Ume­sto da se pod hit­no po­za­ba­ve tra­že­njem na­či­na ka­ko da što vi­še na­ših ri­bo­lov­nih vo­da bu­de ču­va­no ona­ko ka­ko je Ta­miš ču­van u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je, nad­le­žni ovih da­na bez ika­kvog us­te­za­nja ob­zna­nju­ju da pla­ni­ra­ju da Ri­bo­lo­vač­kom sa­ve­zu Voj­vo­di­ne (jed­nom od po svim kri­te­ri­ju­mi­ma naj­u­spe­šni­jih ko­ri­sni­ka) odu­zmu ga­zdo­va­nje tom re­kom!? 

Bo­sut va­ži za pra­vi ba­bu­škar­ski raj, pa na tu pi­to­mu rav­ni­čar­sku re­ku od pro­le­ća do ka­sne je­se­ni hr­le broj­ni lju­bi­te­lji pe­ca­nja jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih ci­pri­ni­da na­ših vo­da. Me­đu­tim, iako su tu mo­gu­ći i ulo­vi od pre­ko 10-15 kg za dan, ne­ka­da je ve­o­ma te­ško uhva­ti­ti i ne­ko­li­ko ri­ba. A što je još za­ni­mlji­vi­je, ve­li­ki tro­šak na hra­nu, mam­ce i pri­bor če­sto ne ga­ran­tu­je do­bar re­zul­tat; šta­vi­še, de­ša­va se i da naj­bo­lje pro­đu oni ko­ji se od­lu­če za jed­no­sta­van pri­stup, svi­ma do­stup­nu jef­ti­nu pri­ma­mu i naj­kla­sič­ni­je mam­ce

S ob­zi­rom na ve­li­či­nu ko­ju do­sti­že i na sna­gu ko­jom ras­po­la­že, naj­ve­ća evrop­ska slat­ko­vod­na ri­ba je pro­tiv­nik ko­ji za­slu­žu­je ve­li­ki re­spekt i pro­sto pri­mo­ra­va ri­bo­lov­ca ko­ji je ci­lja­no lo­vi da vo­di ra­ču­na o svim ele­men­ti­ma pri­bo­ra ali i o kom­plet­nom pri­stu­pu ri­bo­lo­vu jer i naj­ma­nja gre­ška za po­sle­di­cu mo­že ima­ti gu­bi­tak po­ten­ci­jal­nog  ulo­va ži­vo­ta

Štu­ka se de­ce­ni­ja­ma to­li­ko uspe­šno lo­vi na ne­ke vr­ste va­ra­li­ca da mno­gi ri­bo­lov­ci mi­sle da im sem par lep­ti­ra i ka­ši­ka ni­ka­kvi dru­gi ve­štač­ki mam­ci za tu gra­blji­vi­cu ni­su po­treb­ni. Ali ima i onih ko­ji ma­lim iz­me­na­ma »kla­si­ku« pre­tvo­re u još ubo­ji­ti­je ori­gi­nal­no »oruž­je«

Mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com u ra­znim okol­no­sti­ma ima niz pred­nosti u od­no­su na plov­ka­re­nje i kla­sič­ni du­bin­ka­ški pri­stup. Me­đu­tim, u nekim je si­tu­a­ci­jama ta­kvo pe­ca­nje skop­ča­no sa mno­gim pro­ble­mi­ma, ko­je tre­ba što br­že re­ši­ti ka­ko bi se mog­li ostva­ri­ti ma­kar so­lid­ni re­zul­ta­ti.

Ka­da ri­ba je­de kao lu­da, lo­vi­ćeš je na bi­lo ko­ju va­ra­li­cu, i to ka­ko god da je vo­diš. Ali ne­u­po­re­di­vo su če­šće one si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma mo­ra­mo uskla­di­ti bar ne­ko­li­ko bit­nih kom­po­nen­ti da bi­smo ima­li uspe­ha. Za mno­ge od nas i u to­me je jed­na od ve­li­kih dra­ži ri­bo­lo­va

Ri­bo­lo­vač­ki pri­bor, pri­ma­ma i mam­ci ne­pre­kid­no se raz­vi­ja­ju a nji­ho­va po­nu­da ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu i ve­ći­na nas za­do­volj­stvo na­la­zi i u is­pro­ba­va­nju no­vih pro­iz­vo­da baš kao i u od­la­sci­ma na no­ve te­re­ne i pe­ca­nju na no­ve na­či­ne. Ali ima i si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma naj­kla­sič­ni­ji mo­gu­ći pri­stup da­je fan­ta­stič­ne re­zul­ta­te

Ve­ća ko­li­či­na pri­ma­me fik­si­rana na jed­no me­sto na reč­nom dnu omo­gu­ća­va plov­ka­ro­ši­ma da po­stig­nu vr­lo slič­nu pre­ci­znost u pla­si­ra­nja mam­ca uz hra­nu kao fi­de­ra­ši. Ta­kav pri­stup, ko­ji ni­je nov, ima ne­ka svo­ja pra­vi­la od ko­jih je naš sa­rad­nik uspe­šno od­stu­pio 

Dvo­ji­ca stra­stve­nih va­ra­li­ča­ra do­ži­ve­la su za­jed­nič­ki ri­bo­lov za pam­će­nje, na­kon što su us­pe­li da udru­že­nim sna­ga­ma pre­va­zi­đu niz ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti i da pro­na­đu naj­pre ri­bu ko­ju su ju­ri­li, a on­da i do­bit­nu pre­zen­ta­ci­ju, naj­bo­lje do­ba da­na i naj­lov­ni­je va­ra­li­ce

Upr­kos sla­bom ape­ti­tu ri­be dvo­dnev­ni iz­la­zak na jed­nu od na­ših naj­a­trak­tiv­ni­jih štu­č­jih vo­da ni­je pro­šao bez za­ni­mlji­vih de­ša­va­nja i ne­ko­li­ko le­pih ri­ba, ali je to ostva­re­no uz ve­li­ku upor­nost, mno­go me­nja­nja me­sta i for­si­ra­nje tak­ti­ke ko­ja je ret­ko ka­da pr­vi iz­bor is­ku­snih ri­bo­lo­va­ca u ovom pe­ri­o­du