Šta­po­vi za ri­bo­lov fi­der teh­ni­kom pre­te­žno su tro­del­ni. Takvih je modela neuporedivo više nego dvodelaca - to­li­ko da ve­ći­na pe­ca­ro­ša ve­ru­je da su i bo­lji, iako je ma­lo ko imao pri­li­ku da uop­šte pro­ba da pe­ca fi­de­rom sa­sta­vlje­nim od dva seg­men­ta. A stva­ri, za­pra­vo, sto­je sko­ro pot­pu­no dru­ga­či­je...

Ka­da u pro­le­će te­ku­ći­ce mren­skog re­gi­o­na na­bu­ja­ju i za­mu­te se od to­plje­nja sne­ga i če­stih ki­ša, pe­ca­nje mre­ne na plo­vak po­sta­je go­to­vo ne­mo­gu­ća mi­si­ja. To je pra­vo vre­me za lov du­bin­skim me­to­dom, sa olo­vom do­volj­no te­škim da mo­že da dr­ži si­stem i me­stu i u naj­ja­čoj stru­ji i sa udi­com na­mam­če­nom sno­pom gli­sta.

Ada Ci­gan­li­ja na­da­le­ko je ču­ve­na pre sve­ga kao naj­ve­će pre­sto­nič­ko ku­pa­li­šte u let­njem pe­ri­o­du. Ali, ovo le­po ve­štač­ko je­ze­ro ne­da­le­ko od cen­tra gra­da, iako da­nas vi­še ne nu­di ta­ko po­volj­ne uslo­ve za ri­bo­lov kao do pre pet­na­e­stak go­di­na, još uvek je pri­vlač­no za pe­ca­ro­še, a oni ko­ji ga do­bro po­zna­ju i re­dov­no po­se­ću­ju mo­gu da ostva­re i natpro­seč­ne ulo­ve za na­še pri­li­ke.

Obič­ne hleb­ne mr­vi­ce mo­že­mo ku­pi­ti u pro­dav­ni­ca­ma pre­hram­be­ne ro­be, a u po­je­di­nim bo­lje snab­de­ve­nim ri­bo­lo­vač­kim rad­nja­ma na­ći će­mo i pre­zlu u bo­ji. Me­đu­tim, oni ko­ji su sprem­ni da ulo­že ma­lo tru­da i vre­me­na mo­gu ovaj do­da­tak pri­ma­mi na­pra­vi­ti i sa­mi, u kuć­nim uslo­vi­ma, i ta­ko ne sa­mo ušte­de­ti ne­što nov­ca, već i ima­ti do­dat­no za­do­volj­stvo da uspe­šno pe­ca­ju na svoj pro­iz­vod.

Ruč­no ra­đe­ni vo­ble­ri na­ših kon­struk­to­ra i pro­iz­vo­đa­ča po­zna­ti su i tra­že­ni ši­rom sve­ta. Uglav­nom su to va­ra­li­ce od tri i po cen­ti­me­tra na­vi­še. Ali, ne­ki maj­sto­ri uspe­šno iz­ra­đu­ju pra­ve mi­ni­ja­tu­re, du­ge od 15 do 30 mm, na ko­je se ne pe­ca­ju sa­mo sit­ne gra­blji­vi­ce već i tro­fej­ni pri­mer­ci ra­znih vr­sta.

Vi­ro­vi u ko­ji­ma sko­balj i dru­ga be­la ri­ba zi­mu­ju mo­gu ne­ka­da da bu­du pu­ni ri­be to­li­ko da ka­že­mo da jed­na le­ži na dru­goj, ali da upr­kos to­me ne po­ka­zu­ju ni naj­ma­nje in­te­re­so­va­nje za na­šu pri­ma­mu i mam­ce. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, ri­bo­lov­cu pre­o­sta­je sa­mo da pro­ba da eks­pe­ri­men­ti­sa­njem ot­kri­je do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju pre­zen­ta­ci­je, si­ste­ma i mam­ca.

I u Sr­bi­ji je iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na otvo­re­nim vo­da­ma vra­ća­ju u vo­du upe­ca­ne ri­be, uklju­ču­ju­ći i one tro­fej­ne. Ali slu­čaj o ko­me ovog pu­ta pi­še­mo je­din­stven je ne sa­mo u na­šim okvi­ri­ma nego ve­ro­vat­no i u svet­skim. Je­dan kru­pan du­nav­ski smuđ već se tri pu­ta sli­kao sa istim ri­bo­lov­cem i sva­ki put na­kon to­ga vra­ćao se u svo­je vo­de­no car­stvo.

U ovom na­stav­ku felj­to­na o jed­noj od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka lo­va štu­ke, na re­du su uput­stva za la­ko, da­le­ko i pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje, ana­li­za naj­bo­ljih pred­ve­za i pred­sta­vlja­nje ne­kih od naj­lov­ni­jih džer­ko­va svih vre­me­na.

Ka­da se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži tač­ki mr­žnje­nja, smu­đa je mno­go te­že uhva­ti­ti na va­ra­li­cu ne­go sta­ci­o­nar­nim me­to­dom, na pri­rod­ni ma­mac (ži­vog ili mr­tvog ke­de­ra, fi­let, par­če...). No va­ra­li­ča­ri ko­ji do­bro po­zna­ju te­re­ne na ko­ji­ma pe­ca­ju i ume­ju da oda­be­ru va­ra­li­cu i pre­zen­tu­ju je na pra­vi na­čin mo­gu da u uslo­vi­ma po­volj­nog vo­do­sta­ja ra­ču­na­ju na uspeh i u pe­ri­o­du pred sam po­če­tak lo­vo­sta­ja.

Ma­lo ko­je pi­ta­nje u ve­zi s pri­bo­rom iza­zi­va to­li­ko in­te­re­so­va­nje kao ono o kva­li­te­tu sta­rih i no­vih če­kr­ka. Jed­ni tvr­de da su old­taj­me­ri bo­lji po svim bit­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, dok dru­gi isto to ka­žu za sa­vre­me­ne ma­ši­ni­ce. A naj­re­al­ni­je bi bi­lo re­ći da je isti­na, kao i u mno­go če­­mu dru­gom, ne­gde na sre­di­ni.