Ovde metak, onde džig

Smuđ je po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne je­se­ni le­po ra­dio na mno­gim te­re­ni­ma, pa su uspe­ha ima­li i va­ra­li­ča­ri, ali još vi­še ri­bo­lov­ci ko­ji su pe­ca­li na pri­rod­ne mam­ce, ka­ko du­bin­ka­ši, ta­ko i oni ko­ji su pre­tra­ži­va­li te­ren na mr­tvu ri­bi­cu po­nu­đe­nu teh­ni­kom mu­va­nja. Pri tom su naj­bo­lje pro­la­zi­li oni ko­ji su pra­ti­li vo­do­staj, če­sto me­nja­li me­sta i pri­la­go­đa­va­li pre­zen­ta­ci­ju sva­koj po­zi­ci­ji

U raz­ma­ku od sa­mo ne­de­lju da­na u dva na­vra­ta sam išao na na­šu naj­ve­ću re­ku u po­tra­zi za smu­đem. Pr­vo sam ob­i­šao te­re­ne u oko­li­ni Ko­vi­na, dok sam dru­gi put bio u Ri­to­pe­ku, na de­lu Du­na­va ko­ji znat­no bo­lje po­zna­jem. U oba slu­ča­ja sam se opre­de­lio za pe­ca­nje ži­vim mam­ci­ma, tj. za mu­va­nje na »be­le ke­de­re« (ka­u­gle­re), ali sam no­sio i po­do­sta va­ra­li­ca od me­ke gu­me, iz asor­ti­ma­na raz­li­či­tih pro­iz­vo­đa­ča, za slu­čaj da ri­ba iz ne­kog raz­lo­ga ne bu­de za­in­te­re­so­va­na za me­so ili da uslo­vi bu­du ta­kvi da lak­še lo­ci­ra i ra­di­je na­pa­da plen sa ži­vah­ni­jom vi­bra­ci­jom.

NO KA­KO NA OBA TE­RE­NA IMA do­sta po­to­plje­nog gra­nja i pa­nje­va, znat­no je lak­še pe­ca­ti na ke­de­ra sa udi­com skri­ve­nom u te­lu ne­go na tvi­ster ili šed mon­ti­ran na džig udi­cu či­ji je vrh ot­kri­ven (tj. vi­ri iz te­la va­ra­li­ce), jer to u gra­nju i pa­nje­vi­ma do­no­si vr­lo če­sta ka­če­nja. Opre­de­lio sam se za dva si­ste­ma ko­ja naj­če­šće ko­ri­stim. Pr­vi je sa tzv. me­tak olo­vom, te­ži­ne od 15 do 30 g, ko­je sam sva­ki čas me­njao, u za­vi­sno­sti od ja­či­ne to­ka na sva­kom kon­kret­nom me­stu. Taj si­stem pra­vim ta­ko što za kraj upre­de­ne stru­ne Cli­max MIG 8, de­blji­ne 0,16 mm, ve­žem oko me­tar dug ko­mad mo­no­fi­la Col­mic Spray Le­a­der, de­blji­ne 0,40 mm, na ko­ji na­vu­čem olo­vo ta­ko da bu­de okre­nu­to špi­ca­stim kra­jem ka šta­pu, a po­tom ve­žem vr­ti­li­cu, za či­ji do­nji kraj fik­si­ram oko 30 cm dug ko­mad flu­o­ro­kar­bo­na, preč­ni­ka 0,30 mm, za ko­ji pak ve­zu­jem jed­no­kra­ku udi­cu. Ka­ko od ka­rak­te­ri­sti­ka i kva­li­te­ta po­to­nje u ova­kvom ri­bo­lo­vu pre­sud­no za­vi­si da li će­mo iz­va­di­ti ri­bu ili ne, nje­nom iz­bo­ru po­sve­ću­jem mno­go pa­žnje, a naj­če­šće pe­cam na ne­ke od Eagle Claw i Ga­ma­kat­su mo­de­la, ko­ji su mi se od­lič­no po­ka­za­li. Ko­ju ću udi­cu u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji ko­ri­sti­ti od­re­đu­jem pre­ma od­li­ka­ma šta­pa ko­jim pe­cam, a sko­ro uvek no­sim dva va­ra­li­čar­ca raz­li­či­te sna­ge.

Ka­da lo­vim šta­pom ma­nje te­ži­ne ba­ca­nja, uglav­nom po­se­žem za udi­com Ga­ma­kat­su 5013F, ko­ja je ve­o­ma oštra, pa pro­bi­ja usta ri­be i za­ka­či je i bez si­lo­vi­te kon­tre, zbog če­ga se za taj mo­del od­lu­ču­jem i ka­da na sta­ja­ći­ca­ma ju­rim smu­đa uz upo­tre­bu vr­lo ose­tlji­vih šta­po­va. Ma­na ove udi­ce je što se de­ša­va da po­pu­sti, tj. bla­go otvo­ri pod ve­ćim op­te­re­će­njem (npr. to­kom va­đe­nja krup­ni­je ri­be iz ja­ke i du­bo­ke vo­de), što za po­sle­di­cu mo­že ima­ti spa­da­nje lo­vi­ne. Za­to on­da ka­da pro­ce­nim da po­sto­je šan­se da se to de­si ko­ri­stim ja­či štap (ovog pu­ta to je bio Qu­an­tum Smo­ke od 2,4 m, te­ži­ne ba­ca­nja 45 g) i znat­no ja­ču udi­cu istog pro­iz­vo­đa­ča – Ga­ma­kat­su Worm 36, ve­li­či­ne 3/0... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 442-)