U naj­to­pli­jem de­lu se­zo­ne, već go­di­na­ma ve­ći­na smu­đa­ro­ša ko­ji ima­ju ča­mac na ve­li­kim re­ka­ma lo­vi teh­ni­kom ver­ti­kal­nog dži­go­va­nja, bi­lo na va­ra­li­ce od me­ke gu­me ili na ke­de­re, na taj na­čin br­zo pre­tra­žu­ju­ći te­ren i tra­že­ći ak­tiv­nu ri­bu. Ima, me­đu­tim, još uvek i onih ko­ji ne od­u­sta­ju od kla­sič­nog pri­stu­pa, te se si­dre na do­bro im po­zna­tim me­sti­ma i tra­že va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju ko­ja će na na­pad na­ve­sti ri­bu ko­ju tu oče­ku­ju.

Uoč­lji­vost ve­štač­kih ma­ma­ca za gra­blji­vi­ce, ko­ju u uslo­vi­ma sla­be vi­dlji­vo­sti ri­bo­lov­ci pre sve­ga ve­zu­ju za sna­žnu vi­bra­ci­ju, kod stri­me­ra (po­te­zan­ki) je mno­go ma­nja ne­go kod ve­ći­ne dru­gih va­ra­li­ca. Iz na­še per­spek­ti­ve, oni pro­iz­vo­de mi­ni­mal­no po­me­ra­nje vo­de, pa nam se či­ni da ih ri­ba u mut­nom ili po mra­ku te­ško mo­že re­gi­stro­va­ti. A ne­ka­da su, za­ču­do, baš oni naj­e­fi­ka­sni­ji, kao što će­te sa­zna­ti iz ovog tek­sta

Od svih va­ra­li­čar­skih teh­ni­ka ko­je se ko­ri­ste u slat­ko­vod­nom ri­bo­lo­vu, dži­go­va­nje je jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih. Za­to i ni­je čud­no što je po­nu­da ve­štač­kih ma­ma­ca i na­men­ski pra­vlje­nog pri­bo­ra ve­o­ma ve­li­ka. A ve­ći­na zna­la­ca sma­tra da da­le­ko naj­va­žni­ji deo pri­bo­ra, od kog uspeh u ve­li­koj me­ri za­vi­si, je­ste štap, či­je oso­bi­ne mo­ra­ju bi­ti ta­ko uskla­đe­ne da isto­vre­me­no bu­de ve­o­ma ose­tljiv a ži­lav i ot­po­ran na ve­li­ka na­pre­za­nja a la­gan

Klen je s raz­lo­gom jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­ba na­ših te­ku­ći­ca mren­skog ti­pa. Pri­lič­no je bro­jan, je­lov­nik mu je ra­zno­vr­stan, lo­vi se sko­ro ce­le go­di­ne, svim teh­ni­ka­ma, i ni­je lak plen, ali ka­da na­đe­mo pra­vi ma­mac i pre­zen­ta­ci­ju, mo­že­mo uspe­šno hva­ta­ti i krup­ne ko­ma­de. To­kom le­ta oni se sla­de ra­znim se­zon­skim vo­ćem, a tre­nut­no se naj­bo­lji re­zul­ta­ti po­sti­žu na vi­šnju po­nu­đe­nu plov­ka­ro­škim si­ste­mi­ma

Uve­re­nje da je tol­sto­lo­bi­ka, bu­du­ći da se hra­ni plank­to­nom, ne­mo­gu­će na bi­lo ko­ji ma­mac upe­ca­ti udi­com za usta odav­no vi­še ne va­ži. Sve je ve­ći broj ri­bo­lo­va­ca ko­ji tu krup­nu i sna­žnu ri­bu ci­lja­no lo­ve na pot­pu­no re­gu­la­ran na­čin, du­bin­ski ili na plo­vak, i ko­ji je­dva če­ka­ju to­pli­ji deo go­di­ne, ka­da ona pro­ra­di pu­nim in­ten­zi­te­tom. A ko­li­ko je ta­kav ri­bo­lov atrak­ti­van i us­pe­šan, od­lič­no se vi­di po ono­me što se već ne­ko vre­me de­ša­va ma­lo iz­nad ušća Sa­ve

Ako je u lo­vu reč­nog smu­đa ne­što iz­ve­sno, on­da je to nje­go­va po­ja­ča­na ak­tiv­nost u po­čet­nom pe­ri­o­du na­do­la­ska vo­de. To se po­tvr­di­lo i pri po­sled­njem po­ra­stu Du­na­va, ali je za ulov i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji bi­lo po­treb­no bi­ti upo­ran i spre­man na če­sta me­nja­nja me­sta, va­ra­li­ca i na­či­na nji­ho­vog vo­đe­nja

Mi­ni­ja­tur­na je­ze­ra i ba­re, ka­kvih ima u sklo­pu se­o­skih do­ma­ćin­sta­va ili ma­lih tu­ri­stič­kih kom­plek­sa, sve če­šće po­se­ti­o­ci­ma osim le­pog am­bi­jen­ta i sve­ži­ne nu­de mo­guć­nost i da na nji­ma upe­ca­ju ne­ku ri­bu. Iako se ta­kav ri­bo­lov ne mo­že po­re­di­ti sa onim na ve­ćim vo­da­ma, po­ka­za­lo se da je do­volj­no iza­zo­van da mno­gi ne pro­pu­šta­ju pri­li­ku da se u nje­mu oku­ša­ju. Ovog pu­ta vam pred­sta­vlja­mo ne­ko­li­ko ta­kvih sve po­pu­lar­ni­jih vo­da

Go­di­na­ma je u to­pli­jem de­lu se­zo­ne za uspe­šan lov­ na mir­ne vr­ste ri­ba na mno­gim sta­ja­ćim vo­da­ma naj­va­žni­ji preduslov to da se ne­ka­ko iz­beg­ne cver­glan; ta agre­siv­na aloh­to­na sva­što­je­da vr­sta ve­li­ke pro­ble­me pra­vi i svi­ma oni­ma ko­ji pe­ca­ju na Bov­nu, ali je naš sa­rad­nik na­šao na­čin da je za­o­bi­đe

Va­ra­li­ča­re­nje so­ma iz čam­ca te­škim si­li­kon­skim gla­vi­nja­ra­ma i dži­go­vi­ma spu­šte­nim di­rekt­no is­pod vr­ha šta­pa iz­u­zet­no je efi­ka­sna teh­ni­ka, po­go­to­vo u ovom de­lu se­zo­ne. U ta­kvom ri­bo­lo­vu sva­ki deo pri­bo­ra je bi­tan, ali je naj­va­žni­je da oda­be­re­mo po­uz­dan štap, kod kog će bi­ti do­bro uskla­đe­ne sna­ga, ose­tlji­vost i sa­vi­tlji­vost

Bo­van­sko je­ze­ro jed­na je od naj­po­se­će­ni­jih aku­mu­la­ci­ja na ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je. U ovo do­ba go­di­ne na nje­mu ima mno­go ri­bo­lo­va­ca, pa na udar­nim po­zi­ci­ja­ma ni­je la­ko na­ći do­bro me­sto, a pe­ca­nje do­dat­no kom­pli­ku­je do­sad­ni cver­glan, kog je če­sto ve­o­ma te­ško iz­be­ći. Za­to oni ko­ji že­le da lo­ve krup­ni­ju de­ve­ri­ku mo­ra­ju da se do­sta po­tru­de ka­ko bi re­ši­li sve te pro­ble­me, ali ka­da us­pe­ju u to­me na­gra­da bi­va ade­kvat­na