Kra­jem zi­me, dok ša­ran i ba­bu­ška iz otvo­re­nih rav­ni­čar­skih vo­da još ni­su pri na­ro­či­tom ape­ti­tu, mno­gi pe­ca­ro­ši ko­ri­ste pr­ve le­pe da­ne za iz­la­ske na ri­bom bo­ga­te ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re. Uglavnom se na ta­kvim je­ze­ri­ma pe­ca mo­der­nim ša­ran­skim pri­stu­pom ili na fi­der, ali ne­ka­da i ri­bo­lov na plo­vak mo­že bi­ti naj­e­fi­ka­sni­ji

Po­sto­je broj­ne po­da­ci­ma ma­nje ili vi­še pot­kre­plje­ne te­o­ri­je o bo­ja­ma ve­štač­kih ma­ma­ca ko­je bi tre­ba­lo ko­ri­sti­ti u ra­znim uslo­vi­ma, a pre če­ti­ri de­ce­ni­je pa­ten­ti­ra­na je i u pro­da­ju pu­šte­na spra­va ko­ja ana­li­zi­ra­ju­ći vi­še fak­to­ra su­ge­ri­še ri­bo­lov­cu za ko­ji de­kor da se od­lu­či u da­tom mo­men­tu. No ne­do­u­mi­ce i da­lje po­sto­je, a iz­bor za ve­ći­nu ri­bo­lo­va­ca pre­vas­hod­no za­vi­si od afi­ni­te­ta i na­vi­ka

Blin­ke­ra­ši uglavnom imaju po ne­ko­li­ko šta­po­va, čak i ako pre­te­žno pe­ca­ju sa­mo jed­nu vr­stu ri­ba na vo­da­ma istog ti­pa. A oni ko­ji vi­še »ša­ra­ju« ne­ret­ko ima­ju i dvo­ci­fre­ni broj va­ra­li­ča­ra­ca. Ti šta­po­vi se raz­li­ku­ju po sna­zi, ali i po du­ži­ni, a o to­me po­sto­ji li ne­ka uni­ver­zal­no prikladna, odnosno kakva bi konkretno odgo­va­ra­la ko­jim uslo­vi­ma po­sto­je naj­ra­zli­či­ti­ja mi­šlje­nja

Klen je jed­na od vr­sta ko­je su ak­tiv­ne to­kom ce­le go­di­ne, ali se u pe­ri­o­du ni­skih tem­pe­ra­tu­ra ne lo­vi ono­li­ko ma­sov­no i uspe­šno kao sko­balj, šlji­var, kru­pa­ti­ca i mno­ge dru­ge vr­ste, a i je­lov­nik mu je mno­go ma­nji ne­go u le­to i je­sen. Na ra­dost onih ko­ji vo­le nad­mu­dri­va­nje sa ovim opre­znim sva­što­je­dom, me­sni cr­vi su mu i sa­da in­te­re­sat­ni, pa ga mo­že­mo nji­ma i pri­ma­mlji­va­ti i hva­ta­ti

U to­pli­jem de­lu go­di­ne, ka­da je ša­ran u stal­noj po­tra­zi za hra­nom i sve što po­je­de br­zo sva­ri, mo­žemo pe­ca­ti i ne­što gru­bljim pri­bo­rom i ve­ćim mam­ci­ma, a ne­ret­ko je po­treb­no da ba­ci­mo do­sta pri­ma­me ne bi­smo li ga za­dr­ža­li na me­stu. Na­su­prot to­me, zi­mi su po pra­vi­lu neo­p­hod­ni ne­žni si­ste­mi, ma­li mam­ci i mi­ni­mal­na ko­li­či­na pri­hra­ne, čak i ta­mo gde ri­be ima ve­o­ma mno­go

Pra­te­ći tren­do­ve u pro­iz­vod­nji pri­bo­ra i ri­bo­lo­vač­ke na­vi­ke, ko­je se če­sto for­mi­ra­ju u skla­du sa nji­ma, ali i sa­me do­ne­kle na njih uti­ču, ne­ret­ko za­bo­ra­vi­mo da se za­pi­ta­mo šta se de­ša­va sa ri­ba­ma ko­je po­ku­ša­va­mo da ulo­vi­mo, tj. da li se nji­ho­vo po­na­ša­nje me­nja istom br­zi­nom ko­jom se me­nja­ju mam­ci, stru­ne, šta­po­vi...

Iako je ukup­no uzev neo­bič­no bla­ga, ova zi­ma je u po­je­di­nim de­lo­vi­ma Sr­bi­je ipak »po­ka­za­la zu­be« i do­ne­la gru­pi­sa­nje ve­ći­ne ci­pri­ni­da na ti­pič­nim me­sti­ma na re­ka­ma, na ko­ja on­da na­va­le broj­ni ri­bo­lov­ci. No ni na ri­bom naj­bo­ga­ti­jim po­zi­ci­ja­ma ne mo­že se pe­ca­ti po prin­ci­pu »la­ko će­mo«

Odav­no smo se uve­ri­li da za ri­bo­lo­vač­ki pri­bor po­ru­čen pre­ko in­ter­ne­ta, kao i za mno­ge dru­ge stva­ri, če­sto va­ži sta­ra iz­re­ka: »Spo­lja gla­dac, a iz­nu­tra ja­dac«. Me­đu­tim, po­sle sa­mo jed­ne pro­be is­po­sta­vi­lo se da bi za opi­si­va­nje »nou ekšn« va­ra­li­ca ko­je je naš sa­rad­nik ne­dav­no »na sle­po« ku­pio po­me­nu­tu mu­drost tre­ba­lo pot­pu­no okre­nu­ti

Ve­li­ke gr­ge­če ni­je la­ko lo­vi­ti ni u jed­nom de­lu se­zo­ne, a po­go­to­vo ne sa­da, ka­da su vo­de iz­ra­zi­to hlad­ne, sit­na ri­ba gru­pi­sa­na, a da­ni krat­ki, pa se i ovaj gra­blji­vac ne kre­će mno­go i ni­je ras­po­lo­žen za jur­nja­vu za po­ten­ci­jal­nim ple­nom. No ima onih ko­ji naj­vi­še vo­le da lo­ve te pru­ga­ste pro­ždr­ljiv­ce baš u ovom pe­ri­o­du, ka­da je po­treb­no vo­di­ti mno­go ra­ču­na i o na­iz­gled naj­sit­ni­jim spo­red­nim de­ta­lji­ma

U dru­gom de­lu svog mi­ni-felj­to­na naš eks­pret za mo­der­ni ri­bo­lov šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va i je­dan od do­a­je­na fi­de­ra u Sr­bi­ji pred­sta­vlja tri elementa sit­nog pri­bo­ra bez ko­jih je ovaj vid ri­bo­lo­va ne­mo­guć i od či­jeg kva­li­te­ta uspeh ve­o­ma če­sto pre­sud­no za­vi­si