Iako du­go pri­sut­ni u po­nu­di ve­ći­ne fir­mi pro­gra­mom iole ozbilj­ni­je ori­jen­ti­sa­nih na lov gra­blji­vi­ca, vi­še­del­ni blin­ke­ra­ški šta­po­vi se tek u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ne­što če­šće vi­đa­ju u ru­ka­ma ri­bo­lo­va­ca. Da­nas, na­ime, kon­struk­to­ri i pro­iz­vo­đa­či lakše uspe­va­ju da na­pra­ve ova­kve va­ra­li­čar­ce ta­ko da oni po ak­ci­ji, ba­lan­su, ose­tlji­vo­sti i osta­lim bit­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ne za­o­sta­ju za dvo­del­ci­ma. Evo jed­nog do­brog pri­me­ra za to...

Va­ri­jan­ta fi­der ri­bo­lo­va, osmi­šlje­na pre sve­ga za lov ša­ra­na i krup­nih ba­bu­ški i de­ve­ri­ka na ve­li­kim ci­pri­ni­di­ma vr­lo bo­ga­tim ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, a me­đu ri­bo­lov­ci­ma ši­rom Evro­pe pa i kod nas po­zna­ta pod ime­nom me­tod, sve se vi­še ko­ri­sti i na tzv. otvo­re­nim vo­da­ma. I tu se po­ka­za­la kao vr­lo efi­ka­sna u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma, ali uz po­što­va­nje od­re­đe­nih pra­vi­la 

Eki­pa na­ših vr­snih ba­so­lo­va­ca za­pu­ti­la se ovog pro­le­ća na oko 500 km dug put iz Ku­le do Opu­ze­na ka­ko bi se opro­ba­la u lo­vu ve­li­ko­u­stog ba­sa na te­re­ni­ma bli­zu ušća Ne­re­tve u mo­re, ko­ji­ma po bo­gat­stvu tom ri­bom i pro­seč­noj lov­noj ve­li­či­ni te­ško da ima prem­ca na na­šem kon­ti­nen­tu

Naj­jed­no­stav­ni­je kla­sič­ne va­ra­li­ce na­pra­vlje­ne od me­ta­la kao da su po­sled­njih de­ce­ni­ja ma­lo is­pa­le iz mo­de pred na­le­tom hi­per­re­a­li­stič­nih ve­štač­kih ma­ma­ca ra­znih ti­po­va. Oni ko­ji od ka­ši­ka ne od­u­sta­ju svo­jim re­zul­ta­ti­ma nas, me­đu­tim, če­sto pod­se­ća­ju da nji­ho­va efi­ka­snost ni da­nas ni­je ni­šta ma­nja ne­go ra­ni­je i da ih ne tre­ba tek ta­ko za­bo­ra­vi­ti

Za­hva­lju­ju­ći do­ma­ćin­skom ga­zdo­va­nju Ri­bo­lo­vač­kog sa­ve­za Voj­vo­di­ne, tj. po­žr­tvo­va­nom i stal­nom ra­du ri­bo­ču­var­ske slu­žbe, po­pu­la­ci­ja sko­ro svih vr­sta ri­ba pa i ci­pri­nid­nih u Ta­mi­šu je u po­sled­njih de­se­tak go­di­na pri­met­no uve­ća­na, te se uz do­bro oda­bra­no me­sto i tak­ti­ku, s ma­lom ko­li­či­nom pri­hra­ne i na sa­mo je­dan ma­mac pro­đe iz­u­zet­no do­bro

Ka­da se po­gle­da­ju ku­ti­je s va­ra­li­ca­ma ko­je na vo­du no­se ov­da­šnje bu­cov­dži­je, re­klo bi se da po pi­ta­nju lov­no­sti raz­li­či­tih de­ze­na ne­ma ve­li­kih ne­do­u­mi­ca i da oni ne­u­pa­dlji­vi od­no­se ube­dlji­vu pre­va­gu. No da li je baš ta­ko?