Šedovima na dunavske migrante

Ka­da je vo­do­staj ni­zak, a vo­da iz­ra­zi­to bi­stra, kao što je bi­lo u pr­vom de­lu ovo­go­di­šnje zi­me, šan­se za ulov krup­ni­jeg smu­đa na Sa­vi ni­su na­ro­či­to ve­li­ke, po­go­to­vo na te­re­ni­ma na ko­ji­ma je ova ri­ba iz­lo­že­na ve­li­kom pri­ti­sku, što je slu­čaj kod Obre­nov­ca. No i za ta­kve uslo­ve po­sto­ji for­mu­la uspe­ha, ko­ja ni­je la­ka, ali je pro­ve­re­no efi­ka­sna

Ne­u­o­bi­ča­je­no ni­ski vo­do­sta­ji ve­ći­ne ve­li­kih re­ka, a pre sve­ga Du­na­va i Sa­ve, obe­le­ži­li su je­sen i po­če­tak zi­me 2018, ali i po­če­tak ove go­di­ne. Mi ko­ji pe­ca­mo smu­đa ve­štač­kim mam­ci­ma, pre sve­ga va­ra­li­ca­ma od me­ke gu­me, tj. si­li­kon­ci­ma, te uslo­ve ne mo­že­mo na­zva­ti po­volj­nim za ri­bo­lov, tim vi­še što pod­ra­zu­me­va­ju i spor pro­tok i nat­pro­seč­no bi­stre vo­de. Pri tom, mo­ram da na­gla­sim da na Sa­vi, na ko­joj pe­cam (na te­re­ni­ma oko Obre­nov­ca), iz­raz »bi­stra vo­da« ima po­se­ban zna­čaj, jer je Du­nav i ka­da je bi­star (shod­no kri­te­ri­ju­mi­ma onih ko­ji na nje­mu lo­ve) po mom is­ku­stvu du­plo mut­ni­ji od bi­stre Sa­ve, u ko­joj va­ra­li­cu mo­že­mo vi­de­ti i na du­bi­ni ve­ćoj od dva me­tra, pa mi­slim da je su­vi­šno i ob­ja­šnja­va­ti ko­li­ko je do­bro pre­ko da­na u ta­kvim uslo­vi­ma vi­di oštro­o­ki smuđ! Ve­o­ma če­sto u ta­ko bi­stroj vo­di i si­li­kon­ci u naj­pri­rod­ni­jim de­ko­ri­ma, kao i oni ko­je ri­ba te­že uoča­va (tran­spa­rent­ni, tj. vi­še ili ma­nje pro­zir­ni – sa pig­men­ti­ma od­re­đe­ne bo­je ili skroz bez­boj­ni), kod smu­đa iza­zi­va­ju sum­nju da sa nji­ma, kao po­ten­ci­jal­nim obro­kom, ne­što ni­je u re­du, i na­pad iz­o­sta­je. Šan­se da ga pre­va­ri­mo po­ve­ća­va­ju se tek pred mrak, ka­da se vi­dlji­vost oset­no sma­nji, te no­ću.

ALI U JE­SE­NJE-ZIM­SKOM pe­ri­o­du ni­zak vo­do­staj Sa­ve do­no­si još je­dan pro­blem, a to je iz­o­sta­nak mi­gra­ci­je smu­đa iz Du­na­va. Mo­je du­go­go­di­šnje is­ku­stvo go­vo­ri da vi­sok vo­do­staj Du­na­va u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne pro­sto »gu­ra« ri­bu u Sa­vu, ko­ja ne sa­mo da je spo­ri­ja, ne­go je u ovo do­ba uvek bar za ko­ji ste­pen to­pli­ja. Iako smuđ u Sa­vu iz Du­na­va ula­zi ra­di mre­sta, a pred­mre­sna mi­gra­ci­ja zna da poč­ne već po­čet­kom je­se­ni, u slu­ča­ju ni­skih vo­do­sta­ja te mi­gra­ci­je ka­sne i ma­nje su. A mi upra­vo ri­bu ko­ja je »u pro­la­zu« po­ku­ša­va­mo da upe­ca­mo, što ob­ja­šnja­va za­što je hva­ta­mo u cu­go­vi­ma (tj. ka­da na­i­đe). Ona se, na­i­me, na iz­gled­nim te­re­ni­ma za­dr­ža­va tek ne­ko vre­me pre ne­go što kre­ne da­lje uz­vod­no, a za­tim na­i­la­zi sle­de­ći ta­las ri­ba... i ta­ko na­no­vo. Vre­me za­dr­ža­va­nja ja­ta smu­đe­va na od­re­đe­nom te­re­nu za­vi­si od mno­štva fak­to­ra, a ne­ki od njih su sta­bil­nost vo­do­sta­ja (tj. nje­go­vo va­ri­ra­nje), du­bi­na u zo­ni pe­ca­nja, pri­su­stvo hra­ne (be­le ri­be), ali i pri­ti­sak na kon­kret­no me­sto (tj. broj ri­bo­lo­va­ca ko­ji na nje­mu po­ku­ša­va­ju da uhva­te ri­bu). Smuđ to­kom ove mi­gra­ci­je, uve­ren sam, jed­no­stav­no ima pri­rod­ni na­gon za če­šćim kre­ta­njem i ne za­dr­ža­va se pre­du­go ni na te­re­nu na ko­me mu sve po­go­du­je, te sma­tram da je do­bro ka­da se lo­vi vi­še od tri-če­ti­ri da­na za­re­dom na ne­kom po­te­su, pre ne­go što kre­ne da­lje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 473-)