Do pre dva­de­se­tak go­di­na, ša­ran se kod nas lo­vio is­klju­či­vo me­to­da­ma ko­je da­nas sma­tra­mo tra­di­ci­o­nal­nim. Na­i­me, tra­ži­li smo ga i če­ka­li u zo­ni ne­po­sred­no uz oba­lu, na te­re­ni­ma bo­ga­tim pod­vod­nom ve­ge­ta­ci­jom, tj. na me­sti­ma na ko­ji­ma ri­ba po pri­ro­di stva­ri na­la­zi hra­nu i za­klon. Po­pu­la­ri­za­ci­ja sport­skog ri­bo­lo­va, te po­ja­va mno­štva pe­ca­ro­ša za ko­je na na­šim vo­da­ma ni­je bi­lo do­volj­no me­sta (a o če­mu se ni da­nas ne vo­di ra­ču­na), ne­mi­nov­no su ima­le za po­sle­di­cu iz­ne­nad­no poma­njkanje iz­gled­nih po­zi­ci­ja za ri­bo­lov na go­re­po­me­nu­ti na­čin. Op­sed­nu­tost oba­la go­mi­la­ma buč­nih i ne­pa­žlji­vih ri­bo­lo­va­ca, kao i sve ma­sov­ni­ji iz­lov ri­be do­ve­li su do to­ga da su krup­ni­ji ša­ra­ni na ve­li­kim je­ze­ri­ma po­če­li da uz­mi­ču, tj. da se po­me­ra­ju da­lje od oba­le, ka »otvo­re­noj vo­di«, tj. pre­ma zo­na­ma u ko­ji­ma lju­di ni­su mo­gli da ih uz­ne­mi­ra­va­ju i gde su se ose­ća­li bez­bed­no. Za re­la­tiv­no krat­ko vre­me, na mno­gim vo­da­ma, na­ro­či­to na ve­li­kim i re­la­tiv­no plit­kim aku­mu­la­ci­ja­ma, ulov ka­pi­tal­nog ša­ra­na ili amu­ra u pri­o­bal­noj zo­ni do­speo je u do­men te­o­ri­je.

Ce­lim svo­jim to­kom, od Va­lje­va, gde na­sta­je spa­ja­njem re­ka Ja­bla­ni­ce i Ob­ni­ce, pa do ušća u Sa­vu kod Obre­nov­ca, Ko­lu­ba­ra je na­sta­nje­na ri­ba­ma mren­skog i ša­ran­skog re­gi­o­na. U gor­njem de­lu, oko se­la Slo­vac, Mla­đe­vo i Div­ci, uglav­nom se lo­ve sko­balj i sit­ni­ji klen, dok u do­njem, bli­zu ušća, ima sko­ro sve sav­ske ri­be, uklju­ču­ju­ći i štu­ku, bu­co­va i so­ma. Som je u iz­ve­snoj me­ri pri­su­stan i uz­vod­no od Vre­o­ca i Laj­kov­ca, na te­re­ni­ma na ko­ji­ma je štu­ka ve­o­ma ret­ka (za­stu­plje­ni­ja je u u ba­ra­ma i oto­ka­ma oko Vre­o­ca i La­za­rev­ca), pa je klen naj­če­šća me­ta va­ra­li­ča­ra na Ko­lu­ba­ri.

Pše­ni­ca je svi­ma la­ko do­stu­pan i jef­tin ma­mac i pri­hra­na. Iako je sit­na, vo­li je i krup­ni­ja ri­ba, ali je mno­gi ri­bo­lov­ci ne­ra­do ko­ri­ste, jer je ipak po­treb­no ma­lo se oko pri­pre­me po­tru­di­ti i obra­ti­ti pa­žnju na ne­ke de­ta­lje, pre sve­ga pri ku­va­nju. Dru­gi raz­log za veću popularnost bra­šna­stih hra­na je­ste to što ži­to ri­bu na me­sto pe­ca­nja po pra­vi­lu pri­vla­či ne­što spo­ri­je. Zbog to­ga se za nje­ga ope­de­lju­ju pre sve­ga oni ko­ji mo­gu la­ko i br­zo da do­đu na odabranu po­zi­ci­ju ka­ko bi je re­dov­no pri­hra­nji­va­li ne­ko­li­ko da­na za­re­dom, i ko­ji mo­gu da ra­ču­na­ju na to da će ona bi­ti slo­bod­na on­da ka­da ko­nač­no odluče da za­ba­ce.

Pr­va de­ka­da ju­la bi­la je u zna­ku do­brog ra­da ri­be na mno­gim me­sti­ma na Ta­mi­šu. Po svoj pri­li­ci, ipak, naj­bo­lji ulo­vi na ve­štač­ke mam­ce ostva­ri­va­ni su na kult­nom te­re­nu kod bra­ne iz­me­đu se­la Bo­toš i To­ma­še­vac. Na 100 me­ta­ra du­gom be­to­ni­ra­nom po­te­su de­sne oba­le tu je ne­ret­ko pe­ca­lo i po dva­de­se­tak ri­bo­lo­va­ca, a na va­ra­li­ce (uglav­nom ma­le) i mu­ši­ce hva­ta­ne su ne sa­mo gra­blji­vi­ce (bu­cov, prot­fiš, ban­dar, smuđ, štu­ka, som...) već i dru­ge ri­be ko­je se u nor­mal­nim okol­no­sti­ma sko­ro is­klju­či­vo lo­ve na pri­rod­ne mam­ce – de­ve­ri­ka, špi­cer­ka, kru­pa­ti­ca, ka­u­gler, ba­la­vac, šrac, tol­sto­lo­bik (čak je i je­dan lep ša­ran do­šao na mu­ši­cu).

Ve­li­ke de­ve­ri­ke, kao i tro­fej­ni pri­mer­ci ve­ći­ne dru­gih vr­sta be­le ri­be ne hva­ta­ju se la­ko, ni­ti sva­ko­dnev­no ni na nat­pro­seč­no bo­ga­tim te­re­ni­ma. Loviti ih pred­sta­vlja iza­zov za ve­ći­nu plov­ka­ro­ša i du­bin­ka­ša sa vo­da ci­pri­nid­nog re­gi­o­na, a mno­gi se sla­žu da je opre­zne, ću­dlji­ve i ne­pred­vi­dlji­ve lo­pa­ta­re če­sto te­že se­lek­tiv­no pe­ca­ti ne­go ša­ra­ne. Ali, da­le­ko od to­ga da je to ne­mo­gu­ća mi­si­ja, na­ro­či­to ako joj pra­vil­no pri­stu­pi­mo. U tek­stu ko­ji sle­di po­ku­ša­ću da vam dam ne­ke osnov­ne smer­ni­ce ko­je bi vam mo­gle po­mo­ći da ovog le­ta do­đe­te do tro­fej­ne jedinke.

Jo­vi­ca Mi­lo­še­vić zva­ni Zec ri­bo­lo­vom je po­put svih »Ka­na­la­ca« (mo­ma­ka iz ko­sto­lač­kog na­se­lja Ka­nal) po­čeo da se ba­vi u naj­ra­ni­joj mla­do­sti, a on­da je zbog fud­ba­la za­po­sta­vio svoj omi­lje­ni ho­bi.

– Dok sam ak­tiv­no igrao, ni­sam imao vre­me­na za pe­ca­nje. Fud­ba­lom se sa­da ba­vi moj sin Ste­fan, ko­ji igra za Par­ti­zan i re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je, a ja sam se u me­đu­vre­me­nu u pot­pu­no­sti po­sve­tio ri­bo­lo­vu – pri­ča Jo­vi­ca.

Na ša­ran­skom re­vi­ru Ka­sap­ska ada, ne­da­le­ko od No­vog Sa­da, eki­pa For­max – Carp Pro je kra­jem ju­na is­pro­ba­la ne­ko­li­ko no­vih ša­ran­skih šta­po­va iz For­max pa­le­te, kao i in­di­ka­to­re tr­za­ja Carp Pro Ma­xi­on (sa in­te­gri­sa­nim pu­nji­vim li­ti­jum-jonskim ba­te­ri­ja­ma) i Carp Pro Sen­sor DX, te svin­ge­re Carp Pro, iz se­ri­ja CP-6355 i CP-6353.. Na dva rod-po­da (Carp Pro CP-6113-005 i CP-6121) po­sta­vi­li smo šest pa­ra­bo­li­ka iz raz­li­či­tih se­ri­ja – Axum Carp, Le­gacy Te­le Carp, Po­wer Car­bon Carp, Pa­tri­ot Carp, Le­gend Carp i Mo­jo Carp, sa ma­ši­ni­ca­ma For­max Le­gend Carp, En­du­ra Carp, Sher­man Carp i Bul­let Cast. Ka­ko smo se sa ve­ći­nom po­bro­ja­nih šta­po­va do sa­da sre­ta­li uglav­nom dok su bi­li u fa­zi pro­to­ti­po­va, ovo je bi­la od­lič­na pri­li­ka da se de­talj­no upo­zna­mo sa nji­ma, tj. da vi­di­mo ka­ko se po­na­ša­ju pri za­ba­ci­va­nju, kon­tri­ra­nju i to­kom za­ma­ra­nja ša­ra­na, ka­ko bi­smo ka­sni­je to mo­gli da što ver­ni­je pre­ne­se­mo bu­du­ćim vla­sni­ci­ma. Evo na­ših uti­sa­ka, u naj­kra­ćim cr­ta­ma.

Svi­ma je već ve­o­ma do­bro po­zna­to da je klen lju­bi­telj kru­ška­stih vo­ble­ra i ma­njih lep­ti­ra­stih va­ra­li­ca. Moj ar­se­nal ve­štač­kih ma­ma­ca za tu ri­bu bio je du­go sa­či­njen is­klju­či­vo od mo­de­la ta dva ti­pa. To se pro­me­ni­lo na­kon što sam jed­nom pri­li­kom, ni sam ne znam za­što, za­ba­cio dvo­del­ni vo­bler Zvon­ko od 4,5 cm. Na taj ruč­ni rad ce­nje­nog maj­sto­ra iz Uži­ca začas sam ulo­vio ne­ko­li­ko kle­no­va, a na­ro­či­to mi je za­ni­mlji­vo bi­lo to što su to bi­le ri­be raz­li­či­tih du­ži­na – od de­se­tak cen­ti­me­ta­ra do pre­ko 30. Taj tre­nu­tak mi je na ne­ki na­čin pro­ši­rio vi­di­ke, jer sam shva­tio da se klen mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti i na vo­bler ko­ji ni­je »kru­ški­ca« od 3-4 cm.

Ocena korisnika:  5 / 5

Naj­ve­ći evrop­ski po­slov­ni sa­jam sa­jam pro­iz­vo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra ri­bo­lov­nog pri­bo­ra, EFT­TEX, ove go­di­ne je po pr­vi put odr­žan u pre­sto­ni­ci Austri­je. Na 6.837 kva­drat­nih me­ta­la iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra našlo se 245 iz­la­ga­ča i ko­i­zla­ga­ča iz 37 ze­ma­lja, a me­đu njima je bi­lo 35 fir­mi ko­ji­ma je to bi­lo pre­mi­jer­no pred­sta­vlja­nje na ovoj smo­tri. Po­se­ti­la­ca ove ma­ni­fe­sta­ci­je za­tvo­re­nog ti­pa, na ko­ju je pri­stup mo­guć sa­mo po po­zi­vu iz­la­ga­ča ili or­ga­ni­za­to­ra (tj. uz akre­di­ta­ci­ju za no­vi­na­re), bilo je, upr­kos glo­bal­noj kri­zi, o ko­joj se i ov­de pri­ča­lo na sva­kom ko­ra­ku, ne­što više ne­go pro­šle go­di­ne – ukup­no 3.108. Ve­le­tr­govaca je bilo u najvećem bro­ju (preko po­lo­vi­ne), 30% su či­ni­li vla­sni­ci ma­lo­pro­da­ja, 13% pro­iz­vo­đa­či, a po tri po­sto no­vi­na­ri i agen­ti pro­da­je.

 Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca smu­đa tra­ži u du­bo­koj vo­di. Raz­log za to je kraj­nje jed­no­sta­van. Ta gra­blji­vi­ca, na­i­me, naj­vi­še vre­me­na i pro­vo­di u njoj. Ali, u ne­kim okol­no­sti­ma (a pod ti­me ovo­ga pu­ta ne mi­slim na ju­tar­nji i ve­čer­nji cug) mo­že­mo smu­đa na­ći i u pli­ća­ci­ma i ve­o­ma se le­po za­ba­vi­ti lo­ve­ći ga na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma, i to na dru­ga­či­je na­či­ne ne­go ina­če.