu – uhva­tio je ka­pi­tal­ku od pre­ko 20 ki­la.

Sta­ro pra­vi­lo da se ak­tiv­ni bu­co­vi u ve­ćem bro­ju oku­plja­ju oko na­pe­ra ko­je vo­da je­dva da pre­li­va i tu u ja­koj stru­ji če­ka­ju da na­pa­da­nu iz­ne­mo­glu sit­nu ri­bu po­tvr­di­lo se u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na na te­re­ni­ma u gor­njem to­ku Du­na­va kroz na­šu ze­mlju. A naj­vi­še ulo­va da­li su po­vr­šin­ci i plit­ko­ro­ne­ći vo­ble­ri iz­du­že­ne for­me...

U si­tu­a­ci­ji ka­da su mno­ge te­ku­ći­ce i sta­ja­ći­ce i u sla­bo na­se­lje­nim pod­ruč­ji­ma zna­tno si­ro­ma­šni­je ri­bom ne­go do pre ne­ku de­ce­ni­ju ili go­di­nu, sa­ma po­mi­sao da bi se ne­gde na pod­ruč­ju Be­o­gra­da mo­gle na »otvo­re­noj« vo­di lo­vi­ti ka­pi­tal­ne ba­bu­ške de­lu­je go­to­vo ne­ve­ro­vat­no. Ali, ka­da ri­bo­lo­vac ima zna­nje, ide­ju i upor­nost, i to je mo­gu­će.

Usled eks­pan­zi­je fi­de­ra u Sr­bi­ji, mnogi su se dali na pra­vljenje hra­ni­li­ca za se­be i svo­je pri­ja­te­lje ili za da­lju pro­da­ju. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam ru­ko­tvo­ri­ne če­ti­ri ma­la pro­iz­vo­đa­ča nezaobilaznog de­la pri­bo­ra za ri­bo­lov­nu di­sci­pli­nu ko­ja je stekla naj­ve­ći broj poklonika u Sr­bi­ji u po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na