Na velikom de­lu to­ka kroz na­šu ze­mlju, pa i bli­zu ušća, Ti­sa je vr­lo bo­ga­ta raz­nom ri­bom, zbog če­ga je ka­da se ču­je da je be­la pro­ra­di­la na fi­der ma­sov­no po­ho­de i ri­bo­lov­ci iz uda­lje­ni­jih me­sta. Ta­da ni­je la­ko na­ći slo­bod­nu iole iz­gled­nu po­zi­ci­ju, ali su naš sa­rad­nik i nje­go­vi pri­ja­te­lji us­pe­li u to­me i ve­o­ma le­po pro­šli

Kad se fi­de­ra­ši­ma isto­vre­me­no ja­vlja­ju krup­ne ri­be ko­je tra­že sup­til­ni­ji pri­stup i one ko­je je te­ško iz­va­di­ti bez gru­bljeg si­ste­ma, ni­je la­ko opre­de­li­ti se tj. na­ći na­čin da se jed­na­ko uspe­šno lo­ve i jed­ne i dru­ge. Ali ta­kvo pe­ca­nje je baš zbog to­ga vr­lo za­ni­mlji­vo, a mo­že bi­ti i iz­u­zet­no uspe­šno...

Ako po­sto­ji je­dan pro­iz­vod či­ju po­zi­ci­ju za­sad ni­je us­pe­la da po­lju­lja ni­jed­na re­vo­lu­ci­ja u ri­bo­lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma, on­da je to lep­ti­ra­sta va­ra­li­ca. Ovog pu­ta se ba­vi­mo mo­de­li­ma mi­ni­mal­ne te­ži­ne, ko­ji su po mi­šlje­nju na­šeg sa­rad­ni­ka ne­pre­va­zi­đe­ni za lov štu­ke na plit­kom te­re­ni­ma

Ka­da se po­me­ne Go­lu­bac, sva­ki naš fi­de­raš pr­vo po­mi­sli na krup­ne ba­bu­ške, uz ko­je se kod tog me­sta sme­šte­nog na ula­zu u Đer­dap­sku kli­su­ru če­sto hva­ta­ju i le­pi ša­ra­ni. Ali ovog pu­ta su dvo­ji­ca vr­snih ri­bo­lo­va­ca osim te dve vr­ste iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­li i sko­ba­lja, šlji­va­ra i plo­ti­cu

Ša­ra­na na na­šim ve­li­kim re­ka­ma ci­lja­no pe­ca­ju hi­lja­de lju­di, od ko­jih mno­gi ima­ju vi­še­de­ce­nij­sko is­ku­stvo i ve­li­ko zna­nje. Ali ma­lo je onih ko­ji se mo­gu po­hva­li­ti ulo­vi­ma po ne­ko­li­ko ri­ba te­žih od 10 kg sva­ke se­zo­ne. Je­dan od ta­kvih za na­še či­ta­o­ce ot­kri­va bit­ne ele­men­te svog uspe­ha, uklju­ču­ju­ći hi­dro­lo­ško-me­te­o­ro­lo­ške uslo­ve ko­ji mu re­dov­no da­ju krup­nu ri­bu

Jed­na od či­nje­ni­ca ko­je i ve­li­ki broj is­ku­snih ša­ran­dži­ja če­sto gu­bi iz vi­da je­ste to da na hra­ni­li­štu mo­že bi­ti ve­o­ma mno­go ri­ba, ali da se one naj­krup­ni­je če­sto dr­že ma­lo po stra­ni. Naš naj­u­spe­šni­ji tak­mi­čar, ko­ji po­sled­njih go­di­na ve­li­ki deo vre­me­na po­sve­ću­je lo­vu »kra­lja ci­pri­ni­da«, ne­dav­no je to ve­o­ma do­bro is­ko­ri­stio