Ve­čer­nji lov smu­đa po­čeo je ner­vo­zom zbog za­u­ze­tog me­sta da bi se ve­o­ma br­zo pre­tvo­rio u vi­še­sat­no na­te­za­nje s ogrom­nim so­mom, ko­je je okon­ča­no tro­fej­nim ulo­vom, sli­ka­njem za uspo­me­nu i vra­ća­njem ori­ja­ša u vo­du

Je­dan od naj­u­spe­šni­jih ša­ran­dži­ja u do­njem to­ku Ta­mi­ša pri­me­nju­je ori­gi­na­lan i vr­lo eko­no­mi­čan pri­stup, ko­ji mu omo­gu­ća­va da uz mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu pri­ma­me br­zo pri­vu­če ša­ra­na na svo­je me­sto i uhva­ti ga na uvek isti ma­mac

Ova pr­o­leć­na i let­nja se­zo­na na Ta­mi­šu su u zna­ku od­lič­nog ra­da ša­ra­na, ali se mno­gi ri­bo­lov­ci ža­le ka­ko ulo­vi ba­bu­ške i be­le ri­be ume­ju i da pod­ba­ce. Naš sa­rad­nik bio je ne­ko­li­ko da­na na jed­nom od udar­nih te­re­na i od­lič­no pro­šao, na­kon če­ga je za­klju­čio da je glav­ni fak­tor uspe­ha ak­tiv­no pe­ca­nje, s če­stim do­hra­nji­va­njem

Iako ša­rani u pri­ro­di na­la­ze sa­mo ku­ku­ruz ko­ji lju­di ba­ce u vo­du, ne­ma spo­ra oko to­ga da se la­ko na­vik­nu na nje­ga i da ga ra­do je­du. A ka­ko pri­tom ni­je skup, la­ko se na­ba­vlja i ču­va i jed­no­stav­no spre­ma za upo­tre­bu, ne čudi što mno­gi i da­lje na nje­ga pe­ca­ju. Ovog pu­ta ot­kri­va­mo vam ka­ko to ra­di jed­na od naj­u­spe­šni­jih eki­pa sa na­ših otvo­re­nih vo­da

Lov tol­sto­lo­bi­ka na »teh­no­plank­ton ta­ble­te« u ve­li­koj je eks­pan­zi­ji na na­šim vo­da­ma u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da je uz ma­lo sre­će i bez ve­li­kog tro­ška mo­gu­će za dan uhva­ti­ti dvo­ci­fre­ni broj krup­nih i uz to vr­lo bor­be­nih ri­ba. Baš ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta

Ta­mo gde se mno­go pe­ca po pra­vi­lu ne­ma pre­vi­še ri­be, a je­din­ke ko­je u ta­kvim uslo­vi­ma ži­ve po­sta­ju vr­lo opre­zne i ni­je ih la­ko na­ve­sti da na­pad­nu ve­štač­ki ma­mac, po­go­to­vo ako su ta­kav ili nje­mu vr­lo sli­čan mno­go pu­ta vi­de­le i ima­le s njim ne­pri­jat­no is­ku­stvo. Ipak, i na pri­ti­sku iz­lo­že­nim vo­da­ma mo­že­mo do­bro pro­ći uko­li­ko se po­tru­di­mo i sve što mo­že­mo ra­di­mo dru­ga­či­je ne­go što je uobi­ča­je­no