Ma­la ri­bo­lo­vač­ka udru­že­nja uglav­nom je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem ot­ka­ko čla­na­ri­na ni­je oba­ve­zna da bi se ku­pi­la go­di­šnja do­zvo­la, a ra­bat za nje­nu pro­da­ju je za­ko­nom ogra­ni­čen na naj­vi­še 5%. A od sa­da će iona­ko ma­li pri­ho­di od pro­da­je do­zvo­la bi­ti ne­mi­nov­no znat­no uma­nje­ni zbog tro­ško­va ko­je no­si oba­ve­za po­se­do­va­nja fi­skal­ne ka­se i iz­da­va­nja fi­skal­nih ra­ču­na, i to do te me­re da je pi­ta­nje ko­li­ko će udru­že­nja op­sta­ti i ko­li­ko će njih ima­ti ra­ču­ni­cu da uop­šte iz­da­je do­zvo­le. Ho­će li im dr­ža­va bar ma­lo po­mo­ći, kad im je već u po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na u ne­ko­li­ko na­vra­ta de­be­lo od­mo­gla?

Odav­no je po­zna­to da u Ve­li­koj Mo­ra­vi ima tro­fej­nih so­mo­va, a Pre­drag Ma­le­no­vić je pret­hod­nih go­di­na upi­sao dva ka­pi­tal­ca, od ko­jih je ve­ći me­rio čak 82 kg. Ovog pro­le­ća, me­đu­tim, ostva­rio je pod­vig za ana­le, uhva­tiv­ši u raz­ma­ku od sa­mo če­ti­ri da­na, na istom me­stu, gr­do­si­je od 62 i 50 kg!

Som po pra­vi­lu poč­ne ve­o­ma in­ten­ziv­no da se hra­ni čim se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži dva­na­e­stom po­de­o­ku. U na­sto­ja­nju da na­dok­na­di ener­gi­ju i te­ži­nu iz­gu­blje­nu to­kom zi­me, ne bi­ra plen pre­vi­še, pa se i ka­pi­tal­ni pri­mer­ci mo­gu uspe­šno lo­vi­ti, i to ne­ret­ko i na va­ra­li­ce a ne sa­mo na pri­rod­ne mam­ce. Na Šu­ma­dij­skom mo­ru već je pao i ori­jaš tro­ci­fre­ne ki­la­že!

Ka­da se to­kom apri­la vo­da u plit­kim de­lo­vi­ma aku­mu­la­ci­ja znat­ni­je za­gre­je, tu po­hr­le ra­zni ci­pri­ni­di ka­ko bi po­tra­ži­li i hra­nu i me­sto za mrest. Ri­bo­lov­ci ko­ji us­pe­ju da na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma pro­na­đu ba­bu­šku mo­gu uz do­bru pri­pre­mu, od­go­vara­ju­ću hra­nu i do­bro iza­bra­ne mam­ce iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­ti

Bo­dor­ka je prak­tič­no pod­jed­na­ko ak­tiv­na pre­ko ce­le go­di­ne, pa i u naj­hlad­ni­jem pe­ri­o­du. Ali i ovoj le­poj ma­loj ri­bi pri­ja oto­plje­nje i če­sto na sa­mom po­čet­ku pro­le­ća od­lič­no ra­di, kao da žu­ri da se što vi­še na­je­de pre ne­go što se sa­svim raz­mr­da­ju nje­ni di­rekt­ni kon­ku­ren­ti za hra­nu. Za­to su u ovom pe­ri­o­du mo­gu­ća i ne­za­bo­rav­na pe­ca­nja ove vr­ste, a jed­no ta­kvo do­ži­veo je ne­dav­no i naš sa­rad­nik

Odav­no su pro­šla vre­me­na ka­da su i pro­seč­no ve­šti ri­bo­lov­ci ba­bu­šku na ve­ći­ni na­ših vo­da ko­je na­sta­nju­je mo­gli od ra­nog pro­le­ća do ka­sne je­se­ni hva­ta­ti u ve­li­kim ko­li­či­na­ma. Sa­da se sko­ro svu­da za iole bo­lji ulov tre­ba do­bro pri­pre­mi­ti i pri­lič­no po­tru­di­ti čak i u ovom pe­ri­o­du, ka­da se »ba­ba« in­ten­ziv­no hra­ni, spre­ma­ju­ći se za mrest

Ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da se štu­ka svu­da na sve­tu još uvek naj­bo­lje lo­vi na raz­ne me­tal­ne va­ra­li­ce (lep­ti­re, ka­ši­ke, spi­ner­bej­to­ve...) u pi­ta­nje do­vo­di ana­li­za po­da­ta­ka ko­ju je ne­dav­no ob­ja­vio je­dan od naj­ti­ra­žni­jih i naj­ce­nje­ni­jih ri­bo­lo­vač­kih ma­ga­zi­na na na­šem kon­ti­nen­tu. Naš sa­rad­nik, s dru­ge stra­ne, tvr­di da je nje­go­vo is­ku­stvo sa jed­nim od naj­pot­ce­nje­ni­jih ve­štač­kih ma­ma­ca ve­o­ma po­zi­tiv­no, pa ga sto­ga i pre­po­ru­ču­je

Ri­bo­lov­ci če­sto s pra­vom kr­ti­ti­ku­ju po­je­di­ne upra­vlja­če ri­bo­lov­nim vo­da­ma za ne­do­vo­ljan an­ga­žman, ali ne­ki oče­ku­ju od njih da ra­de i ono za šta uop­šte ni­su nad­le­žni ili da se izbore i sa onim problemima ko­je iz ra­znih raz­lo­ga ne mo­gu da re­še na efi­ka­san na­čin

Sa zna­čaj­ni­jim za­gre­va­njem va­zdu­ha i vo­da i in­ten­ziv­ni­jom ak­tiv­no­šću be­le ri­be ra­stu i šan­se za us­pe­šan lov gr­ge­ča na ve­štač­ke mam­ce. Ali ka­ko su oni sa­da pred mre­stom, tre­ba ih naj­pre pro­na­ći, a on­da do­brim iz­bo­rom va­ra­li­ce i pra­vil­nom pre­zen­ta­ci­jom iza­zva­ti na na­pad

Ukup­no uzev, po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci ni­je do­ne­lo ne­za­pam­će­no do­bar lov be­le ri­be na Li­mu, ali su oni ko­ji su re­dov­no iz­la­zi­li i ume­li da pre­po­zna­ju iz­gled­ne te­re­ne u raz­li­či­tim uslo­vi­ma ipak če­sto do­bro pro­la­zi­li. A ta­kve ve­sti se me­đu ri­bo­lov­ci­ma br­zo ši­re, pa ni­je ne čudi što je na udar­nim me­sti­ma prak­tič­no sva­ko­dnev­no bi­lo i ko­le­ga iz uda­lje­nih kra­jeva