Ima mno­go isti­ne u sta­roj do­set­ki ko­ja ka­že da iako sko­ro sva­ko ko pe­ca pri­želj­ku­je bo­ga­te ulo­ve u sva­kom iz­la­sku, svu­da na sve­tu 10% ri­bo­lov­ca hva­ta 90% ri­be. Raz­log za to vr­lo je jed­no­sta­van – ma­li je broj onih ko­ji su sprem­ni da o sva­kom pe­ca­nju una­pred do­bro raz­mi­sle i za nje­ga se te­melj­no pri­pre­me

Me­đu ša­ran­dži­ja­ma već vi­še od tri de­ce­ni­je po­sto­ji oštra po­de­la na tra­di­ci­o­na­li­ste i one ko­ji pe­ca­ju jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih slat­ko­vod­nih ri­ba na mo­der­ni na­čin. Ma­li je broj spe­ci­ja­li­sta za ovu ri­bu ko­ji uop­šte po­mi­šlja­ju na kom­bi­no­va­nje ta dva pri­stu­pa, a tekst ko­ji je pred va­ma po­ka­zu­je ka­ko baš to mo­že bi­ti re­cept za uspeh

Ba­bu­ška va­ži za ri­bu sa pri­lič­no ši­ro­kim je­lov­ni­kom, ko­ja se mo­že uspe­šno lo­vi­ti na raz­ne me­sne mam­ce, hleb, ku­ku­ruz, valj­ke, ma­le boj­li­je itd. No ni­je sve­jed­no šta će­mo joj ka­da po­nu­di­ti, jer se nje­ne pre­fe­ren­ci­je me­nja­ju sa pro­me­nom tem­pe­ra­tu­re vo­de. Evo na šta to­kom pro­le­ća i na po­čet­ku le­ta ovu po­pu­lar­nu vr­stu pe­ca je­dan od naj­u­spe­šni­jih spe­ci­ja­li­sta

Na sa­mom kra­ju ka­len­dar­skog pro­le­ća ša­ran je na go­to­vom ce­lom to­ku kroz Sr­bi­ju ra­dio ta­ko do­bro da to ne pam­te ni naj­sta­ri­ji ri­bo­lov­ci sa ove re­ke. Me­đu­tim, ak­tiv­nost ri­be ni­je bi­la ista pre­ko ce­log da­na, a ne­ret­ko se »vo­de­na li­si­ca« ja­vlja­la sa­mo po mra­ku, i to, na­rav­no, naj­bo­lje na po­zi­ci­ja­ma ko­je su re­dov­no hra­nje­ne

Sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na na­šim sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma ci­lja­no lo­vi gr­ge­ča, ka­ko va­ra­li­ča­re­njem, ta­ko i na pri­rod­ne mam­ce. Ali još uvek ne­ma mno­go onih ko­ji tro­fej­ne ri­be te vr­ste po­ku­šavaju da do­bi­ju na ke­de­ra, pe­ca­ju­ći pri tom uz sa­mu oba­lu, na štap bez ma­ši­ni­ce

Ni­je ret­kost ni da som tra­ži hra­nu na po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma ri­bo­lov­ci ba­ca­ju pri­ma­mu za be­lu ri­bu, ba­bu­šku i ša­ra­na, a ni da za­gri­ze na ne­ki ma­mac na­me­njen ci­pri­ni­di­ma. Ali ve­o­ma ret­ko se de­si da ka­pi­tal­ni »br­ka« sa oba­le bu­de iz­va­đen pri­bo­rom pri­me­re­nim znat­no ma­njim ri­ba­ma

Pre­su­de ko­ji­ma se op­tu­žni­ce za kri­vo­lov od­ba­cu­ju iz raz­li­či­tih raz­lo­ga ni­su ret­kost i ni­je ih ne­mo­gu­će raz­u­me­ti. Ali ni­je la­ko shva­ti­ti od­lu­ku da se mre­že pro­na­đe­ne u vo­di ili na oba­li vo­de na ko­joj pri­vred­ni ri­bo­lov ni­je do­zvo­ljen vra­te li­ci­ma osum­nji­če­nim za ri­bo­kra­đu, a ko­ja pri tom ni­su pro­fe­si­o­nal­ni ri­ba­ri i uz to su se bra­ni­li tvrd­nja­ma da taj alat ni­je nji­hov i da s njim ne­ma­ju ama baš ni­ka­kve ve­ze

Ka­da gra­blji­vi­ca po­ka­že iz­ve­sno in­te­re­so­va­nje za va­ra­li­cu ko­ju joj nu­di­mo, ali u po­sled­nji čas od­u­sta­ne od na­pa­da, mo­že­mo pri­me­ni­ti ne­ko­li­ko tri­ko­va da pro­ba­mo da je vi­še is­pro­vo­ci­ra­mo. Je­dan od njih je da joj istu va­ra­li­cu po­nu­di­mo na dru­ga­či­ji na­čin, ali ima i dru­gih mo­gu­ćnosti . Naš do­pi­snik iz Do­njeg Pod­ri­nja pro­na­šao je ne­ko­li­ko for­mu­la uspe­ha u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma

Uča­u­re­ni cr­vi na pr­vi po­gled za­i­sta ne de­lu­ju kao ne­što što bi ri­bi mo­glo bi­ti pri­vla­čan za­lo­gaj i ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ih pro­sto iz­ba­ci iz ku­ti­ji­ce ili si­ste­mat­ski za­o­bi­la­zi pri bi­ra­nju ono­ga što će oka­či­ti na udi­cu. A ča­u­re (za ko­je se odo­ma­ćio i en­gle­ski na­ziv »ka­ste­ri«) mo­gu če­sto bi­ti ključ­ni adut na­šeg uspe­ha u lo­vu mno­gih vr­sta, kao što će­te pro­či­ta­ti i u ovom tek­stu

Te­o­ri­ja o efi­ka­sno­sti raz­li­či­tih bo­ja i de­ze­na ve­štač­kih ma­ma­ca tj. o nji­ho­voj pri­vlač­no­sti za slat­ko­vod­ne i mor­ske ri­be ima ve­o­ma mno­go. A bez pre­te­ri­va­nja se mo­že re­ći da su sve do­ne­kle tač­ne, tj. da je sva­ku mo­gu­će pot­kre­pi­ti ne­kim pri­me­ri­ma iz is­ku­stva ra­znih ri­bo­lo­va­ca, ali isto ta­ko na­ći i do­ka­ze da ne va­že uvek i svu­da. U tek­stu ko­ji sle­di, osvr­nu­će­mo se ukrat­ko na ne­ke od njih