Ko­li­ko god do­bro da se spre­mi­mo i po­tru­di­mo, oče­ki­va­ni re­zul­tat ne­ka­da iz­o­sta­ne, bi­lo da ri­ba ne ra­di, bilo da ra­di lo­ši­je ne­go što smo se na­da­li ili da se ja­vlja ne­ka dru­ga vr­sta, a ne ona ko­ju smo že­le­li da pe­ca­mo. Ali ima i si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma nam se sve ulo­že­no vi­še­stru­ko vra­ti i ka­da sve ide baš ona­ko ka­ko smo hte­li, a te ri­bo­lo­ve po­sle du­go pam­ti­mo i pre­pri­ča­va­mo. Ovaj je bio je­dan od ta­kvih

Ka­ši­ka­ste va­ra­li­ce jedan su od naj­sta­ri­jih ve­štač­kih mama­ca, a po­sled­njih de­ce­ni­ja u slat­ko­vod­nom ri­bo­lo­vu naj­vi­še se ko­riste u lo­vu štu­ke i so­ma. No rast in­te­re­so­va­nja za ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje po­no­vo ih je uči­nio tra­že­nim me­đu ljubiteljima pecanja ma­njih pre­da­to­ra, pa i opre­znog sva­što­je­da – kle­na

Sko­ro ni­ko­me ko je vi­še od jed­nom bio na ne­kom ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru ne tre­ba ob­ja­šnja­va­ti da iako na ta­kvim vo­da­ma ri­be ima mno­go vi­še ne­go u otvo­re­nim ni­je uvek la­ko za krat­ko vre­me je pod­sta­ći da se hra­n,i i to baš onim što smo mi spre­mi­li za pri­ma­mu i ma­mac. Ovog pu­ta je vr­sni ša­ran­dži­ja sa svo­jim ko­le­gom us­peo u to­me

Ver­ti­kal­no dži­go­va­nje ste­klo je po­sled­njih go­di­na ši­rom Evro­pe i kod nas veliki broj pri­sta­li­ca, jer omo­gu­ća­va br­zu pre­tra­gu te­re­na i iza­zov­no pre­zen­to­va­nje mam­ca kom ak­tiv­ne gra­blji­vi­ce če­sto ne mo­gu da odo­le. Ne­ka­da, me­đu­tim, ta teh­ni­ka ni­je pri­men­lji­va, a od­li­čan re­zul­tat mo­že­mo po­sti­ći još uvek kla­sič­nim pre­zen­ta­ci­ja­ma, ko­je su mno­gi bez­raz­lo­žno ot­pi­sa­li, iako su u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma i da­lje vr­lo efi­ka­sne

Po­ro­dič­ni od­la­sci na go­di­šnji od­mor ret­ko ka­da pru­ža­ju ri­bo­lov­cu mo­guć­nost za iole pro­duk­tiv­ni­je pe­ca­nje i uglav­nom se svo­de na ubi­ja­nje vre­me­na iz­me­đu dru­gih ne­iz­be­žnih za­jed­nič­kih ak­tiv­no­sti. Ali uz ma­lo sre­će i tru­da, te do­sta zna­nja pri­me­nje­nog na na­la­že­nje naj­bo­ljeg si­ste­ma, hra­ne i mam­ca, kraj­nji re­zul­tat mo­že bi­ti i spek­ta­ku­la­ran

Ne­ma iole is­ku­sni­jeg ri­bo­lov­ca kom se ni­je de­si­lo da za­pu­ca da­le­ko od ku­će na­kon do­bi­ja­nja in­for­ma­ci­je da ri­ba ne­gde ve­o­ma do­bro ra­di i da po do­la­sku na od­re­di­šte sa­zna da je za­ka­snio dan-dva. Ovo, me­đu­tim, ni­je ta­kva pri­ča – ri­ba je, za pro­me­nu, bi­la na svom me­stu, u još ve­ćem bro­ju i ve­ćeg ape­ti­ta, ta­ko da je­ uži­va­nje bi­lo pot­pu­no

Tol­sto­lo­bik je po­stao jed­na od naj­a­trak­tiv­nih ri­ba za na­še pe­ca­ro­še sa te­ku­ćih i sta­ja­ćih vo­da. Za­vi­sno od kon­kret­nih uslo­va, naj­če­šće se pe­ca na plo­vak ili du­bin­ski – sa hra­ni­li­com, a ovog pu­ta vam pru­ža­mo do­kaz da se mo­že uspe­šno lo­vi­ti i na uobi­ča­je­ni fi­der pri­stup ko­jim se hva­ta­ju be­la ri­ba, ba­bu­ška i dru­gi ci­pri­ni­di

Si­li­kon­ske va­ra­li­ce iz­du­že­nog ob­li­ka, na­o­ru­ža­ne sa­mo grud­nom tro­kra­kom i ote­ža­ne olo­vom skri­ve­nim u te­lu sve se vi­še ko­ri­ste u lo­vu bu­co­va (ali i dru­gih gra­blji­vi­ca) na na­šim vo­da­ma. Pi­ta­li smo dva pro­iz­vo­đa­ča i jed­nog za­do­volj­nog ri­bo­lov­ca šta ove hi­brid­ne ve­štač­ke mam­ce no­ve ge­ne­ra­ci­je či­ni to­li­ko lov­nim

Če­ško nim­fa­re­nje, teh­ni­ka u ko­joj se te­ške imi­ta­ci­je vo­de­nih in­se­ka­ta pa­strm­ki nu­de na ma­lom ra­sto­ja­nju, prak­tič­no bez za­ba­ci­va­nja, odav­no se po­ka­za­lo kao iz­u­zet­no efi­ka­sno i ne­ret­ko su­per­i­or­no u od­no­su na osta­le na­či­ne lo­va mu­ši­ča­re­njem. A za­ni­mljiv re­zul­tat do­neo je duel u kom su ume­će i raz­li­či­te teh­ni­ke ukr­sti­li no­vo­pe­če­ni mu­ši­čar i is­ku­sni va­ra­li­čar

Goran Radović Gica u svetskim okvirima važi za jednog od najboljih ribolovaca bolonjeze tehnikom, pogotovo na rekama. Ali, tokom leta, koje uglavnom provodi u svojoj vikendici na jezeru Kokin Brod, svestrani Gile često peca belu ribu na meč, a dokazao se kao pravi velemajstor u modernom šaranskom ribolovu, u kom primenjuje nešto što je verovatno samo njemu moglo pasti na pamet