Ne tre­ba da ima­mo mno­go ri­bo­lo­vač­kog is­ku­stva da bi­smo zna­li da po­sto­je ma­li, sred­nje ve­li­ki i ve­li­ki mam­ci. Za njih se opre­de­lju­je­mo pre sve­ga za­vi­sno od ve­li­či­ne ri­be ko­ju u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji oče­ku­je­mo. Ali mno­ge ko­le­ge gu­be iz vi­da da je ve­o­ma če­sto na­čin po­sta­vlja­nja mam­ca jed­na­ko bi­tan fak­tor nje­go­ve pri­vlač­no­sti kao i vr­sta i ve­li­či­na na udi­ci po­nu­đe­nog za­lo­ga­ja, pa ih na tu či­nje­ni­cu vre­di po­vre­me­no podsetiti...

Ote­ža­nje je kod ovog si­ste­ma tik uz udi­cu, što omo­gu­ća­va da­le­ke i pre­ci­zne za­ba­ča­je i sa­vr­še­nu kon­tro­lu mam­ca prili­kom vo­đe­nja. Ali uteg ni na ko­ji na­čin ne ogra­ni­ča­va kre­ta­nje va­ra­li­ce, ko­ju ri­ba usi­sa­va sa­svim la­ko, bez ot­po­ra, što je je­dan od glav­nih kva­li­te­ta dži­ka ri­ga, ko­ji je uz to zgo­dan za pe­ca­nje na kr­še­vi­tim te­re­ni­ma i pri­men­ljiv i u ul­tra­lajt i u naj­te­žem va­ra­li­ča­re­nju

Na pr­vi po­gled vr­ho­vi fi­der šta­pa ne­u­pu­će­nom ri­bo­lov­cu iz­gle­da­ju isto, pa ni­je čud­no što ta­kav na njih ne­će obra­ti­ti du­žnu pa­žnju. Is­ku­sni fi­de­ra­ši, me­đu­tim, i te ka­ko do­bro zna­ju ko­li­ko uti­ca­ja taj deo na­pra­vljen od pu­nog kar­bo­na ili fi­ber­gla­sa ima i na za­ba­ci­va­nje i na in­di­ka­ci­ju tr­za­ja i na za­ma­ra­nje ri­be, pa svim tim i na na­še ulo­ve, te sto­ga pri­li­kom sva­ke na­bav­ke šta­pa i sva­kog ri­bo­lo­va o vr­hu po­seb­no vo­de ra­ču­na

Hra­na ko­jom že­li­mo da pri­vu­če­mo ve­li­ke reč­ne ri­be mo­ra ima­ti do­sta krup­nih sa­sto­ja­ka, bi­ti do­volj­no te­ška da je vo­da ne od­ne­se pre­da­le­ko od hra­ni­li­šta i do­volj­no le­plji­va da ne is­pad­ne pre­br­zo iz hra­ni­li­ce, ali ne pre­vi­še, ka­ko ne bi osta­la u njoj du­že od pet­na­e­stak mi­nu­ta, na ko­li­ko tre­ba za­ba­ci­va­ti. A ka­da je na­me­nje­na mre­ni i ša­ra­nu, zna se i ko­jih bi aro­ma bi­lo po­želj­no da bu­de

Ko­li­ko smo sa­mo pu­ta bi­li u si­tu­a­ci­ji da na­kon što smo pro­ba­li sve što nam je pa­lo na pa­met i što smo ima­li pri ru­ci za­klju­či­mo: »Ne vre­di, da­nas ri­ba ne je­de!«. Ne­ka­da taj pro­blem ni­je re­šiv, ali u ne­kim pri­li­ka­ma vre­di uči­ni­ti ne­što o če­mu ma­lo ko raz­mi­šlja i pro­me­ni­ti po­la­zi­šte – ako gra­blji­vi­ca ni­je glad­na, to ne zna­či da ne­će pro­ba­ti da ote­ra ulje­za sa svo­je te­ri­to­ri­je

Uspe­šne ri­bo­lov­ce od onih dru­gih raz­li­ku­je pre sve­ga to što uvek na­sto­je da što bo­lje pro­a­na­li­zi­ra­ju kon­kret­ne uslo­ve na vo­di i oda­be­ru naj­bo­lji pri­stup za njih, pri če­mu vo­de ra­ču­na o sva­koj sit­ni­ci. A ko­li­ko i ne­ka na­o­ko be­zna­čaj­na stvar mo­že uti­ca­ti na ko­nač­ni is­hod ri­bo­lo­va, od­lič­no se vi­di iz ovog pri­lo­ga

Shi­ma­no va­ra­li­čar­ci vi­še i vi­še sred­nje kla­se odav­no su na do­brom gla­su jer su zna­lač­ki osmi­šlje­ni i ta­ko na­pra­vlje­ni da omo­gu­ća­va­ju op­ti­mal­no pre­zen­to­va­nje i vo­đe­nja mam­ca, kao i efi­ka­sno za­ma­ra­nje za­ka­če­ne ri­be. No­vom se­ri­jom Yasei LTD ja­pan­ski gi­gant oti­šao je još ko­rak da­lje, po­nu­div­ši pa­le­tu dvo­de­la­ca kon­stru­i­sa­nih za po­je­di­ne vr­ste pre­da­to­ra i raz­li­či­te teh­ni­ke. Pred­sta­vlja­mo vam je­dan od na­šem tr­ži­štu naj­za­ni­mlji­vi­jih mo­de­la iz te atrak­tiv­ne pa­le­te

Ši­rom Evro­pe sve je inte­reso­va­nja po­bu­đu­je »spe­ci­ja­li­stič­ko« pe­ca­nje krup­ne mre­ne i reč­nog ša­ra­na. Je­dan od glav­nih raz­lo­ga po­pu­lar­no­sti te di­sci­pli­ne ko­ja je iz­me­đu fi­de­ra i mo­der­nog ša­ran­skog ri­bo­lo­va le­ži u to­me što se njo­me mo­gu, na do­bro oda­bra­nom me­stu, istim pri­bo­rom, pri­stu­pom, pri­hra­nom i mam­ci­ma isto­vre­me­no lo­vi­ti te dve vr­ste ri­ba, ko­je su za­pra­vo mno­go slič­ni­je ne­go što nam se na pr­vi po­gled či­ni

Fi­de­ra­ši na je­ze­ru Ada Ci­gan­li­ja naj­če­šće ci­lja­no pe­ca­ju de­ve­ri­ku, ko­ja ni­je na­ro­či­to broj­na, ali do­sti­že za­vid­nu te­ži­nu u od­no­su na pro­sek u na­šim vo­da­ma. Zbog sra­zmer­no ma­le ko­li­či­ne ri­be, ve­o­ma bi­stre vo­de i po­ja­sa tra­ve oko kog se pe­ca, ovaj ri­bo­lov ve­o­ma je zah­te­van, ali ka­da se ri­bo­lo­vac do­bro spre­mi i uz to ima ma­lo sre­će, mo­že se na­u­ži­va­ti i po­čet­kom de­cem­bra

Lov ša­ra­na na ve­li­kim re­ka­ma jed­na je od te­žih ri­bo­lo­vač­kih di­sci­pli­na i u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne, ka­da je naj­ce­nje­ni­ji ci­pri­nid iz­u­zet­no ak­ti­van. A u ovom pe­ri­o­du, ka­da se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži mi­ni­mu­mu, to po­sta­je pra­vi eks­trem­ni sport, u kom na uspeh u kon­ti­nu­i­te­tu mo­gu ra­ču­na­ti sa­mo naj­u­por­ni­ji i naj­ve­šti­ji