Ne­po­volj­nu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo uči­ni­ti ne­što bo­ljom i ostva­ri­ti pri­sto­jan ulov upr­kos te­škim okol­no­sti­ma, ali mo­ra­mo obra­ti­ti pa­žnju na niz sit­ni­ca, ko­je u uslo­vi­ma ve­li­ke vi­dlji­vo­sti po­sta­ju iz­u­zet­no bit­ne.

Je­dan od naj­u­spe­šni­jih i naj­ce­nje­ni­jih evrop­skih va­ra­li­ča­ra u no­vom se­ri­ja­lu tek­sto­va ot­kri­va sve što tre­ba da zna­te o fa­jer­bol dži­go­va­nju, teh­ni­ci ko­ja je svo­jom efi­ka­sno­šću i jed­no­stav­no­šću na­pre­čac osvo­ji­la štu­ka­ro­še i smu­đa­ro­še iz mno­gih za­pad­no­e­vrop­skih ze­ma­lja.

Prem­da je pro­leć­na se­zo­na ove go­di­ne zbog ne­po­volj­nih vre­men­skih pri­li­ka oka­sni­la oko me­sec da­na, sa sta­bi­li­za­ci­jom vre­me­na uslo­vi za pe­ca­nje mir­nih ri­ba po­sta­ju sve bo­lji. Pri­dr­ža­va­mo li se ne­kih jed­no­stav­nih pra­vi­la, fi­der teh­ni­kom sa­da mo­že­mo uspe­šno lo­vi­ti na ve­ći­ni sta­ja­ćih i te­ku­ćih vo­da.

Iako su ve­li­ke vo­de u ovom pe­ri­o­du na Dri­ni uobi­ča­je­ne, mno­ge ma­nje is­ku­sne ri­bo­lov­ce ta­kva si­tu­a­ci­ja zbu­ni i ne us­pe­ju da pro­na­đu ri­bu i do­bro me­sto, pa sa pe­ca­nja od­la­ze ne­za­do­volj­ni. A re­cept za uspe­šno plov­ka­re­nje u ta­kvim uslo­vi­ma po­sto­ji i sva­ko ga mo­že pri­me­ni­ti.

Is­ku­sne ša­ran­dži­je ve­ći­nu iz­la­za­ka na vo­du ko­ri­ste i da is­pro­ba­ju ne­ke pre­zen­ta­ci­je, mam­ce, de­lo­ve pri­bo­ra, va­ri­jan­te hra­nje­nja. A ka­da je na vo­di vi­šeč­la­na eki­pa sa­sta­vlje­na od vr­snih ri­bo­lo­va­ca, mo­guć­no­sti za po­re­đe­nje i pri­ku­plja­nje bit­nih in­for­ma­ci­ja, a na­rav­no i za do­bre ulo­ve, još su ve­će.

Ba­bu­ška je jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­ba u na­šim kra­je­vi­ma zbog to­ga što je broj­na i što se re­la­tiv­no la­ko lo­vi. Ali na vo­da­ma u ko­ji­ma je ne­ma pre­vi­še, a ima do­sta ve­ge­ta­ci­je u ko­joj mo­že da se kri­je, ovu ri­bu – kat­kad vr­lo oba­zri­vu i pri­lič­no iz­bir­lji­vu – če­sto ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no upe­ca­ti.

Gu­me­nu ili si­li­kon­sku suk­nji­cu, či­jem dis­kret­nom pul­si­ra­nju i bas i mno­ge dru­ge gra­blji­vi­ce te­ško odo­le­va­ju, mo­že­mo na­mon­ti­ra­ti i na naj­o­bič­ni­ju džig udi­cu sa okru­glom gla­vom, ko­ja ne­ma ni­ka­kve do­dat­ke, i na ne­kim te­re­ni­ma na tu kom­bi­na­ci­ju lo­vi­ti uspe­šno i bez ika­kvih pro­ble­ma. Ali ni­su vo­de­ći svet­ski spe­ci­ja­li­sti bez raz­lo­ga raz­vi­li de­se­ti­ne mo­de­la udi­ca za »ču­pav­ce« ko­je ima­ju ne­ko­li­ko bit­nih do­da­ta­ka

Sna­žnim fi­der šta­po­vi­ma, si­ste­mi­ma sa hra­ni­li­com na­pu­nje­nom iz­ra­zi­to le­plji­vom hra­nom i krat­kim pred­ve­zom sa ne pre­ve­li­kom ali ja­kom udi­com, iz­u­zet­no se uspe­šno pe­ca­ju ša­ran, amur, krup­na ba­bu­ška i de­ve­ri­ka. Za to nam ne tre­ba ni mno­go vre­me­na, ni mno­go pri­bo­ra, pa ni ve­li­ko ula­ga­nje u mam­ce i hra­nu. Ni­je sto­ga ni­ma­lo čud­no što me­tod ima sve vi­še pri­sta­li­ca

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sa tzv. otvo­re­nih vo­da se­zo­nu pe­ca­nja ša­ra­na otva­ra tek po­čet­kom ju­na, po za­vr­šet­ku dvo­me­seč­ne za­bra­ne. Oni ret­ki ko­ji naj­ce­nje­ni­jeg ci­pri­ni­da na­šeg pod­ne­blja po­tra­že to­kom pr­vih pro­leć­nih da­na uglav­nom ima­ju ma­lo uspe­ha. No ne­ka­da, ako se sve koc­ki­ce slo­že, tj. ako ša­ran­dži­je oda­be­ru do­bro me­sto, pri­hra­nu i ma­mac, mo­gu­ća su i vr­lo pri­jat­na iz­ne­na­đe­nja

Ni­ske tem­pe­ra­tu­re i osetne osci­la­ci­je vo­do­sta­ja ote­ža­le su tra­že­nje i lov smu­đa u pr­vim da­ni­ma na­kon is­te­ka za­bra­ne. Ni­je bi­lo la­ko pro­na­ći ovog pre­da­to­ra, ali oni ko­ji ne ro­bu­ju kli­še­i­ma, te su sprem­ni da ma­lo eks­pe­ri­men­ti­šu, ima­li su uspe­ha već na sa­mom star­tu