Manje zemlje, više crva

Je­sen i zi­ma su po pra­vi­lu do­bri pe­ri­o­di za lov be­le ri­be na plo­vak i fi­der u do­njem to­ku Sa­ve, na­ro­či­to na po­sled­njih tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra to­ka, niz­vod­no od Obre­nov­ca. Ipak, nje­na iz­u­zet­no ve­li­ka ak­tiv­nost sre­di­nom no­vem­bra iz­ne­na­di­la je čak i one naj­op­ti­mi­stič­ni­je

Vo­do­staj je u do­njem to­ku Sa­ve ve­o­ma če­sto va­ri­rao ove je­se­ni, kao i to­kom pro­le­ća i le­ta, ali, na sre­ću ri­bo­lo­va­ca, ne i dra­stič­no. Za­ni­mlji­vo je da je na bu­kval­no ce­lom to­ku na pod­ruč­ju Be­o­gra­da (od Obre­nov­ca, pre­ko Ba­ri­ča, Um­ke i Ostru­žni­ce, sve do ušća u Du­nav) bi­lo do­brog pe­ca­nja, ali uglav­nom sit­ni­je be­le ri­be, a fi­de­ra­ši su pro­la­zi­li bo­lje od plov­ka­ro­ša, po­go­to­vo u pe­ri­o­di­ma ka­da je vo­da br­že te­kla (ve­ro­vat­no zbog otva­ra­nja bra­ne HE Đer­dap 1).

Ri­bo­lov na Sa­vi ni­je ni­ma­lo lak, jer po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na vr­lo če­sto uspo­re­no te­če (usled upo­ra ko­ji pra­vi Du­nav), a osci­la­ci­je vo­do­sta­ja ume­ju da bu­du i uče­sta­le i na­gle. Uz to be­o­grad­skim ri­bo­lov­ci­ma pe­ca­nje kom­pli­ku­je mno­štvo spla­vo­va, ko­ji ubr­za­no za­u­zi­ma­ju sve ve­ći deo oba­le uz­vod­no od gra­da, ka Obre­nov­cu, ta­ko da se mno­go gde vo­di uop­šte ne mo­že pri­ći, a kon­fi­gu­ra­ci­ja dna se me­nja. Zbog sve­ga na­ve­de­nog na­la­že­nje do­brog me­sta mo­že bi­ti vr­lo pro­ble­ma­tič­no, ali sre­di­nom no­vem­bra to ni­je bio slu­čaj, jer je cug be­le ri­be, to­kom kog je bi­lo mo­gu­će pe­ca­ti prak­tič­no na sva­koj po­zi­ci­ji sa ko­je se mo­glo za­ba­ci­va­ti, tra­jao de­se­tak da­na.

ZA US­PE­ŠAN RI­BO­LOV BI­LO JE DO­VOLJ­NO pre­ci­zno pla­si­ra­ti si­stem sa hra­ni­li­com na da­lji­nu iz­me­đu 20 i 30 me­ta­ra. Ri­ba je bi­la to­li­ko ak­tiv­na da je bi­lo sko­ro sve­jed­no ko­ja se hra­na ko­ri­sti – ta­ko da su sko­ro iden­tič­ne re­zul­ta­te da­va­le i raz­ne pro­ve­re­ne kom­bi­na­ci­je Van den Eynde pri­ma­ma, i do­ma­će hra­ne, kao što su Gol­den Fish Gold Spe­cial, Ener­go Mix i Sport­fis­her. Za­ni­mlji­vo je da je ri­ba jed­na­ko do­bro re­a­go­va­la i na hra­ne sa ti­pič­no zim­skom aro­mom si­ra i na one ko­je su mi­ri­sa­le na med, ko­ji se sma­tra kla­sič­nim mi­ri­som za iz­ra­zi­to to­plu vo­du (tj. za le­to). Vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji su re­dov­no iz­la­zi­li na vo­du za­pa­zi­lo je da je ri­ba sla­bi­je re­a­go­va­la na ze­mlju, pa je tre­ba­lo sma­nji­ti njen udeo u sme­si u od­no­su na onaj uobi­ča­je­ni, ali je uba­ci­va­nje ve­će ko­li­či­ne cr­va (bi­lo ži­vih ili mr­tvih, tj. uda­vlje­nih) po­zi­tiv­no uti­ca­lo na ulo­ve, što na Sa­vi ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 442-)