Još pre ne­ko­li­ko go­di­na ču­lo se me­đu do­brim po­zna­va­o­ci­ma Vla­sin­skog je­ze­ra da su po­je­di­ni ri­bo­lov­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta na svo­ju ru­ku pu­sti­li iz­ve­snu ko­li­či­nu štu­ka u ovu aku­mu­la­ci­ju. Me­đu­tim, ove se­zo­ne uhva­će­no je to­li­ko ri­ba ove vr­ste da su ama baš svi iz­ne­na­đe­ni, do te me­re da se već go­vo­ri i o no­voj do­mi­nant­noj gra­blji­vi­ci u ovoj ve­li­koj pla­nin­skoj stajaćici

Jed­na od naj­ve­ćih raz­li­ka iz­me­đu ne­u­spe­šnog i uspe­šnog va­ra­li­ča­ra ogle­da se u na­či­nu na ko­ji pre­da­to­ri­ma nu­de ve­štač­ki ma­mac. Pr­vi to ra­di ne zna­ju­ći ni gde mu se va­ra­li­ca tač­no na­la­zi ni­ti ka­ko se po­na­ša, dok je dru­gi u ne­pre­kid­nom kon­tak­tu sa njom i u sta­nju je da u jed­nom za­ba­ča­ju pre­tra­ži ne­ko­li­ko slo­je­va vo­de i pro­me­ni ne­ko­li­ko pre­zen­ta­ci­ja tra­že­ći do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

Mul­ti­pli­ka­to­re na­ši ri­bo­lov­ci i dalje ko­ri­ste ne­u­po­re­di­vo ma­nje ne­go sta­ci­o­nar­ne če­kr­ke, ali se ta vr­sta ma­ši­ni­ca, iz­u­zet­no po­pu­lar­nih u Skan­di­na­vi­ji, SAD, Ja­pa­nu i mno­go gde dru­gde ši­rom sve­ta, iz go­di­ne u go­di­nu sve če­šće vi­đa i na na­šim vo­da­ma. Ipak, još uvek o »mul­ti­ji­ma« ima mno­go pred­ra­su­da i za­blu­da.

Jed­na od ret­kih stva­ri o ko­ji­ma se sko­ro svi smu­đa­ro­ši sla­žu jeste da su »pa­nje­vi« (u vo­du obo­re­no dr­ve­će) po pra­vi­lu od­lič­ne po­zi­ci­je za va­ra­li­ča­re­nje jed­ne od naj­ce­nje­ni­jih gra­blji­vi­ca, ali da to ni­je sport za sva­ko­ga. Osim ve­šti­ne pre­ci­znog za­ba­ci­va­nja i vo­đe­nja va­ra­li­ce po­treb­ni su i ume­će »či­ta­nja« vo­de i smi­re­nost pri bor­bi sa ri­bom, kao i na­kon sra­zmer­no če­stih gu­bi­ta­ka mam­ca ili spa­da­nja po­ten­ci­jal­ne lo­vi­ne...

Na ma­lim »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ri­ma ša­ran se svu­da u Evro­pi pe­ca ma­nje-vi­še isto. Ali, to­kom iz­la­ska na jed­no je­zer­ce u bli­zi­ni Udi­na, naš mla­di ko­le­ga Ni­ko­la Stan­ko­vić sa­znao je da se u pri­hra­nu za ša­ra­na mo­že do­da­ti i jed­na na­mir­ni­ca ko­ja se vr­lo če­sto ko­ri­sti u ljud­skoj is­hra­ni.

Me­đu so­ma­ro­ši­ma sa na­ših re­ka (Du­na­va, Ti­se, Sa­ve...) »bu­ba« je po­sled­njih go­di­na pra­vi hit, bu­du­ći da da­je vi­še ulo­va ne­go ro­vac, dur­du­bak, školj­ka i svi osta­li tra­di­ci­o­nal­ni mam­ci. Pro­či­taj­te stva­ri ko­je tre­ba da zna­te da bi­ste uspe­šno pe­ca­li na taj ne­ve­ro­vat­no efi­ka­sni va­ljak spe­ci­fič­nog mi­ri­sa.

Ka­nal Ga­lo­vi­ca, ko­ji se u Sa­vu uli­va na pe­ri­fe­ri­ji Be­o­gra­da, iako odav­no ni­je bo­gat ri­bom kao ne­ka­da, i da­lje ume da ob­ra­du­je upor­nog plov­ka­ro­ša sprem­nog da po­sve­ti bar ne­ko­li­ko da­na pri­pre­mi me­sta i dovoljno veštog da oda­be­re do­bit­nu tak­ti­ku, ma­mac i pri­bor.

Ne­mi­nov­na po­tre­ba da se osta­ne na vr­hu on­da ka­da se on jed­nom do­seg­ne, te­ra gi­gan­te in­du­stri­je ri­bo­lov­nog pri­bo­ra da ne­pre­kid­no ra­de na usa­vr­ša­va­nju svo­jih pro­iz­vo­da i na kom­bi­no­va­nju no­vih i sta­rih re­še­nja ra­di pri­vla­če­nja no­vih ku­pa­ca i za­dr­ža­va­nja sta­rih. Sa­znaj­te ka­kvo je iz­ne­na­đe­nje ja­pan­ski gi­gant Shi­ma­no spre­mio za na­red­nu se­zo­nu.

Čak se i naj­i­sku­sni­jim i naj­te­melj­ni­jim ri­bo­lov­ci­ma do­go­di da go­to­vo slu­čaj­no, u tre­nut­ku, do­đu do ne­kog re­še­nja ko­je pot­pu­no pro­me­ni tok ri­bo­lo­va i otvo­ri im no­ve vi­di­ke. Baš to do­go­di­lo se na­šem eks­per­tu za fi­der ka­da mu je u ku­ti­ji osta­la sa­mo jed­na hra­ni­li­ca pri­me­re­na uslo­vi­ma u ko­ji­ma je pe­cao.

Sva­ki iole is­ku­sni­ji va­ra­li­čar sa ve­li­kih te­ku­ći­ca zna ko­li­ko gor­nji kraj reč­ne ade mo­že da bu­de pro­duk­ti­van, po­go­to­vo u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne. Ali ne­ma mno­go onih ko­ji su do de­ta­lja pro­u­či­li ta­kve po­zi­ci­je, a još je ma­nje blin­ke­ra­ša sprem­nih da to zna­nje po­de­le sa dru­gi­ma, kao što je autor knji­ga »Va­ra­li­ča­re­nje na re­ka­ma i je­ze­ri­ma« i »Lov smu­đa va­ra­li­com« uči­nio u ovom sjaj­nom tek­stu.