(Ne) prevaziđena klasika

Enorm­nu eks­pan­ziju fi­der ri­bo­lo­va ši­rom Evro­pe, to­kom po­sled­njih de­se­tak go­di­na, pra­ti i sve ve­ća po­nu­da pri­bo­ra, pa i hra­ni­li­ca ra­znih no­vih ob­li­ka i ti­po­va. Ipak, sve su to do da­nas pre­ži­ve­le ži­ča­ne hra­ni­li­ce, ko­je se, ve­ro­va­li ili ne, sa­da još uvek jed­na­ko mno­go ko­ri­ste, a mi vam ot­kri­va­mo i ko­li­ko su upo­tre­blji­ve

Uvek se tru­di­mo da vas na stra­ni­ca­ma Ri­bo­lo­va pra­vo­vre­me­no upo­zna­je­mo sa sa­vre­me­nim tren­do­vi­ma u sport­skom ri­bo­lo­vu i naj­no­vi­jom opre­mom. Ovog pu­ta, me­đu­tim, re­ši­li smo da na­pra­vi­mo ma­li iz­u­ze­tak i da se po­za­ba­vi­mo jed­nim sit­nim ali vr­lo bit­nim de­lom pri­bo­ra za du­bin­ski ri­bo­lov – pre­te­čom »me­tod hra­ni­li­ca, ko­ji se po­ja­vio pre mo­der­ne fi­der teh­ni­ke, a još ni­je is­pao iz upo­tre­be, te se i da­lje pra­vi od spi­ral­no uvi­je­ne ži­ce, kao on­da ka­da se po­ja­vio.

BIO SAM UBE­ĐEN da je usled eks­pan­zi­je no­vih mo­de­la hra­ni­li­ca (ka­ve­znih, open-end, ma­got, flet­bed, me­tod itd.) po­tra­žnja za kla­sič­nim hra­ni­li­ca­ma u ve­li­koj me­ri opa­la. Pi­tao sam Alek­san­dra Acu Ste­vo­vi­ća, vla­sni­ka obre­no­vač­ke fir­me AS, ko­ja je naš da­le­ko naj­ve­ći pro­iz­vo­đač tog de­la pri­bo­ra, da li sam u pra­vu, a nje­gov od­go­vor me je ve­o­ma iz­ne­na­dio. Na­i­me, Aca tvr­di (a nje­mu se po ovom pi­ta­nju mo­že i te ka­ko ve­ro­va­ti) da po­tra­žnja uop­šte ni­je opa­la, tj. da je na istom ni­vou kao pre po­ja­ve svih mo­gu­ćih no­vih mo­de­la! A o to­me ka­kve su na­vi­ke ri­bo­lo­va­ca, do­da­je on, go­vo­ri i či­nje­ni­ca da u dve AS-ove rad­nje (na Um­ci i u Obre­nov­cu) do­la­zi po­do­sta ku­pa­ca ko­ji is­klju­či­vo ko­ri­ste kla­sič­ne mo­de­le, dok ni­je­dan no­vi (pa čak ni ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­ne ka­ve­zne) ne že­le čak ni da pro­ba­ju. Ste­vo­vić ka­že da su to uglav­nom ri­bo­lov­ci sta­ri­jih ge­ne­ra­ci­ja, ko­ji su se na­vi­kli na od­re­đe­ne pro­iz­vo­de i ve­o­ma te­ško me­nja­ju obra­sce po­na­ša­nja. A dru­gi raz­log op­sta­ja­nja »kla­si­ke«, po svoj pri­li­ci ni­šta ma­nje bi­tan, je­ste eko­nom­ske pri­ro­de, jer se te hra­ni­li­ce, zbog jed­no­stav­no­sti ala­ta, ma­log utro­ška ma­te­ri­ja­la i br­zi­ne iz­ra­de, pro­da­ju po ve­o­ma po­volj­nim ce­na­ma – za­vi­sno od mo­de­la, ve­li­či­ne i ote­ža­nja, ce­ne im se kre­ću od oko 17 do 77 di­na­ra.

PRE DE­SE­TAK GO­DI­NA, ka­da sam po­čeo da pe­cam mo­der­nom fi­der teh­ni­kom, spi­ral­nih hra­ni­li­ca je bi­lo u sva­koj na­šoj ri­bo­lo­vač­koj rad­nji, dok je ka­ve­znu ili ma ka­kvu dru­gu mo­der­ni­jeg ti­pa bi­lo ve­o­ma te­ško na­ći. U op­ti­ca­ju je bi­lo mno­štvo ži­ča­nih mo­de­la, za­hva­lju­ju­ći ma­što­vi­to­sti maj­sto­ra i ume­ću pra­vlje­nja ala­ta (sra­zmer­no jed­no­stav­nih). Od ta­da pa do da­nas na­sta­lo je obi­lje va­ri­ja­ci­ja, uglav­nom uz ne­ve­li­ka od­stu­pa­nja od naj­sta­ri­jih i naj­po­zna­ti­jih pro­iz­vo­da te vr­ste. Ste­vo­vić ka­že da sa­mo iz nje­go­ve pro­iz­vod­nje tre­nut­no do­la­zi iz­me­đu 30 i 40 mo­de­la spi­ral­nog ti­pa i svi se pro­da­ju (na­rav­no, ne­ki vi­še od dru­gih).

Po­sto­ji vi­še kri­te­ri­ju­ma na osno­vu ko­jih mo­že­mo kla­si­fi­ko­va­ti ži­ča­ne hra­ni­li­ce. Osnov­na po­de­la je na one sa ote­ža­njem i bez nje­ga. Sle­de­ća je na mo­de­le sa spo­lja­šnjim ote­ža­njem i sa unu­tra­šnjim. I na kra­ju, ova­kve hra­ni­li­ce mo­gu bi­ti fik­sne ili kli­zne. Ote­ža­nje je uvek od olo­va, u ra­spo­nu te­ži­ne od 20 do 100 gra­ma, a ve­li­či­na hra­ni­li­ca kre­će se od 3-4 cm pa do sko­ro 10 cm.

Sud o nji­ho­voj upo­treb­noj vred­no­sti vi­še je ne­go ja­san... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 443-)