Tajno oružje od sunđera

De­ce­ni­ja­ma su ri­bo­lov­ci iz SSSR-a uspe­šno lo­vi­li gra­blji­vi­ce na gru­bo na­pra­vlje­ne i uglav­nom ne­ve­što obo­je­ne ri­bo­li­ke va­ra­li­ce, ko­je su najčešće sa­mi is­kra­ja­li, od obič­nog sun­đe­ra. U ostat­ku sve­ta je efi­ka­snost ta­kvih ve­štač­kih ma­ma­ca, ko­ji deluju ne­u­gled­no a pri po­vla­če­nju ne pro­iz­vo­de uoč­lji­vu vi­bra­ci­ju, tu­ma­če­na ve­li­kim bo­gat­stvom vo­da na ko­ji­ma se na njih peca. Me­đu­tim, odav­no je po­sta­lo ja­sno da po­ro­lon­ke da­ju ri­bu i ta­mo gde je ne­ma mno­go, pa se sve vi­še ko­ri­ste ši­rom sve­ta, a odsko­ra i kod nas

U žar­go­nu, ru­ske re­či »po­ro­lon« i »po­ro­lon­ka« ozna­ča­va­ju sve što je od sun­đe­ra, pa i va­ra­li­ce od tog ma­te­ri­ja­la, ko­je su ri­bo­li­kog ob­li­ka, če­sto vr­lo gru­bo iz­re­za­ne, a po­tom mon­ti­ra­ne na dvo­kra­ku ili tro­kra­ku udi­cu. Ona je la­ba­vom ve­zom spo­je­na sa okru­glim olov­nim ote­ža­njem, ko­je se zo­ve »če­bu­ra­ška«, a kroz ko­je pro­la­zi ži­ča­ni no­sač, tj. kop­ča, pre­ko ko­je se va­ra­li­ca i ote­ža­nje mo­gu vr­lo la­ko i br­zo za­me­ni­ti. To re­še­nje na­sta­lo je iz ne­vo­lje, zbog vi­še­de­ce­nij­ske osku­di­ce in­du­strij­ski pra­vlje­nih va­ra­li­ca u So­vjet­skom Sa­ve­zu i nji­ho­ve vi­so­ke ce­ne, ali je br­zo bi­lo vr­lo ma­sov­no pri­hva­će­no, jer su na gru­bo ob­li­ko­va­ne ve­štač­ke mam­ce, na­pra­vlje­ne čak i od sta­rog i iz­ble­de­log sun­đe­ra, me­se­ci­ma i go­di­na­ma ko­ri­šće­nog u do­ma­ćin­stvi­ma, lo­vlje­ne bez­broj­ne štu­ke, smu­đe­vi, ban­da­ri, pa­strm­ke, taj­me­ni... jed­na­ko uspe­šno kao na ma ko­je ku­pov­ne va­ra­li­ce, a ne­ret­ko i uspe­šni­je.

Kao i sve dru­ge va­ra­li­ce, i po­ro­lon­ke su s vre­me­nom po­sta­ja­le lep­še i do­bi­ja­le sve vi­še de­ta­lja. Ri­bo­lov­ci i oni ko­ji su ih pra­vi­li za pro­da­ju po­če­li su da ih bo­je, da is­pra­vlja­ju ne­rav­ni­ne (naj­če­šće na pla­me­nu), a pro­iz­vod­nja je ubr­za­na i po­jed­no­sta­vlje­na ka­da su se po­ja­vi­li ka­lu­pi sa le­ži­štem ri­bo­li­kog ob­li­ka, u ko­je se ko­mad sun­đe­ra uba­ci, pa se on­da sve za­jed­no za­gre­je i na­kon hla­đe­nja se va­ra­li­ca iz­re­že po ob­li­ku do­bi­je­nom po va­đe­nju iz mo­dle. Iz­ra­da po­ro­lon­ki gre­ja­njem u ka­lu­pu ukru­ću­je va­ra­li­cu, ko­ja iona­ko ne­ma na­ro­či­to ži­va­han rad, pa su ta­ko do­bi­je­ni mo­de­li po­god­ni­ji za br­ži reč­ni tok, kao i za pe­ri­o­de »cu­ga«, od­no­sno po­ja­ča­ne ak­tiv­no­sti gra­blji­vi­ca, u ko­ji­ma one na­sr­ću na br­zo vo­đe­ne mam­ce. U je­se­njem i zim­skom pe­ri­o­du gra­blji­vi­ce tra­že krup­ni­je za­lo­ga­je uz što ma­nje tr­ke i utro­še­ne ener­gi­je, pa će upra­vo ruč­no i bez ka­lu­pa (gru­bo) iz­re­za­ni sun­đe­ra­sti »še­do­vi« bi­ti u pred­no­sti nad oni­ma iz mo­dle.

VA­ŽNA KA­RAK­TE­RI­STI­KA po­ro­lon­ki je da su u su­vom sta­nju ne­u­po­re­di­vo lak­še od svih dru­gih va­ra­li­ca slič­nih di­men­zi­ja (te­ži­na sun­đe­ra­ste ri­be du­ge od 9 do 12 cm iz­no­si oko dva gra­ma), a ka­da se na­pi­ju vo­de po­sta­ju vi­še­stru­ko te­že, pa se mo­gu da­le­ko za­ba­ci­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 442-)