Teška potraga za lutalicama

Ve­ći­na lo­va­ca na mir­ne vr­ste u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne ori­jen­ti­še se na pe­ca­nje na me­sti­ma sa ve­li­kom kon­cen­tra­ci­jom ri­be, u ta­ko­zva­nim zi­mov­ni­ci­ma, u ko­ji­ma su bo­ga­ti ulo­vi vr­lo iz­ve­sni uko­li­ko je ri­ba ma­kar pri pro­seč­nom ape­ti­tu. Naš eks­pert za lov fi­der teh­ni­kom ovog pu­ta je, me­đu­tim, re­šio da se opro­ba na jed­noj dru­ga­či­joj po­zi­ci­ji, na ko­joj ne­ma mno­go ri­be, ali je mo­guć ulov i krup­nih ko­ma­da

Zi­ma je, kraj sječ­nja (ja­nu­a­ra), tem­pe­ra­tu­ra mi­nus 10. Hlad­no je, a Sa­va niz­vod­no od Za­gre­ba je ni­ska i iz­u­zet­no bi­stra za ovo do­ba go­di­ne, te vi­dim da ću na mje­stu ko­je sam oda­brao mo­ra­ti lo­vi­ti do­sta da­le­ko, na se­dam­de­se­tak me­ta­ra, bu­du­ći da oto­ci pra­ve pre­pre­ku u vo­di, pa je iz­me­đu njih i oba­le na ko­joj smo ti­šak, a ja­vlja­nje ri­be naj­i­zvje­sni­je je na ivi­ci stru­je, u pro­du­žet­ku spolj­ne ivi­ce oto­ka (pre­ma dru­goj oba­li).

Da bih mo­gao lo­vi­ti na ta­kvoj uda­lje­no­sti, po­nio sam Da­i­wa To­ur­na­ment Fe­e­der od 4,2 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 160 g. To je jak štap, ali je isto­dob­no fin, pa se mo­že ko­ri­sti­ti i u kom­bi­na­ci­ji sa tan­kim pred­ve­zi­ma. Pri tom ću s njim lak­še za­ba­ci­ti do po­treb­ne da­lji­ne ne­go sa šta­pom od 3,6 ili 3,9 m, a i ve­ći će dio naj­lo­na sta­ja­ti iz­nad vo­de, što je va­žno, jer će ta­ko stru­ja­nje te­že po­mje­ra­ti hra­ni­li­cu i udi­cu.

Po­zi­ci­ja ko­ju sam oda­brao mo­že da­ti ra­zno­vr­snu bi­je­lu ri­bu – plo­ti­cu, de­ve­ri­ku, po­ne­ku zim­sku mre­nu (ali i sa­da jed­na­ko ja­ku kao u naj­bo­ljim da­ni­ma u se­zo­ni), za­tim tu i ta­mo kle­na, te mo­žda šnaj­de­ra (šlji­va­ra, no­sa­ru), a te­ško štup­se­ra (sko­ba­lja), bu­du­ći da ga ov­dje ima znat­no ma­nje ne­go uz­vod­no. No bu­du­ći da ovo ni­je ni­ka­kav zi­mov­nik, ri­be ne­ma mno­go, već se lo­ve lu­ta­li­ce – je­din­ke ko­je su u pro­la­zu.

ZBOG DA­LE­KOG ZA­BA­CI­VA­NJA ko­je je po­treb­no na ovom mje­stu, na osnov­ni naj­lon Ma­xi­ma pro­mje­ra 0,22 mm sta­vio sam šok-li­der – oko osam i pol me­ta­ra (dvi­je du­ži­ne šta­pa) du­gi ko­mad mo­no­fi­la Qu­an­tum Sal­sa de­blji­ne 0,30 mm. Taj je de­blji naj­lon na­mi­je­njen ori­gi­nal­no za mor­ski ri­bo­lov i tam­no­cr­ve­ne je bo­je, ko­ja je ve­o­ma uoč­lji­va van vo­de, ali se vr­lo sla­bo vi­di na du­bi­ni od dva me­tra i vi­še, a pri tom je vr­lo ot­po­ran na ha­ba­nje. Si­stem za ko­ji sam se opre­di­je­lio je u osno­vi kla­si­čan, ali ma­lo ja­či. Na šok-li­der na­vu­če­na je naj­pri­je ro­ling vir­bla RW 5, Sla­vo­lju­ba Kr­sti­ća Pir­co­ni­ja, na ko­joj se na­la­zi »spa­ja­li­ca«, za­pra­vo vr­hun­ska kop­ča po ob­li­ku slič­na spa­ja­li­ci, iz asor­ti­ma­na ame­rič­ke rob­ne mar­ke Tac­ti­cal An­glers. Ona je na­mi­je­nje­na br­zoj iz­mje­ni va­ra­li­ca, bu­du­ći da se pri tom ne mo­ra otva­ra­ti i za­tva­ra­ti, ali se od­lič­no po­ka­za­la u fi­de­ru, pa je već ne­ko­li­ko go­di­na ko­ri­stim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 473-)