I to­kom naj­hlad­ni­jih da­na, ka­da iz ku­će iz­la­ze sa­mo oni ko­ji baš mo­ra­ju, naj­za­gri­že­ni­ji smu­đa­ro­ši na Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si i dru­gim re­ka­ma po­ku­ša­va­ju da sa oba­le ili iz čam­ca nad­mu­dre omi­lje­nu gra­blji­vi­cu. Sa­da se mo­že i uloviti ka­pi­ta­lac, ali to ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no – osim ve­li­ke upor­no­sti i iz­dr­žlji­vo­sti po­treb­ni su i od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bro iza­bran ma­mac i sa­vr­še­no uklo­pljen pri­bor, bez ijed­ne sla­be tač­ke.

Mno­gi­ma se či­ni da je pe­ca­nje na hleb kraj­nje jed­no­stav­no i da u nje­go­voj pri­pre­mi i upo­tre­bi za ma­mac ili pri­ma­mu ne­ma ni­ka­kve mu­dro­sti. To je, me­đu­tim, sa­mo de­li­mič­no tač­no. Za kom­pli­ko­va­njem uisti­nu ne­ma po­tre­be, ali uop­šte ni­je sve­jed­no ka­kav i ko­li­ko da­na star hleb će­mo upo­tre­bi­ti, ko­li­ko će­mo ga na­kva­si­ti, a ko­li­ko po­tom is­ce­di­ti i steg­nu­ti pri for­mi­ra­nju ku­gli, na ko­ji na­čin će­mo ga po­sta­vi­ti na udi­cu itd.

Iako spa­da u ri­be ko­je su ak­tiv­ne i u iz­ra­zi­to hlad­noj vo­di, štu­ka je u pe­ri­o­du pred mrest (u de­cem­bru i ja­nu­a­ru) mno­go ma­nje po­kret­na ne­go to­kom je­se­ni. Da bi­smo je sa­da uspe­šno lo­vi­li, bi­lo na ke­de­re ili na va­ra­li­ce, mo­ra­mo nje­nom uspo­re­nom me­ta­bo­li­zmu pri­la­go­di­ti i ve­li­či­nu mam­ca i pre­zen­ta­ci­ju.

Za­hva­lju­ju­ći sve ve­ćem bro­ju pro­iz­vo­đa­ča pri­bo­ra u da­le­ko­i­stoč­nim ze­mlja­ma sa jef­ti­nom rad­nom sna­gom i kon­ti­nu­i­ra­nom na­pret­ku teh­no­lo­gi­je, u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su ce­ne šta­po­va zna­tno pale. Oni ko­ji ne ma­re za zvuč­na ime­na da­nas na na­šem tr­ži­štu za tek ne­što vi­še od 30 evra mo­gu da ku­pe ve­o­ma upo­tre­bljiv va­ra­li­ča­rac za sred­nje te­žak ri­bo­lov.

Ogrom­na ve­ći­na va­ra­li­ča­ra u ne­pre­kid­noj je po­tra­zi za lov­ni­jim ve­štač­kim mam­ci­ma od onih ko­je već ima­ju. Za­to se na tr­ži­štu sva­ko­dnev­no po­ja­vlju­ju no­ve va­ra­li­ce, ma­nje ili vi­še na­lik već vi­đe­nim, od ko­jih mno­ge »igra­ju sa­mo jed­no le­to«, tj. br­zo pa­da­ju u za­bo­rav, jer ne do­no­se su­štin­ski na­pre­dak u od­no­su na po­sto­je­će. Ali, ne­ki od tih no­vi­te­ta se ve­o­ma br­zo iz­bo­re za me­sto pod sun­cem i zna­čaj­nu mi­nu­ta­žu na kop­ča­ma uspe­šnih ri­bo­lo­va­ca.

Iako sva­što­jed, klen ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­ljiv i opre­zan, a uz to je i sklon mi­gra­ci­ja­ma, ne sa­mo se­zon­skim, već če­sto i dnev­nim. Zbog sve­ga to­ga ga ni­je la­ko lo­vi­ti, ali dvo­ji­ca pri­ja­te­lja i du­go­go­di­šnjih ri­bo­lo­vač­kih kom­pa­njo­na po­seb­no vo­le baš ta­kve iza­zo­ve. Ovo­ga pu­ta su se, da sve bu­de za­ni­mlji­vi­je, opre­de­li­li za raz­li­či­te teh­ni­ke.