O to­me ka­ko se ce­lo­kup­na pri­ro­da, uklju­ču­ju­ći i ri­be, pri­la­go­đa­va i me­nja od­lič­no go­vo­ri i to što se ove zi­me smuđ ne­ko­li­ko ne­de­lja od­lič­no pe­cao prak­tič­no u cen­tru Be­o­gra­da, iz­me­đu mo­sta Ga­ze­la i ušća, upr­kos ve­li­kom ri­bo­lo­vač­kom pri­ti­sku i či­nje­ni­ci da se tu u re­ku uli­va­ju ot­pad­ne vo­de ve­li­kog de­la na­še pre­sto­ni­ce

Zimi je sko­balj gru­pi­san u ve­li­ka ja­ta, pa ga mo­že­mo ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ti ako mu po­nu­di­mo od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu i ma­mac. No to ni­je »jed­no­smer­na uli­ca«, bu­du­ći da se ova ću­dlji­va ri­ba ne po­na­ša isto ni sva­kog da­na na istom me­stu, a po­go­to­vo ne na raz­li­či­tim re­ka­ma, što vr­sni ni­ški plov­ka­roš naj­bo­lje do­ka­zu­je ostva­ru­ju­ći na Ju­žnoj Mo­ra­vi i na re­ci Stru­mi u Bugarskoj sjaj­ne ulo­ve pri­me­nom pot­pu­no dru­ga­či­jih tak­ti­ka

Go­di­na­ma se u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne ra­zni ma­nji ci­pri­ni­di uspe­šno hva­ta­ju na de­lu ka­na­la Du­nav–Ti­sa–Du­nav kod Ba­ča, gde se u ovom pe­ri­o­du re­dov­no gru­pi­šu. Ali iako ri­be tu ne­spor­no ima do­sta i pe­ca­nje ni­je na­ro­či­to te­ško, raz­li­ke u ukup­nom ulo­vu mo­gu bi­ti i dra­stič­ne, jer oni ko­ji se vi­še po­tru­de i oda­be­ru pra­vi­lan pri­stup mo­gu za ne­ko­li­ko sa­ti po­pri­lič­no na­pu­ni­ti ču­var­ku, a oni ko­ji lo­ve po prin­ci­pu »kad ho­će – ho­će« za isto vre­me do­bi­ju tek po­ne­ki ko­mad

Fi­der teh­ni­ka za­sno­va­na je na ve­o­ma pre­ci­znom pla­si­ra­nju pri­ma­me, i to pri sva­kom za­ba­ča­ju, či­me se br­zo stva­ra hra­ni­li­šte na dnu i ri­ba pod­sti­če da se na nje­mu za­dr­ži i in­ten­ziv­no ­hra­ni. Iole is­ku­sni fi­de­ra­ši, me­đu­tim, zna­ju da su šan­se za uspeh uvek ve­će ta­mo gde se re­dov­no pe­ca i sled­stve­no stal­no do­hra­nju­je, pa ja­ta ri­ba stek­nu na­vi­ku da na takvim po­zi­ci­jama bo­ra­ve ili da bar sva­ko­dnev­no na njih svra­ća­ju. No prem­da ni­je iz­ve­sno da će­mo po­ten­ci­jalnu lo­vi­nu br­zo pri­vu­ći na me­sto na kom du­že vre­me ni­je bi­lo ni­čeg za je­lo, uz pra­vi­lan pri­stup i ma­lo sre­će i to je mo­gu­će

Ve­li­ka eks­pan­zi­ja me­tod va­ri­jan­te mo­der­nog ri­bo­lo­va s hra­ni­li­com, ko­jom se ci­lja­no lo­ve krup­ni­ji ci­pri­ni­di, ka­ko na ma­lim za­tvo­re­nim vo­da­ma (tj. na re­vi­ri­ma »uhva­ti i pu­sti« ti­pa), ta­ko i na otvo­re­nim, uči­ni­la je da se pri­se­ti­mo da su ne­ki ele­men­ti ta­kvog pri­stu­pa i po­je­di­ni de­lo­vi pri­bo­ra (pre sve­ga hra­ni­li­ce) de­ce­ni­ja­ma ko­ri­šće­ni na re­ka­ma i ka­na­li­ma u na­šoj ze­mlji i okru­že­nju

Ni­je iole is­ku­sni­jim ri­bo­lov­ci­ma ne­po­zna­to da pre­da­to­ri mo­gu da se na­vik­nu na ne­ke va­ra­li­ce i pre­zen­ta­ci­je s ko­ji­ma se če­sto sre­ću i da poč­nu da ih iz­be­ga­va­ju. S dru­ge stra­ne, ima i ve­štač­kih ma­ma­ca či­ja lov­nost, či­ni se, da­nas ni­je ni­šta ma­nja ne­go pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ili pre sto­ti­nak go­di­na. Iz­me­đu tih kraj­no­sti sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti for­mu­lu uspe­ha