Velika težina, mala tegljivost

Di­rek­tan kon­takt vr­ha šta­pa i na­mam­če­ne udi­ce u mo­der­nom ri­bo­lo­vu sa hra­ni­li­com neo­p­ho­dan je ra­di pra­vo­vre­me­nog uoča­va­nja i naj­de­li­kat­ni­jih tr­za­ja. Zbog to­ga je u ovoj teh­ni­ci im­pe­ra­tiv ko­ri­šće­nje to­nu­ćeg naj­lo­na, po­mo­ću kog se go­re po­me­nu­ta ve­za naj­e­fi­ka­sni­je ostva­ru­je. Po­nu­da ta­kvih mo­no­fi­la sve je ve­ća, ali ni­su svi to­nu­ći naj­lo­ni do­bri, a ne­ki od njih, upr­kos to­me što su ta­ko de­kla­ri­sa­ni, čak ni­su ni to­nu­ći

To­nu­ći mo­no­fi­li su prak­tič­no oba­ve­zni u mo­der­nom ri­bo­lo­vu sa hra­ni­li­com, jer je zbog do­bre in­di­ka­ci­je tr­za­ja, tj. uoča­va­nja i naj­ne­žni­jih kon­ta­ka­ta ri­be sa mam­cem, po­treb­no što br­že uči­ni­ti kru­tom ve­zu iz­me­đu udi­ce i vr­ha šta­pa. Ti mo­no­fi­li se pra­ve ta­ko što se to­kom pro­iz­vod­nog pro­ce­sa osnov­nom ma­te­ri­ja­lu do­da­ju ele­men­ti ili je­di­nje­nja sa ve­ćom gu­sti­nom (to mo­gu bi­ti i od­re­đe­ne vr­ste me­ta­la) ra­di po­sti­za­nja ve­će spe­ci­fič­ne te­ži­ne i br­žeg to­nje­nja. Da ne bu­de ne­spo­ra­zu­ma, od mo­no­fi­la de­kla­ri­sa­nih kao to­nu­ći – eng. »sin­king«, ka­ko ih pro­iz­vo­đa­či na am­ba­la­ži (ku­ti­ji ili eti­ke­ti) naj­če­šće ozna­če – ne tre­ba oče­ki­va­ti da to­nu kao ka­men, ali je či­nje­ni­ca da to­nu br­že od stan­dard­nih. Ali, kao i u mno­go če­mu dru­gom, i ov­de ima »lo­va­ca u mut­nom«, ko­ji tu ozna­ku sta­ve i na stan­dard­ni mo­no­fil, tj. na onaj ko­ji to­ne pro­seč­nom br­zi­nom, sa­mo da bi mo­gli da ga pro­da­ju sku­plje i u ve­ćim ko­li­či­na­ma. Ka­da ta­kva pre­va­ra bu­de ot­kri­ve­na, la­žni to­nu­ći mo­no­fil vr­lo br­zo ne­sta­ne sa tr­ži­šta, ali ni­je is­klju­če­no ni da se po­no­vo po­ja­vi pod ne­kim dru­gim ime­nom i rob­nom mar­kom.

OSIM ŠTO TRE­BA da ima do­bre to­nu­će ka­rak­te­ri­sti­ke, po­želj­no je da se naj­lon ko­ji se ko­ri­sti za pe­ca­nje na fi­der od­li­ku­je ni­skom te­glji­vo­šću. Što je pro­ce­nat is­te­za­nja ma­nji, sig­na­li­za­ci­ja tr­za­ja je ja­sni­ja, a sa­mim tim je i re­a­li­za­ci­ja uzi­ma­nja mam­ca bo­lja. Ova oso­bi­na mo­no­fi­la po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja ka­da se lo­vi na ve­ćim da­lji­na­ma i du­bi­na­ma, na te­ku­ćoj vo­di i po ja­kom ve­tru.

TO­NU­ĆI NAJ­LO­NI PRO­IZ­VO­DE se uglav­nom u ra­spo­nu de­blji­na od 0,16 mm do 0,28 mm. Za ona tak­mi­če­nja na ko­ji­ma je neo­p­ho­dan vr­lo fi­ni pri­bor i za re­kre­a­tiv­ni lov sit­ne be­le ri­be na sta­ja­ćim vo­da­ma pre­po­ru­ču­ju se mo­no­fi­li preč­ni­ka 0,16 mm. Za uobi­ča­je­ne va­ri­jan­te lo­va be­le ri­be na raz­li­či­tim te­re­ni­ma uglav­nom se ko­ri­ste de­blji­ne od 0,18 i 0,20 mm. Za sred­nje zah­te­van lov na re­ci op­ti­mal­no je 0,22 mm. Ša­ran­ski ri­bo­lov i dru­gi te­ži vi­do­vi fi­de­ra zah­te­va­ju naj­lo­ne preč­ni­ka od 0,22 mm pa do 0,28 mm. Po mom mi­šlje­nju, naj­lon de­blji od 0,28 mm za fi­der ni­je upo­tre­bljiv, a pri oda­bi­ru preč­ni­ka uvek tre­ba ima­ti u vi­du da ve­ća de­blji­na zna­či da će stru­na pru­ža­ti ve­ći ot­por i pri to­nje­nju (tj. spo­ri­je to­nu­ti) i to­kom pe­ca­nja (u stru­ji), zbog če­ga će­mo sa de­bljim mo­no­fi­lom mo­ra­ti da ko­ri­sti­mo te­žu hra­ni­li­cu ne­go sa ta­njim. Ne­ke fir­me u po­nu­di ima­ju i naj­lo­ne ma­njeg pro­me­ra od 0,16 mm, ko­je na svo­je fi­der ma­ši­ni­ce na­mo­ta­va­ju lju­bi­te­lji lo­va sit­ne ri­be, po­go­to­vo to­kom hlad­ni­jeg de­la go­di­ne, ka­da su vo­de bi­stre, kao i za pe­ca­nje u vo­di iz­ra­zi­to ve­li­ke pro­vid­no­sti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 473-)