De­ce­ni­ja­ma je vla­da­lo uve­re­nje da je gra­blji­vi­ce vu­čom va­ra­li­ca iz čam­ca po­kre­ta­nog sna­gom mo­to­ra mo­gu­će loviti sa­mo na mo­ru ili na ve­li­kim je­ze­ri­ma. Me­đu­tim, u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sve je vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na taj na­čin vr­lo uspe­šno lo­ve na na­šim ve­li­kim re­ka­ma. Je­dan od njih je i naš du­go­go­di­šnji iz­ve­štač sa ko­sto­lač­kih te­re­na, ko­ji je svo­ja pr­va is­ku­stva u tro­ling ri­bo­lo­vu na Du­na­vu ne­se­bič­no po­de­lio sa ko­le­ga­ma

Lov smu­đa ve­štač­kim mam­ci­ma u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne po pra­vi­lu se svo­di na što spo­ri­je vo­đe­nje si­li­ko­na­ca mon­ti­ra­nih na džig gla­ve do­volj­ne te­ži­ne da ih mo­že­mo po­vlači­ti sa­svim bli­zu dna. Me­đu­tim, neo­bič­no to­plo vre­me i osci­la­ci­je vo­do­sta­ja uči­ni­li su da ove zi­me i po­na­ša­nje ri­ba i na­či­ni na ko­je ih lo­vi­mo bu­du ne­ret­ko sa­svim dru­ga­či­ji ne­go ina­če, o če­mu sve­do­či i ovo is­ku­stvo na­šeg stal­nog sa­rad­ni­ka

Uklju­či­va­nje po­je­di­na­ca u ko­lek­tiv­ne ak­ci­je po­ma­ga­nja dru­gi­ma ili una­pre­đi­va­nja za­jed­ni­ce ni­su stra­ne lju­di­ma u Sr­bi­ji, ali u ri­bo­lo­vu i u bri­zi za ri­bo­lov­ne vo­de to se ret­ko sre­će, kao da oče­ku­je­mo da ne­ko dru­gi ume­sto nas za­vr­ne ru­ka­ve i uči­ni nam pri­ro­du či­sti­jom a ri­blji fond bo­ga­ti­jim

Nat­pro­seč­no ni­zak vo­do­staj to­kom ce­le go­di­ne od­ra­zio se i na po­na­ša­nje ri­ba i na ulo­ve ri­bo­lo­va­ca. Ne­što od to­ga mo­glo se pred­vi­de­ti i od­vi­ja­lo se u skla­du sa oče­ki­va­nji­ma, kao što je ve­o­ma do­bar rad so­ma, ali je bi­lo i ne­kih iz­ne­na­đe­nja ko­ji­ma je ma­li broj ko­le­ga us­peo da se u ho­du pri­la­go­di

Po­zna­to je da u hlad­noj vo­di mno­ge vr­ste ci­pri­ni­da ume­ju da bu­du vr­lo iz­bir­lji­ve i da če­sto ni­je ni­ma­lo la­ko ni upi­sa­ti se čak i na te­re­ni­ma bo­ga­tim ra­znim vr­sta­ma ri­ba. Baš na ta­kvu si­tu­a­ci­ju na­i­šla je tro­čla­na eki­pa vr­snih fi­de­ra­ša, ali su uz do­sta tru­da ipak us­pe­li da pro­đu sa­svim so­lid­no

Na­vi­ke na­ših štu­ka­ro­ša u po­gle­du vr­sta i ve­li­či­na va­ra­li­ca ko­je ko­ri­ste pro­me­ni­le su se do­ne­kle u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na. Ali i da­lje ima mno­go ko­le­ga ko­je sa ne­ve­ri­com gle­da­ju na one ko­ji ba­ca­ju ve­li­ke vo­ble­re, džer­ko­ve, si­li­kon­ce i dru­ge ve­štač­ke mam­ce

Neo­če­ki­va­ne ve­li­ke pa­da­vi­ne sre­di­nom pr­ve po­lo­vi­ne de­cem­bra po­kva­ri­le su uslo­ve za ri­bo­lov na ma­šim ve­li­mi rav­ni­čar­skim re­ka­ma. Ali, po prin­ci­pu da dok jed­nom ne smrk­ne dru­gom ne sva­ne, ta si­tu­a­ci­ja do­ne­la je iz­u­zet­no pro­duk­ti­van »van­red­ni« cug gr­ge­ča, ko­ji su mno­gi lju­bi­te­lji ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nje ve­o­ma do­bro is­ko­ri­sti­li

Spi­sak na­ših ko­mer­ci­jal­nih je­ze­ra na ko­ji­ma se krup­ni ci­pri­ni­di osim mo­der­nim ša­ran­džij­skim pri­bo­rom i pri­stu­pom mo­gu pe­ca­ti i na me­tod-fi­der pro­du­žen je ne­dav­no i ve­li­kim je­ze­rom rib­nja­ka Mi­ka Alas. Ta­ko od sa­da broj­ni »me­to­da­ši« iz glav­nog gra­da i ši­re oko­li­ne vi­še ne mo­ra­ju da pu­tu­ju i vi­še od ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­me­ta­ra do pr­ve vo­de na ko­joj mo­gu pe­ca­ti na omi­lje­ni na­čin. A već sa­da je iz­ve­sno da će na »Mi­ki« i te ­ka­ko bi­ti bi­ti do­brog me­tod ri­bo­lo­va

Je­se­nji cug mre­ne na Du­na­vu ni ove go­di­ne ni­je iz­o­stao, ali je zbog ne­po­volj­nih uslo­va po svoj pri­li­ci bio kra­ći i ma­nje iz­da­šan ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, oni ko­ji su ima­li ma­lo sre­će i vo­lje da i po lo­šem vre­me­nu iza­đu na ne­ki od udar­nih re­vi­ra ni­su osta­li bez uz­bu­dlji­ve ak­ci­je i le­pih ulo­va

Ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca vo­di evi­den­ci­ju iz­la­za­ka na vo­du i ulo­va, ta­ko da za­ključ­ke i o vla­sti­toj uspe­šno­sti i o iz­da­šno­sti ra­znih te­re­na, pri­stu­pa, ma­ma­ca itd. ve­ći­na nas do­no­si pre­vas­hod­no na osno­vu uti­sa­ka, ko­ji mo­gu bi­ti i te ­ka­ko var­lji­vi, kao što po­ka­zu­je i ne­dav­na ana­li­za ko­ju je na osno­vu svog pe­ca­ro­škog dnev­ni­ka na­pra­vio naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik